Дводневна омладинска конференција ОЕБС-а отворена у Београду и посвећена проблемима Рома још један је покушај да се реши ово акутно питање. Зашто европским структурама не полази за руком да интегришу Роме у друштвене институције? Кривицу за то треба на себе да преузму обе стране.

До када ће Роми бити кориштени за политичке махинације, и каква ће бити корист од њиховог неучествовања у процесу интеграције, као и каква ће бити корист од сегрегације? – таква тужна питања недавно је постављао Радио Бугарска. Ипак добре намере имају малу тежину у случајевима када се у питање умешају политички и финансијски интереси страна. Није случајно што је последњих година арена ромске миграције и пратећих конфликата постала практично читава територија ЕУ – од Француске на Западу до Бугарске и Румуније на Истоку. Један од главних разлога настале ситауције састоји се у томе што се само европско друштво противи интеграцији Рома. Шта више, проблем рома ствара друштву и политичарима повољан излаз за најопасније идеје – подвукао је у разговору за “Росију севодња” шеф катедре за политику и функционисање ЕУ и Савета Европе Московског државног института за међународне односе МИП Русије Олег Барабанов.

Без обзира на све разговоре о политичкој коректности у ЕУ, друштво је тамо заражено ксенофобијом. А Роми су најповољнији објекат за одговарајући притисак. Политичари схватају да су роми најмање заштићена група становништва и нико неће иступати у њихову заштиту.

Ипак то је само једна страна ромске медаље. Сама ромска дијаспора у Европи није ни мало безгрешна. Ова дијаспора, узгред, врло је многобројна и креће се, према различитим оценама, од 8 до 12 милиона људи. Отварањем граница у ЕУ „вишак“ ромског становништва масовно је кренуо на запад, при томе не увек са добрим намерама, истакао је у разговору за Росију севодња шеф Центра за ентополитичке и међудржавне конфликте Европског института РАН Павел Кандељ:

Узрок нетрпељивости према Ромима у Европи састоји се углавном у томе што они не раде и не желе да раде. То је у великој мери својствено датом становништву.

У данашњој Европи интеграциони модели преживљавају не баш најбоља времена. Тако да Ромима и даље остаје да рачунају на своју природну сналажљивост, а не на бирократе ЕУ или ОЕБС-а.