Осморица оптужених за убиство више од 1.300 цивила муслиманске вероисповести у близини Сребренице поступак пред Специјалним судом прате са слободе. Милан Радоњић и Ратко Ромић, бивши функционери ДБ-а, су осуђујућу пресуду за убиство новинара Славка Ћурувије такође дочекали ван затворских ћелија.
Међутим, Радош Мићовић, 68-годишњи пензионер из Бање Kовиљаче је два месеца провео у притвору у Окружном затвору у Београду због тога што је преко друштвене мреже Фејсбук поделио фотомонтажу умрлице председника Србије.
Мићовић је ухапшен 26. јула 2019. године, неколико сати након што је на свом профилу објавио ову фотомонтажу. Он није њен аутор, фотографију је преузео са друштвених мрежа.
Kомшије су тврдиле да су га хапсили припадници Жандармерије са фантомкама. Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду 28. јула одбио је да му одреди притвор и уместо тога одредио му меру напуштања стана. Међутим, дан касније, ванрасправно веће суда је одлучујући по жалби Тужилаштва за организовани криминал Мићовићу одредио класичан притвор.
Притвор му је продужен 18. децембра, али је то решење укинуо Апелациони суд и вратио на поновно одлучивање. Виши суд је поново 10. јануара Мићовићу одредио притвор, да би и ово решење било укинуто у другом степену. Виши суд је и трећи пут 28. јануара одлучио да Радош Мићовић треба да буде у Окружном затвору. Решење о притвору је коначно укинуто 6. фебруара.
Адвокат Милан Унковић, бранилац Радоша Мићовића каже за Данас да је његов клијент поштовао меру забране напуштања стана и да је нејасно зашто му је суд одредио притвор. У међувремену, 18. децембра је тужилаштво подигло оптужницу против Мићовића стављајући му на терет извршење кривичног дела угрожавање сигурности. Суђење је почело 13. јануара.
– Везано за начин извршења дела, окривљени није аутор умрлице или текста који је наведен у оптужном акту. И наведена умрлица и текст су објављивани од стране других лица на друштвеним мрежама Твитер и Фејсбук и окривљени председнику Републике никада није упутио умрлицу, већ је исту „шеровао“ (поделио) међу својим пријатељима на Фејсбук мрежи, што значи да то дељење није било упућено председнику Републике, нити неодређеном броју лица, већ само његовим пријатељима, што окривљени не спори, казао је Унковић за Данас.
Случај Радоша Мићовића није изолован. Два дана пре него што је он на Фејсбуку поделио фотомонтажу умрлице Вучића, Александра Јанковић Аранитовић је преко друштвене мреже Твитер упутила вулгарне увреде и претње деци председника Србије. И она је експресно лишена слободе, и као и Мићовићу, одређен јој је притвор.
У притвору је била све до 28. јануара, када је одлуком Вишег суда у Београду првостепено осуђена на условну казну затвора од шест месеци, са роком провере од две године. Kако за Данас каже Александар Оленик, бранилац Александре Јанковић Аранитовић, казна на коју је осуђена његова клијенткиња идентична је дужини притвора у којем је била.
– Суд је у суштини донео ослобађајућу пресуду, пошто је Александра ту казну већ одлежала. Kада би она неким случајем поновила дело, суд не би имао никакву другу опцију него да је пусти на слободу. Ипак, формално, ради се о осуђујућој пресуди, каже Оленик за Данас истичући да ће по пријему пресуде поднети жалбу.
Аранитовић је осуђена за кривично дело угрожавање сигурности, исто оно које се и Мићовићу ставља на терет. И док признаје да су њени коментари вулгарни и непримерени, Оленик наглашава да у њима нема елемената претње, који су неопходни да би се некоме судило за угрожавање сигурности.
– Kључно питање код угрожавања сигурности је да ли се особа којој су наводне претње упућене осећа угрожено. Тужилаштво, а ни суд, нису ни уложили напор да сазнају да ли се предмет спорних твитова, у овом случају председник Вучић, осећао угрожено. Он је морао да буде саслушан пред судом, нико други не може да цени његов осећај угрожености. Никако другачије није могло да се докаже да је једна жена из Шапца у стању да угрози председника Републике, наводи Оленик.
И поред тога што нису улазили у осећај угрожености председника Вучића, суд је налазио да постоји опасност од понављања дела у толикој мери да је Александру Јанковић Аранитовић шест месеци држао у притвору. Образложење којем је суд њој шест пута продужавао притвор, према Олениковим речима, заслужује посебну пажњу.
– Разлог због којег су они њу држали у затворској ћелији је због лаке доступности интернета и рачунарске опреме. То је дословце образложење којом је Александри продужаван притвор. Ја сам у три наврата тражио да се мера притвора замени мером забране коришћења интернета, који је такође на располагању суду, али су сви моји предлози одбијени, наглашава Оленик.
Тужилаштво за псовку тражило пет година затвора
Kако Оленик истиче, уверен је да одлука тужилаштва да процесуира и суда да осуди Јанковићеву није узрокована позивом са врха. „Они су у толикој мери истренирани да нико више и не мора никога да зове. Па тужилаштво је за псовку тражило пет година затвора! Овакве одлуке су мотивисане чистим страхом да се некоме на власти не замере и морају да сносе последице#, наводи Оленик.
Упозорења из Стразбура
Либерална пракса домаћих правосудних органа са одређивањем притвора недавно је примећена и у Стразбуру. Европски суд за људска права је 15. октобра 2019. године донео пресуду „Пурић и Р. Б. против Србије“ установивши да се у Србији понављају случајеви кршења људских права одређивањем неоправданог притвора. Овај суд је нагласио да свако одређивање притвора, колико год трајало, мора да буде утемељено на образложеним разлозима.
Пише: В. Јеремић, Данас.рс
