Премијер Србије Александар Вучић, који је недавно као змија преко ноћи “свукао” кожу љутог радикала и исто тако брзо заборавио шта је био, све више личи на тинејџера Мартија из научнофантастичне комедије “Повратак у будућност” који несрећним случајем, уз помоћ времеплова, одлази у прошлост где среће своје родитеље као тинејџере а његова мајка се, игром случаја, заљубљује у њега.

Кад је тешко – Вучић

Таква ситуација угрожава само Мартијево постојање, а и наш премијер се нашао у ситуацији у којој му је “постојање” доведено у питање пошто ће ускоро на изборима 24. априла проверити вољу бирача. Сходно томе, Вучић је упрео у будућност из петних жила, надајући се да ће бирачи да му поверују и овога пута, као и после поплава 2014, и да нико на крају путовања неће викнути “Цар је го”.

– Нема компромиса, Србија мора да иде у будућност, да чува пријатељства, али је јасан пут и тип друштва којем желимо да припадамо, ту разговора и компромиса нема – поручио је Вучић на тзв. Бизнис форуму на Копаонику, где су се окупили сви који су из српске транзиције изашли знатно богатији, а које врхушка воли да зове пословним људима илити бизнисменима јер је са њима у свакојаким договорима.

Ухватио се Вучић за “будућност” као “пијан за плот”, све лупајући шаком о сто да нема повратка у прошлост и да по том питању он, велики Вођа главом и брадом, неће правити компромисе јер воде у амбис! Јер, боже мој, споразум који пушта НАТО транспортере и тенкове да вршљају дуж Србије не води у провалију већ на сам врх света, где ћемо седети заједно са свим “процветалим” земљама попут Румуније, Естоније, Литваније, Авганистана, Сирије, Ирака…

Након што је правилно прочитао све што су му написали о повратку у будућност, Вучић је истом приликом увредио већину грађана Србије којима је самовољно и противуставно отео по део плате и пензије тиме што се, на сабору српских тајкуна, посебно захвалио оном, како је рекао, малом броју људи који су подржали тешке реформе и ту побројао већину присутних, укључујући и “никадосуђеног” Мишковића, и још пар државних институција.

Остало је у ваздуху недоречено зашто њима није одузет део примања или макар наплаћена вишедеценијска дуговања за порез, као ни то због чега исти ти похваљени не пријављују на више од минималца све запослене у чијем зноју зарађују своју екстрадобит. Узимајући у обзир какво нам је стање у земљи и ко нас води на путу “повратка”, сва је прилика да многи од нас ту будућност неће ни дочекати! А можда и неко други буде на месту премијера. Тако да, џаба кречиш Вучићу!