Токио — Стручњаци ММФ-а су израчунали да је од децембра 2009. за спасавање земаља на рубу еврозоне потрошено 1.100 милијарди евра, пренео је француски лист Фигаро.
У извештају ММФ-а је навео да “Европљани морају да убрзају ритам у успостављању поверење тржишта, као и да ојачају јединство унутар еврозоне.”
У главном граду Јапана је данас почео Годишњи скуп Одбора гувернера ММФ, на коме учествују и министар финансија и привреде Млађан Динкић и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Уложени напор земља еврозоне ММФ оцењује као значајан, наводећи као пример своту у вредности од више 1.100 милијарди евра за спасавање презадужених земаља чланица. У питању је део средстава које је позајмио Фонд за европску подршку, а пре свега Европска централна банка, која не само да је откупила државне обвезнице, у вредности већој од 200 милијарди евра, већ и надгледа банке ових пет земаља. Медјутим, представници ММФ сматрају да Криза еврозоне која је пре три године почела у Грчкој, представља огроман одлив приватног капитала који су европске институције морале да предупреде. Приватне банке ових пет земаља су се суочиле са одливом половине својих улога, у вредности од 750 милијарди евра. Измедју јуна 2011. и јуна 2012. из Сспаније је изашло 296 милијарди евра или 27 одсто бруто домаћег производа (БДП), а из Италије 235 милијарди, или 15 одсто БДП те земље, што је делимично резултат повлачења инвестиција страних држављана, али такодје и излазак капитала градјана ових двеју држава. Из грчких банака повучено је 30 одсто улога.
Из ММФ су упозорили да Европа мора уложити веће напоре како би превладала фискалну кризу која изазива додатне притиске на ионако пренапрегнут глобални финансијски сектор. “Ахилова пета бројних економија средње и источне Европе је банковни сектор који је на мети притисака раздуживања, погоршања квалитета имовине и спорог раста”, констатују у ММФ.
Танјуг
