Амерички финансијер који има 92 године пренео сину контролу над фондацијама.
Амерички милијардер Џорџ Сорос предао је вођење финансијског царства вредног 25 милијарди долара сину Алексу.
Финансијер, рођен у Мађарској, у интервјуу Волстрит џорналу рекао је да је његов син то “заслужио”.
Од 1990-их богатство породице је усмерено на подршку изградњи демократије у десетинама земаља.
Али последњих година 92-годишњи бивши менаџер хеџ фонда дошао је у средиште антисемитских завера.
Соросев портпарол потврдио је ББЦ-ју детаље интервјуа објављеног у недељу.
Џорџ Сорос је један од највећих донатора Демократске странке у Америци, из чијих је редова садашњи председник Џозеф Бајден.
Алекс, 37-годишњи дипломирани историчар, други је најмлађи од петоро Соросеве деце.
Алекс је једини члан породице у инвестиционом комитету за управљање Соросовим фондом, за које Волстрит џорнал пише да управља са 25 милијарди долара породичниог иметка.
Алекс је у децембру преузео функцију председника Фондације за отворено друштво (ОСФ), а задужен је за очев „супер ПАK” – амерички механизам за усмеравање средстава политичким партијама.
Иако углавном деле исте политичке ставове, он је за Волстрит џорнал рекао да је „политичнији” од оца и да ће водити кампању против покушаја Доналда Трампа да се кандидује за други мандат председника САД.
„Kолико год бих волео да не дајем новац у политику, све док то ради друга страна, и ми ћемо то морати да радимо”, рекао је Алекс Сорос.
Он је рекао да ће Фондације за отворено друштво тежити истим циљевима које су имали под његовим оцем, као што су слобода говора, реформа правосуђа, права мањина и избеглица и подршка либералним политичарима.
Али жели, каже, и да укључи иницијативе за право гласа, право на абортус и родну једнакост, док следи агенду која је више усредсређена на САД.
Његов отац, Џорџ Сорос, рођен је у Мађарској, где је као дете проживео ужас нацистичке окупације 1944-45.
Његова породица је скривала јеврејски идентитет да би преживела.
После рата је напустио Мађарску и отишао у Лондон, а касније се преселио у Њујорк где је наставио да зарађује милијарде кроз хеџ фондове.
У Великој Британији је био озлоглашен након што је зарадио милијарду долара исправно верујући се да ће фунта пасти 1992.
Kада је пао Берлински зид, отварајући пут за успостављање демократских влада у бившем совјетском блоку, он је основао Фондације за отворено друштво (ОСФ) да подржи реформске процесе.
ОСФ сада троши око 1,5 милијарди долара годишње подржавајући либералне циљеве, образовне организације и људска права у више од 120 земаља.
Због деловања ове фондације присталице деснице у многим земљама су узнемирене, а на мети кртиика је и због борбе против расне пристрасности у америчком правосудном систему.
ОСФ је преместио канцеларију за међународне операције из Будимпеште у Берлин 2018. године након што је мађарска влада на челу са Виктором Орбаном експлицитно водила кампању против Сороса лично и против рада фондације.
Алекс Сорос је обожаватељ хип-хопа и америчког фудбалског тима Њујорк Џетс, који је познат по томе што има врло активан друштвени живот, посећује славне журке у Kану и Хемптонсу.
Путовао је у удаљене делове Амазоније и придружио се одбору групе за кампању за људска права Глобал Витнес (Глобал Wитнесс).
„Наша страна мора да буде боља у погледу тога да буде родољубивија и инклузивнија”, рекао је он за лист.
„Само зато што неко гласа за Трампа не значи да је изгубљен или расиста”, каже Алекс Сорос.
Илон Маск: „Сорос мрзи човечанство”
Илон Маск, један од најбогатијих људи на свету и власник друштвене мреже Твитер, средином маја ове године жестоко је напао Сороса, упоредивши га са ликом Магнетом, јеврејским суперзликовцем из Марвеловог универзума, који „мрзи човечанство” и који „жели да нагриза само ткиво цивилизације”.
Маск је тада оптужио Сороша да купује окружне тужиоце финансирајући њихове предизборне кампање како би постали његови „љубимци” и слушали његова наређења.
„Сорос је проницљиво идентификовао огромну могућност арбитраже на изборима за окружне тужиоце, где релативно мала количина новца има огроман утицај”, рекао је Маск 17. маја.
„Соросеве инструкције његовим кућним тужиоцима су биле (у суштини) да минимизирају кривично гоњење чак и насилних криминалаца”, тврди Маск.
