Џукела из “ћораве кутије”

Након свега што се десило на ванредним парламентарним изборима 2016. године, са правом се може рећи да главни Вучићев адут нису били ни његови бирачи, ни застрашујућа пропаганда, него његов “бројач гласова”, председник Републичке изборне комисије, Дејан Ђурђевић.

Домаћој јавности Ђурђевић је био тако рећи непознат, све док у Српској напредној странци (чији је он члан), није почела расправа о томе колико ко од старачких функционера има радних места, колико плата и припадајућих привилегија…Тек тада је постало јасно да овај човек уплашеног изгледа, сличан једном од Дизнијевих цртаних ликова, апсолутни рекордер по броју добро плаћених радних места које упражњава и за које је плаћен новцем из републичког буџета. Са просечном месечном зарадом око пола милиона динара и шест различитих функција на којима се нашао, нико му у странци није био раван. То је, природно, изазвало бес и љубомору код оних напредњака који су дебело платили да уђу у ту странку, само да би се докопали руководећих функција.

Некадашњи члан Српске радикалне странке, а данас Вучићев напредњак, Дејан Ђурђевић, постао је 2010. године ванредни професор Правног факултета (Грађанско право). и Он је изашао из шињела Оливера Антића. На том радном месту зарађује око 200.000 динара месечно. Као ванредни професор, истовремено је и члан испитног одбора и испитне комисије при Министарству правде, за шта по испитном року прима укупно 125.000 динара. Коначно, Ђурђевић је и председник Републичке изборне комисије где му је месечна плата око 40.000 динара, а налази се и на функцији директора Републичког секретаријата за законодавство, где му је одређена месечна накнада од 97.000 динара. Као члан Надзорног одбора јавног предузећа „Службени гласник”, званично нема примања, али незванично…

Кад је бивши министар финансија, Лазар Крстић, видео колико радних места и плата има Дејан Ђурђевић, позвао је Вучића и цикнуо својим танушним, девојачким гласом: “…Шефе, како државни функционер може да има оволико функција?”. Вучић је лаконски одговорио да ће то “бити решено”. Али, Крстићу није било довољно, па је запретио и Ђурђевићу и њему сличнима, да ће бити направљен регистар у којем ће се наћи сви који примају по неколико плата. Био је то Крстићев крај. “Шеф” је почео да хистерише, а Лазар је дао оставку. Дејан Ђурђевић је остао на свим радним местима које је и до тада упражњавао. Чак ни покушај његове оставке на место председника Републичке изборне комисије 2014. године, није успео све до пред ванредне изборе 2016. Тада је у једном дану и смењен и поново враћен на ту функцију. “Шеф” зна да је овај мали, поплашени човек, псећи одан и бескрајно послушан, спреман да и сам уђе у “ћораву кутију”, само ако му се тако нареди.

Против господина Ђурђевића, поднета је кривична пријава Специјалном тужилаштву за организовани криминал, јер је наплаћивао у кешу испите за нотаре и приватне извршитеље, а да се цифра узетих пара мери милионима евра. Сви који су добили лиценцу за рад као приватни извршитељи или нотари, морали су да издвоје најмање по 50 хиљада евра да намире г. Ђурђевића и његове сараднике. Алави професор се и не појављује на факултету. Све га то препоручује да се до краја живота правом бави у Забели, пишући колегама жалбе и молбе за помиловање. Та лица су му већ позната – из напредњачког картела су.

Н. Влаховић, Таблоид