Прокупље – Територију општине Прокупље, њена житна поља, вишњике и јабучаре у овом моменту брани само 16 противградних станица, распоређених на око сто километара у пречнику. То је, наравно, недовољно да би се обезбедила каква-таква заштиту од града и умањило штете на усевима и воћњацима.
Номинално, постоји још пет станица, али нису у функцији. У Булатовцу, Горњој Речици и Бублици не раде јер нема стрелаца, односно људи који знају да рукују ракетама. Оне у Доњем Кординцу и Богујевцу су ван строја јер се реновирају објекти у којима су смештени.
Свака од станица имала је прошле године по две ракете за разбијање градоносних облака, а ове је добила исто толико.То је далеко мање од норматива којима се прописује 8–12 ракета по станици, зависно од процене степена угрожености подручја које се брани.На невољу,крајем маја велико подручје испод Јастрепца захватио је градобитни облак, па је после дејства на „артиљеријским положајима” остала по једна, а понегде ниједна ракета. Према речима Мирољуба Пауновића, председника општине Прокупље, надлежни републички органи који се старају о обезбеђивању противградне заштите, поручили су им да је држава учинила колико је могла и да пара за ову намену више нема. Из Радарског центра Србије су обећали да ће се до краја недеље „наоружати” са по једном до две ракете оне станице које су истрошиле муницију дејствујући у мају.
– У буџету општине није предвиђена ставка за набавку противградних ракета и ми ништа не можемо да урадимо све док се не обави ребаланс. Будући да ће то бити тек на јесен, питамо се како да штитимо усеве од учесталих непогода, а зна се да град може да нанесе огромне штете. Обратили смо се због тога грађанима, апелујући да финансијски помогну како бисмо набавили још противградних ракета – наводи Пауновић, прецизирајући да им је цена по комаду од 35.000 до 40.000 динара.
Срђан Стаменковић, начелник службе за пољопривреду у општинској управи, каже да је председников позив наишао на добар одзив. Први су се пријавили произвођачи и откупљивачи вишања који су изразили спремност да плате набавку више од десет ракета. Он очекује да ће бити и других имућнијих привредника, нарочито оних који се баве гајењем воћа и поврћа и који ће бити заинтересовани да помажући општини у првом реду помогну – себи.
————————————————————
Проблем и „регрутовање” стрелаца
Од набавке ракета, још већи је проблем „регрутовање” стрелаца. Мало је оних који су спремни да се за скромну накнаду обучавају за сложено руковање ракетама, уз обавезу непрестаног дежурства код станице. По уговору о делу, њима се из републичког буџета даје по 4.000 динара месечно и то само пола године. Мало је помогло и што је на то општина додала још по 5.000 динара. Без повољности које даје радни однос, тешко је наћи стрелца, поготово што су противградне станице, углавном, у селима у којима је мало младих.
