Српски аграр је одавно препуштен странцима на милост и немилост, и њиме се данас управља из Загреба, из регионалне централе Европске банке за обнову и развој, која је водила рачуна о пласирању производа мултинационалних компанија на српско тржиште.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) из Лондона је према званичним подацима последње деценије у аграр на Балкану уложила 801 милион евра.
Највише је добила Хрватска, око 423 милиона евра, у Србију је отишло 255 милиона евра, а остатак су поделили Македонија, БиХ и Црна Гора.
Најмање половина своте инвестиране у Србију отишла је двојици корисника:Викторија Групи и МК Групи Миодрага Костића.
У Викторија Група, 64 одсто власништва у компанији имала тројка српских бизнисмена: Станко Поповић, Милија Бабовић и Зоран Митровић; ЕБРД је држао 24 одсто, а осталих 12 одсто је имао и индијски бизнисмен и плејбој Нанди Ахуја.
После је Станко Поповић осталим сувласницима продао својих скоро 25 одсто власништва, али је задржао место у Управном одбору Викторије.
Такав фингиран излазак Станка Поповића из Викторија групе, са којом је остао у тесним везама, имао је за циљ да се прикрије афера о субвенцијама за вештачко ђубриво која је избила октобра 2011. године.
Поповић, који је власник фабрике ђубрива Зорка Шабац, Викторију је напустиодецембра 2011. године како би се замели трагови организоване пљачке српског буџета којом је извучено најмање 22 милиона евра државних пара.
Уредбе владе Републике Србије о плаћању субвенција произвођачима вештачког ђубрива у јесен 2008. године Министарство пољопривреде је упутило јавни позив зарегресирање 50.000 тона ђубрива и то са по 20.000 динара по тони.
Услов за учешће на тендеру био је да понуђач на лагеру мора да има 50.000 тона ђубрива и банкарску гаранцију од 6,2 милиона евра.
Пошто мала и средња предузећа и предузетници очигледно нису могли да испуне овакве услове, победник тендера је била компанија Викторија Група којој је тададржава исплатила субвенције у износу од милијарду динара.
2009. године, износ субвенција од 699,9 милиона динара (73,18 одсто) добило је предузеће Фертил из Бачке Паланке, које послује у склопу Викторија групе.
За пролећну сетву 2010. године, исплаћене су субвенције следећим корисницима: 551,6 милиона динара (34,61 одсто) предузећу Фертил из Бачке Паланке, 402,3 милиона динара (25,24 одсто) предузећу Промист из Новог Сада, 520,2 милиона динара (32,64 одсто) предузећу Азотара из Панчева…
За јесењу сетву 2010. године, Викторија Групи из Новог Сада и Промисту из Новог Сада исплаћено је скоро 98 одсто свих субвенција.
Промист је био регистрован на истој адреси на којој је и Викторија група у Новом Саду (Хајдук Вељкова 11, мада се Викторија у међувремену преселила на адресу Булевар Михајла Пупина 1156), а постоје и друге везе ова два предузећа, која указују да иза Промиста у суштини стоји Викторија Група.
Станко Поповић, некада је био сувласник у предузећу Енергија Техника Технологија из Новог Сада, а још један власник је био Небојша Петрић, власник Промиста.
Викторија Група је монополиста у извозу малина, на шта су још у јесен 2011. указивали малинари када им је забрањен протест испред зграде владе Србије.
Еликсир Група, чији је директор Зорица Поповић, супруга јединог власника,Станка Поповића, производи и амбалажу у коју се пакују малине које затим извози Викторија Група.
Други велики корисник “кредита” ЕБРД-а је МК Група Миодрага Костића Колета, истовремено после Матијевић Аграра у власништву Петра Матијевића (власник 17.000 ха и закупац још 9.000 ха) поседник највећег спахилука у Србији (13.000 ха у власништву и још 9.000 ха у закупу).
Директор ЕБРД-а за пољопривреду Жил Метета обзнањује како је ова банка одобрилакредит од 80 милиона евра за унапређење пољопривредних активности МК Групе, односно њене филијале МК Комерца. Пре тога је ЕБРД још 2007. дала десет милиона евра Агроинвесту из МК Групе за подршку развоју примарне пољопривреде у Украјини.
Од укупног износа свих кредита, десет милиона евра било је уложено у модернизацију опреме фабрике шећера Суноко, предузећа које се касније појављује као главни купац акција нишке АИК банке,
Али новац који је ЕБРД уложио изгледа да није отишао у српски аграр, јер је Костић у Украјини пре добијања кредита имао око 40.000 хектара земљишта, а јануара ове године већ више од 55.000 хектара.
Највећи пакет акција има грчка АТЕ банка, 24,99 одсто, док је по званично доступним подацима Костић одмах иза ње са нешто преко 20 одсто акција које поседује Суноко, с тим што упућени у дешавања на Београдској берзи тврде како јепрепакивање акција на имена правих власника још увек у току, па је могуће да српски краљ шећера има далеко веће учешће.
Костићево богатство се процењује на 300 милиона евра, али оно није у готовини већ у поседима и правима, а тиме се не купује на берзи.
Његова идеја о изласку на стране берзе и прикупљању додатних 300 милиона евра заакције МК Групе није успела, тако да му готовина долази или од кредита ЕБРД-а или од зета, Дамира Ахметова, сина руског олигарха Рината Ахметова.
Њихово породично богатство процењује се на 40 милијарди долара. Породица има неколико железара у Европи, више од 100 компанија из области металургије, рударства, финансија, телекомуникација и пољопривреде, а поседује и украјинскифудбалски клуб Шахтјор.
Истовремено када је Миодрагу Костићу дала кредит од 80 милиона евра, ЕБРД је свим српским банкама заједно одобрила укупно 50 милиона евра ради поспешивања ликвидности.
Јасно је да је ЕБРД-у пословање са српским тајкуном значајније од контаката са српским банкама, зато сто се новац дат Костићу слива увек у послове који су за ЕБРД од посебног значаја.
Преко Викторија Групе и њој сродних предузећа ЕБРД је већ постао монополисташто се тиче производње вештачког ђубрива, извоза малина и прераде соје.
Преко Костића, ова банка господари српским тржиштем шећера, а преко и једних и других је фактички власник десетина хиљада хектара обрадивих површина.
ЕБРД је финансирао хрватски продор у Србију, али се нигде не наводи да је помогнут улазак српских предузећа у Хрватску, јер се тако нешто никада није ни догодило.
Већина Агрокорових подружница Ивице Тодорића, се котира на берзи, а исти је случај и са српском Викторија Групом, чиме се не исцрпљују сличности ова два предузећа. У оба је, наиме, у Управном одбору седела Ведрана Јелушић – Кашић, високи функционер ЕБРД-а.
Када су српске власти широм отворила врата агробизниса домаћим и страним тајкунима систематски је уништавано све што је у пољопривреди могло да им представља конкуренцију.
Тада је уништено је тако скоро 90 пољопривредно-индустријских комбината. а склопљен договор са компанијом Ел Дахра из Уједињених Арапских Емирата којим се из домаћег власништва отуђује и оно мало што је још могло да храни Србију.
