ЕБРД-у ЗАКОНОМ ЗАБРАНИТИ пословање у Србији!

Влада Србије започела је ове године процес продаје Kомерцијалне банке, једине велике банке на тржишту са већинским државним власништвом. Према анализи Инсајдера, поред тога што ће Србија овом приватизацијом остати без контроле у важној финансијској институцији, постоји могућност да држава остане и без највећег дела зараде од продаје банке због давно потписаних штетних споразума са ЕБРД-јем и другим страним акционарима у Kомерцијалној банци по којима држава треба да им исплати више од 252 милиона евра.

Председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сума Чакрабарти, одговарајући на питање Инсајдера да ли ће ЕБРД одустати од привилеговане одредбе и загарантоване откупне цене с обзиром на то да је вредност Kомерцијалне банке неколико пута мања него у време потписивања уговора, каже да се уговор мора поштовати и да неће бити „преговора око тога“. Међутим, он наглашава да ће ЕБРД, заједно са другим страним инвеститорима, учинити све да се процес приватизације банке спроведе на најбољи могући начин за све.

“Ми увек желимо да спроведемо уговор. Нећемо преговарати око тога. Али то не значи да не желимо да помогнемо да се дође до ултимативног циља, односно приватизације. Ми ћемо урадити све да олакшамо тај процес, истовремено поштујући уговор. Мислим да је за сваку земљу важно, искрено, ако желите да наставите да привлачите инвеститоре, то да се уговори спроводе иако вам се не допада шта у уговорима пише”, каже Чакрабарти за Инсајдер.

Он додаје да ствари треба гледати са “позитивне стране” јер сада имамо “јасан процес који води приватизацији Kомерцијалне банке”.

„Ми желимо да будемо од помоћи највише што можемо, јер је приватизација била ултимативни циљ нашег уласка у банку, на првом месту. И ми смо сада у озбиљним разговорима са Владом, са њиховим саветником Лазардом, али и са другим међународним инвеститорима – ИФЦ, ДЕФ, Сведфонд. Ми стварно покушавамо да постигнемо договор о томе како најбоље можемо да помогнемо да дође до приватизације. Тај процес је у току и чућете у наредних неколико недеља како ћемо то спровести“, каже председник ЕБРД-а за Инсајдер.

Подсетимо, Влада Србије за припрему продаје банке изабрала је почетком године саветника за продају – конзорцијум који предводи инвестициона банка Лазард, а који чине и KПМГ Србија и адвокатска канцеларија “Прица и партнери”.

Завршетак њихове анализе финансијског положаја банке очекује се у мају ове године, након чега ће бити изабран модел приватизације, изјавио је недавно министар финансија Синиша Мали за Инсајдер.

Kолико ће грађане коштати продаја Kомерцијалне банке
Република Србија је са 41,74 одсто акција највећи акционар у Kомерцијалној банци, а тек нешто мањи укупни удео имају међународне финансијске организације – Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) са 24,43 одсто, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ) која је део Светске банке са 10 одсто, немачки ДЕГ 4,6 одсто и шведска државна компанија Сведфонд са 2,3 одсто акција.

Међутим, према истраживању Инсајдера, представници државе Србије уговорима који су потписали прво 2006. са ЕБРД-јем, а након тога и 2009. са осталим страним акционарима, дали су право овим међународним финансијским организацијама да током процеса приватизације активирају такозвану “пут опцију” уколико не буду задовољни начином продаје и ценом.

То значи да оне имају право да држави продају своје уделе по раније гарантованој цени, а која је током година увећана за припадајуће камате. Према појединим проценама, та цифра без камата за њихових укупно 41,3 одсто акција износи око 252 милиона евра. Практично, у случају активирања „пут опције“, ЕБРД и остале међународне организације имале би чисту зараду на Kомерцијалној од бар 62 милиона евра с обзиром да су у акције ове банке од 2006. до 2009. године укупно уложиле 190 милиона евра.

Истовремено, поставља се питање колико држава уопште може да заради од продаје Kомерцијалне банке с обзиром на потенцијални откуп акција од страних акционара, али и на то да је њена тренутна берзанска вредност око 400 милиона евра – што је скоро четири пута мање него пре избијања светске економске кризе 2008. године. Судећи по тренутној вредности акција, ЕБРД и остали страни акционари немају никакав видљив интерес да одустану од „пут опције“ која им гарантује продају акција по цени утврђеној још 2006. године.

Синиша Мали о Kомерцијалној банци: Волео бих да избегнемо исплату ЕБРД-ју, али…

На питање Инсајдера о томе да ли ће и на који начин држава покушати да поништи ове штетне уговоре који су потписани са страним акционарима још 2006. и 2009. године, Мали је прошле недеље одговорио да би волео да постоји начин за то, јер су одредбе уговора “бесмислене”, али да није сигуран да “решење постоји”.

„Добро питање сте поставили, драго ми је што сте га поставили. Ја бих волео да постоји начин на који би могли то да избегнемо. Нисам сигуран да постоји зато што је уговор веома јасан и веома у корист међународних институција с обзиром да се уговором дефинише вредност те такозване “пут опције” односно вредност њиховог улагања у Kомерцијалну банку. А да је бесмислена таква одредба, апсолутно мислим да јесте. Имате једну чудну ситуацију. Те компаније заједно са Владом Републике су инвестирале свој новац И по некој дефиницији требало би да поделите ризик те инвестиције. Они то нису поделили, него им је неко дозволио да им инвестиција буде гарантована и да им је профит гарантован”, рекао је Синиша Мали за Инсајдер.

Извор: Инсајдер

фото: Фонет