У атмосери снажних напетости у албанском друштву, које би могле да ескалирају чак у грађански рат, нема услова за одржавање фер, поштених и транспарентних локалних избора, сматрају аналитичари Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС), са седиштем у Љубљани.
У анализи се указује да би због тога било опасно и контрапродуктивно одржати локалне изборе, који су заказани за 30. јун, које је, међутим, председник Албаније Иљир Мета одлжио за 13. октобар.
Аналитичари, наиме, сматрају да је потребан консензуални договор актуалног премијера и председника Социјалистичке странке (ПС) Едија Раме и председника опозицијске Демократске странке (ПД) Љуљзима Баше, да изборе треба померити и одржати их заједно са превременим парламентарним изборима када се за то испуне услови.
Сматрају да је при постизању тог договора власти и опозиције потребно снажније посредовањем ЕУ и првенствено САД.
Иначе, албанска опозиција већ од фебруара ове године бојкотује рад албанског парламента, јер, како се наводи, не жели да буде “дмократска фасада криминално-корумпираном режиму и захтева да премијер Рама поднесе оставку, као и да локални избори буду одржани заједно са превременим парламентарним изборима.
ИФИМЕС у анализи опширно подсећа да је на парламентарним изборима одржаним 25.јуна 2017. изборни победник била Рамина Социјалистичка партија, али да су на те изборе и сам изборни процес изнесене бројне примедбе.
Аналитичари ИФИМЕС-а и проматрачи сматрају да су ти избори били непоштени и нерегуларни, да су обиловали бројним неправилностим, те да, како кажу, постоје бројни докази о вези криминалаца, који су “прљавим” новцем помогли Раму и његову странку да ”купи” изборну победу.
фото АП
“Корупција је у Албанији постала начин живота”, указује се у анализи и подсећа да је Рама у почетку свог првог премијерског мандата много обећавао и био виђен као нова нада на Западном Балкану, али се убрзо, кажу, показало да је он уместо лидера у демократским процесима и реформама, постао “лидер у криминалу и корупцији”.
Тај почетни занос се изгубио и Рама се све више доводи у везу са „канабизацијом Албаније“ и цветањем организираног криминала и нарко бизниса, пише ИФИМЕС, напомињући да Рама скреће пажњу јавности са тих тема окретањем ка национализму и националистичкој реторици.
Указује се да примедебе на Рамину власт нису долазиле само од опозиције, него и од угледних међународних кругова и истраживача те водећих обавештајних служби.
Уз подсећање да је Рама покренуо полицијску акцију уништења села Лазарет, који је био центар нарко бизниса, ИФИМЕС указује да се касније показало да је тај бизнис преузео сам Рама и уместо реформи и развоја те даље демократизације државе покренуо процес „канабизације Албаније“.
“Знатан део обрадивих површина налази се под канабисом, а тај посао је у рукама политичко-криминалних структура. Албанија је за време премијерског мандата Едија Раме постала криминално уточиште за криминалце из Европе, Азије, Северне и Јужне Америке. Олакшавајућа околност за криминалне структуре је безвизни режим, којег Албанија има са државама чланицама ЕУ што криминалцима омогућава слободно кретање и пословање те енормне зараде у трговини наркотицима и трговини људима”, истичу аналитичари.
Пдсећа се да је између 2014. и 2017.године, Албанија постала главна земља произвођач и трговац канабисом у Европи, што су потврдили Еуропол, амерички Стејт Департмент и Уједињене нације (УН) .
Користећи новац, мреже и њихове политичке везе успостављене трговином канабисом, албанска криминална организација проширила се на трговину хероином и кокаином, стоји у анализи у којој се указује да Албанија сада „служи као кључна врата за дистрибуцију хероина широм Европе“ и главни транзитни коридор за кријумчарење кокаина.
Еди Рама, фото АП
Прање новца и продирање у легалну економију постали су главна активност организација организираног криминала, па је Стејт Департмент у два наврата, 2017. и поново 2018., Албанију означио као земљу у којој се „незаконити приходи лако перу”, као и да и даље постоји “велики ризик од прања новца због раширене корупције и слабих државних институција“.
И Савет Европе је потврдио да су „ризици прања новца и даље високи“, а највећа претња долази од „криминалних прихода који потичу од трговине наркотицима, пореским и царинским утајама и корупције“.
Према подацима Стејт Департмента производња марихуане у Албанији је само у једној години повећана за пет пута.
Из свих наведених разлога, указује ИФИМЕС, у напетој атмосфери у Албанији, која заостаје у процесима приближавања ЕУ, остаје отворено питање доделе датума за почетак преговора са ЕУ. У супротстављању, додаје се, предњачи првенствено Француска односно њен председник Еммануел Мацрон, који се противи додели датума о почетку преговора са ЕУ, при чему има подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Док је Холандија, наводи се, званично донела одлуку у парламенту, да се покрене поступак за укидање безвизног режима, који Албанија има са државама чланицама ЕУ.
“Првенствено је важно нормализовати политичку сцену и релаксирати односе унутар државе. Редовни масовни протести на којима учествује и по 200.000 грађана су јасан знак неповерења влади Едија Раме односно да је изгубио подршку међу грађанима”, истиче ИФИМЕС и указује да су владавина права и (не)деловање правне државе „рак рана“ албанске државе.
Танјуг
