Ефекти Вучићевог закона о раду – више посла за мање пара

Закон о раду, који је усвојен пре две године, до 2018. би требало да буде промењен и додатно, како кажу у министарству рада, усклађен са европском праксом. Од измена се очекује и да додатно погодују инвеститорима. Али шта је са радницима, којима је и постојећи закон, како тврде у синдикатима, умањио права и отежао им свакодневицу.

У протекле две године незапосленост у Србији је смањена, али да ли је то резултат Закона о раду из 2014. Економисти не могу да тврде прецизно колико је Закон допринео да незапосленост данас падне на 19 одсто. Ипак, јасније је кад су у питању промене на тржишту рада. Од 2012. године расте број запослених, али је питање какав је квалитет тих послова.

“То значи да имамо ситуацију да расте запосленост, али да плате и сати рада показују умерен силазни тренд. Изгледа да 2015. долази до позитивних промена у обиму и квалитету запослености”, каже професор Економског факултета Михаил Арандаренко.

“Запосленост расте, али захваљујући неквалитетној и тешко одрживој запослености са врло малим дохоцима и са високим степеном радне несигурности. Такозваних прекарних радника. Све више расте запосленост на кратке рокове и без гарантованих радних права”, наводи професор ФПН Зоран Стојиљковић.

Социолог Срећко Михаиловић сматра другачије. Ефекти закона о раду су итекако видљиви, а тренд који је започет ће се наставити.

“Све више људи ради за било које паре и под било којим условима и било који посао. Због тога што су принуђени да би преживели. Реч је о голој борби за егзистенцији, о принуди која је карактеристична за неке претходне друиштвене системе, а не за капитализам онакав какв су наши грађани сањали деведесете године”, сматра Михаиловић.

Послодавци кажу, другачије ни не може. Они истичу да флексибилнији закон омогућава да лакше упошљавају раднике кад су им потребни, али и да их лакше отпуштају кад посла нема.

“Јасно је да ми имамо европске жеље, али нажалост привредне могућности су нам на нивоу неких неразвијених земаља Африке, Азије, Јужне Америке. Што значи да ћемо сви морати да схватимо да живимо у земљи која је једна од најсиромашнијих”, каже председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

И са јефтином радном снагом, што је један од битнијих аргумената за оне који привлаче инвестирое у Србију, али и аргумент који може да наговести и каква је радничка будућност.

Извор: Војислав Стевановић, Н1