Плате у јавном сектору и пензије, након априлског раста од два одсто, порашће додатних 0,5 одсто у октобру, како је и било предвиђено. У наредној години моћи ће да порасту још 0,5 одсто у априлу и један одсто у октобру. То је максимум који буџет може да издржи. То истовремено гарантује и њихову редовну исплату као и до сада. Све преко тога захтевало би прекомерно задуживање, што би било неодговорно и могло би да заврши кризом јавног дуга као у Грчкој. Такав сценарио никада нећемо дозволити. У наредном периоду морају се подстаћи инвестиције приватног сектора, како би се убрзао привредни раст, док јавни сектор мора да штеди. То значи да ће се плате у приватном сектору повећавати брже и више него у државном сектору. Влада ће учинити све да се привреда растерети како би се повећала запосленост, да се укину непотребне бирократске процедуре, а да се јавни сектор рационализује и постане знатно ефикаснији – каже Млађан Динкић, министар финансија и привреде поводом најављених мера које је делом владајућа коалиција већ усагласила, а чије прецизирање треба да буде у недељу.
Како коментаришете критике да владајућа коалиција уопште није предложила озбиљније мере?
То није тачно. За Србију и њену економију није довољна само стабилизација државног буџета. Поред стабилизације буџета и смањења расхода за око 40 милијарди динара, предложили смо и пре свега завршетак процеса реструктурирања преосталих 175 бивших друштвених предузећа у наредних годину дана. Помоћи ћемо да што више њих пронађе озбиљне стратешке партнере, док ће поједина предузећа остати државна, уз услов да имају позитивно текуће пословање. Сва остала ће отићи у стечај. Та предузећа данас коштају грађане око 750 милиона евра годишње, по основу различитих субвенција које добијају.
Шта ће бити с људима који раде у тим предузећима?
У њима сада ради преко 50.000 људи. За све који се воде као запослени биће обезбеђен одговарајући социјални програм. Зато смо предвидели додатне четири милијарде динара за транзициони фонд.
Да ли су мере штедње довољне за смањење буџетског дефицита?
На крају године, буџетски дефицит на републичком нивоу биће 4,7 одсто БДП-а и биће за око 1,5 одсто БДП-а нижи него прошле године, што је значајно смањење. Није тајна да сам желео да дефицит буде још нижи, али се у пракси показало да то није могуће остварити. Био бих задовољнији када би могло још више да се уштеди у јавном сектору, али се мора имати у виду да смо ми коалициона влада, да неки од мојих предлога за додатне уштеде нису прихваћени и да је ово очито максимум у постојећим околностима.
Приликом доношења буџета прошле године рекли сте да он неће премашити 3,6 одсто БДП-а и да за то преузимате одговорност?
Никада нисам бежао од одговорности, па нећу ни сада. Примарни циљ економске политике коју водимо је одрживи привредни раст. За разлику од прошле године када је Србија била у рецесији у сва четири квартала узастопно, ове године ћемо имати привредни раст између 2 и 3 одсто, што сигурно није довољно, али је више од планираног. Извоз је у прва четири месеца порастао чак 24 одсто, док је спољнотрговински дефицит смањен за једну петину. Први пут у последњој деценији извоз ће, уз пољопривреду, бити основни генератор раста БДП-а. У априлу је постигнут историјски рекордан извоз од 950 милиона евра, а петину тог извоза чине производи аутомобилске индустрије високог степена додате вредности. План који сам зацртао још пре пет година, да ће аутомобилска индустрија постати мотор развоја Србије, полако је почео да се остварује. Раст индустријске производње у прва четири месеца био је 5,3 одсто. Инфлација је у паду и у првих пет месеци износи свега два одсто. Све то заједно ипак није довољно да би грађани осетили побољшање у својом новчанику, али свакако представља озбиљно охрабрење.
Зашто не поднесете оставку због лоше пројектованог буџета?
Нека ме слободно замени свако ко мисли да у овако тешким околностима може боље од овога. Немам баш никакав проблем са тим. Готово да нема земље у Европи која због кризе није приморана да ребалансира свој буџет. Еврозона у коју извозимо 65 одсто наших производа у озбиљној је кризи. Немају проблеме само Грчка, Шпанија и Португал, већ и гиганти попут Италије и Француске. Само Пољска и Словачка у последњих пет година имају значајан кумулативни привредни раст. У старим чланицама ЕУ пад је у просеку један одсто. У таквим околностима, сви министри финансија суочени су са проблемом да не могу са сигурношћу да предвиде буџетске приходе. Чак и сама Европска комисија свака три месеца мења и погоршава пројекције за еврозону. Ако руски министар финансија два пута годишње ребалансира буџет и због тога не подноси оставку, ако је ребаланс буџета у већини развијених земаља постао правило у условима кризе, ни Србија не може да буде изузетак у овим непредвидивим временима. Најважније је да је дефицит под контролом и да имамо средства да га исфинансирамо. Много већи проблем од буџетског дефицита је висока незапосленост. Србији треба раст БДП-а од пет до шест одсто годишње, да би грађани осетили бољитак у стандарду. То је готово немогуће остварити све док је еврозона у коју највише извозимо у рецесији.
Ви од 2000. године у већој или мањој мери управљате финансијама и привредом Србије. Многи Вас сматрају главним кривцем за тренутно стање, а и садашњи коалициони партнери су износили исте оптужбе у предизборној кампањи?
Да је то заиста тачно, па ваљда ми не би понудили ово место. Па ваљда ме не би ни звали у владу, јер не заборавите да је она могла да се формира и без Уједињених региона Србије. Ко год мисли да може да ради боље овај посао, нека га слободно преузме. Улога сталне вуду лутке и вечитог громобрана за туђе неуспехе и фрустрације заиста ме нимало не занима. Чињеница је да сам као гувернер НБС стабилизовао динар, увео ред у банкарски систем и вратио поверење у штедњу. Такође је истина да сам управљао српским финансијама од 2004. до 2006. године и направио буџетски вишак од две милијарде евра, први и једини пут у српској историји, у доба када је стопа привредног раста износила од 6 до 8 одсто годишње. Поносан сам и што сам довео „Фијат” у Србију и помогао развој још око 150 компанија из аутомобилске индустрије.
Заиста нисам приметио да се неко пре годину дана гурао да води јавне финансије, у условима када је Цветковићева влада оставила потпуно празну касу, а државу на ивици банкрота, са историјски рекордним буџетским дефицитом. Па ни сада баш не видим дугачке редове оних који су спремни да у условима беспарице преузму тај врућ кромпир у руке, суоче се са нагомиланим дуговима, вишегодишњим проблемима и губиташима, да погледају разноразним штрајкачима у очи и истрпе свакојаке нападе са разних страна.
И сами кажете да је јавни сектор предимензиониран. Већ годину дана постоји ова влада па зашто ништа нисте урадили на том плану?
Зато што је то изузетно тешка одлука и за њу је потребан политички консензус. Сви политички партнери у влади морају да се сложе око тога.
Сви политичари деценијама уназад то избегавају. Број људи у јавном сектору због тога се непрекидно повећава, док се расходи буџета гомилају. Очито до сада није било спремности да се томе стане на пут.
Када тачно крећете с реформом јавног сектора?
Договорено је да се до недеље зна ко ће конкретно бити задужен за промену појединих закона и анализу стања у различитим секторима. До јесени би требало да буде направљен предлог за рационализацију републичке и локалне администрације, јавних предузећа и јавних служби. Реализација би онда била спроведена од следеће године.
Да ли предвиђате продају вредније имовине и предузећа?
У влади преовладава идеја да треба приватизовати компаније у којима се показало да је држава неуспешна у управљању, због чега оне праве губитке или губе конкурентску трку на тржишту. Да ли је данас „Телеком” способан да уводи нове квалитетније услуге и додатним великим инвестицијама прати „Теленор” и ВИП на тржишту? Нисам сигуран. Новац од продаје државне имовине нам није на првом месту, али влада свакако неће дозволити да се он проћерда у текућој потрошњи, већ би се користио искључиво за привредни развој и отплату скупих кредита из претходног периода.
Да ли блокирањем рачуна у Београду рушите опозициону власт на локалу?
Мени је жао што је Ђилас реаговао политички покушавајући да јефтиним манипулацијама сакрије чињеницу да је Београд прекршио закон о редовности плаћања, јер министарство има једнак третман према свим градовима и општинама. Неке градске институције су пробиле рок од 45 дана за измиривање дугова према привреди, због чега им је привремено обустављен пренос новца у складу са законом. Иначе, у том тренутку је Београд на својим рачунима имао преко четири милијарде динара и заправо ни један једини дан није био у блокади, већ је нормално исплаћивао и новац за труднице, за обданишта, домове здравља… Дакле, Ђилас је лагао. Након неуспешног покушаја политичког притиска и велике медијске буке коју је градоначелник подигао, у понедељак су платили све рачуне привреди, након чега им је одмах пуштен обустављени новац од дела пореза на зараде. Није само Београд имао тај проблем, већ и 50 других градова и општина, као и низ републичких институција, који су кажњени на потпуно исти начин.
Како оцењујете то што је председник Николић одбио да сазове седницу Националног савета за безбедност поводом Вашег захтева о писању таблоида?
Председник има право на своје мишљење и ја вероватно нисам компетентан да оценим која би то тачно институција требало да се бави питањима злоупотребе полиције у политичке сврхе. Али, без трајног и системског решавања тог питања, Србија никада неће постати озбиљна држава. Креирање лажних афера које никада не добијају судски епилог, баш зато што су измишљене, имају за циљ искључиво моралну дискредитацију различитих људи из јавног живота и привреде, као и дизање тиража таблоидних новина које такве неистине објављују. Само тражим да се сви случајеви до краја испитају, ставе у потпуности на увид јавности и окончају у неком разумном року, а не да се њима манипулише у политичке сврхе више од 10 година. Док год у полицији буду постојали људи који се кукавички и тајно крију иза таблоида и боре за сопствени интерес, а не против корупције и криминала, Србија неће бити јака држава. Прича о кипарским милијардама је највећа лаж која је о мени икада испричана. Кажите ми да ли ико може да подигне новац са туђег рачуна? Па где те милијарде евра стоје све ове године? Како је могуће да тако способан врх полиције то није у стању да пронађе више од 10 година? Зашто их је срамота да јавно признају да су то глупости и да је све измишљено? Па зато што су појединци из врха полиције навикли да овакве „случајеве” користе искључиво за политичку манипулацију, тј. као средство да се додворавају политичарима за које верују да у одговарајућем времену поседују моћ. На тај начин, они стално опстају, док се политичари на власти и владе мењају. Случај кипарских пара заправо никад није ни постојао и тужилаштво се очито због тога тиме није ни бавило.
