ЕКОЛОШКА архитектура је архитектура која се пажљиво и избалансирано односи према животној средини, садејствујући с њом. Она узима у обзир законитости и захтеве природне средине у којој се налази, не нарушавајући је и укључујући се у њене токове. Користи конзервацију енергије, ефикасну инсолацију, кишну воду и процесе рециклирања у највећој могућој мери. Примери такве архитектуре обухватају: архитектуру земље, соларну, дрвену архитектуру.
Назив је скован касних 1960-тих, након избијања велике светске кризе. Еколошки став у архитектури заснива се на свести о унутрашњој тензији између активности градње и неопходности да се сачува земља од потенцијалне еколошке катастрофе. Погоршањем глобалних климатских услова и повећањем цене енергије добијене из класичних извора, повећана је потреба за развојем енергетски ефикасних архитектонских објеката. Данас су развијене нове енергетски ефикасне технологије и материјали који могу да одговоре на потребе за рационалним коришћењем енергије.
Брига за животну средину била је главна тема на Светској изложби “Експо “92”, у Севиљи, Шпанија. Централни објекат изложбе била је биоклиматска сфера, архитеката А. Каное, П. Силве и М. Алвареза. Осу изложбе, “Авенију Европе”, пројектовали су архитекти Ж. М. Хенинг и Н. Нормије, а “Водени зид” дуг 400 метара је пројектовала америчка група СИТЕ. Сензитивитет за екологијом произвео је заинтересованост многих теоретичара за то подручје, а популарне су постале тенденције од којих је једна обухватила технологију као средство за обезбеђење решења за светску еколошку кризу.
Код нас су начињени први кораци у развоју еколошке свести у архитектури. Међутим, уместо да друштво стимулише оријентацију градитеља према еколошкој архитектури ширењем технологија које примењују еколошки добијену енергију, оно уводи рестриктивне мере за градитеље путем обавезе обезбеђења енергетских дозвола, односно тзв. енергетских пасоша. У Индији, Непалу и другим земљама у којима електрична енергија свакодневно недостаје, људи су оријентисани према природним изворима енергије из потребе, а не због закона. Већина њихове популације користи соларне и водене колекторе, јефтине на тржишту.
Насупрот, код нас су у архитектури врло ретки случајеви искоришћења соларне енергије и уопште, акумулирања природних облика енергије. Такође су ретки примери пројектовања еколошки оријентисаних архитектонских објеката. Наши прописи нису оријентисани према развоју еколошке свести, већ према наплати такса због њеног недостатка. Према домаћим прописима, ниједна нова зграда не може да добије употребну дозволу без тзв. енергетског пасоша. Ови пасоши су обавезни и за старе зграде које се продају, издају или реконструишу. Издају их искључиво малобројне лиценциране фирме, а њихова цена није занемарљива.
Слободан Малдини
Новости