Што због страха, а што због корумпираности, о еколошкој катастрофи у Неготину сви затварају очи и ћуте. Зато су “Вести” током летњих месеци спровеле обимно истраживање током којег смо обишли све токсиколошки опасне локације, разговарали с више десетина релевантних саговорника и забележили неколико десетина сати аудио материјала, укључујући и неколико часова тајно снимљених разговора, прегледали више хиљада страница разних докумената и стручних анализа…
Епилог овог истраживања је да смо захваљујући доказима с терена и релевантним саговорницима, укључујући и “инсајдерима” који су спремни да све своје тврдње детаљно аргументују на суду, успели да разоткријемо једну од најмрачнијих тајни српске еколошке стварности данас.
У следећих неколико наставака, читаоци ће се у готово филмском сценарију са свим елементима хорора, акционог трилера и мелодраме, упознати с последицама еколошке катастрофе која погађа један од најплоднијих крајева источне Србије.
Црвена прашина прекрила поља
– Некада су овај крај звали Мала Калифорнија, а данас Долина смрти и то вам је ваљда довољан податак да схватите сву озбиљност ситуације – каже Боривоје Крекуловић, председник невладине организације Дијаспора – источна Србија.
Пензију је стекао у Швајцарској и мада је и даље на релацији централна Швајцарска-Прахово, углавном је у својој породичној кући у отаџбини, а документација коју је до сада сакупио има већ више хиљада страница. Бројне анализе тла, мишљења стручњака, али и ставови званичника ЕУ, међу којима и факсимили преписке коју је имао са представницима општине, Владе Србије, Европске уније.
Писмо Девенпорту
Крекуловић је почетком прошле године писао и Мајклу Девенпорту, шефу Делегације ЕУ у Србији. Одговорио му је његов сарадник, Ричард Маса:
“Ми подржавамо српске власти да прате најбоље примере из ЕУ поводом учешћа јавности забринуте за доношење одлука у вези заштите животне средине и верујемо да ће релевантне законске одредбе у српском законодавству бити у потпуности поштоване и у овом случају. Заштита животне средине кључни је елемент у дијалогу ЕУ и Србије и игра главну улогу поводом добијања помоћи Србије из ЕУ”, стоји у одговору из канцеларије шефа Делегације ЕУ у Србији.
– Највише прашине се дигло 2012. године када је Елиxир продао Кинезима више милиона тона пиритне изгоретине. Према важећим прописима тај терет је морао да се превози у заштићеним транспортним средствима. Та црвена прашина се мимо свих прописа камионима, без икакве заштите, транспортовала на барже у Луку Прахово. Месецима су Прахово и Радујевац били прекривени црвеном прашином, а “црвена магла” се ширила и на поља са пшеницом и кукурузом. И на Марсу би нам било здравије, јер кукурузна и пшенична поља су, пред жетву, уместо златне боје била обојена у црвено – вели Крекуловић који се у читаву причу да се Неготинска крајина заштити од даљег еколошког пропадања упустио тек када је на најтрагичнији начин спознао застрашујуће последице изложености отровним материјама овог дела источне Србије.
И лекари су заћутали
– Тачно на дан смрти кћерке Драгане, две године касније, 13. јула 2013. године је сахрањен и мој зет Драган Кицорановић. Обоје су оболели у кратком размаку од рака мозга. Лекаре у Швајцарској који су их лечили је занимало како је могуће да се тако нешто догоди једном младом брачном пару, па су ме дуго испитивали о начину на који су живели, радили… Када сам им рекао да се у нашем месту где су рођени и где су живели у младости налази фабрика хемијске индустрије престали су више да ме испитују. Њихов поглед ми је био довољан да схватим да су утврдили узрок смрти – прича Крекуловић и показује сеоске бандере које су начичкане смртовницама.
– Највећи број је умрлих од рака. Захватио нас је као стампедо и не стаје. Ево, пре само неколико дана је преминула жена из најближег комшилука. Исто рак мозга. Радила је у Бечу, али је овде рођена. Овде је и сахрањена – прича председник Удружења Дијаспора – источна Србија.
Доктор у болници у Неготину, др Синиша Челојевић, располаже још опипљивијим бројкама за Неготин о све већем броју оболелих од најтеже болести.
Сутра – Еколошка катастрофа на истоку Србије (3): Затровани и ваздух и вода и земљиште
Ђ. Баровић – Вести
фото: А.Чукић
