Које мере би Влада Србије могла да предложи за поправљање економског стања у земљи, као и за уштеде у буџету, јуче није било познато из простог разлога што је седница најважнијег органа државне власти – отказана. У недељу, када су у истом дану одржани седница Председништва Српске напредне странке и тројни састанак премијера, вицепремијера и министра финансија са истом поменутом тематиком, било је најављено да ће нешто конкретније бити познато тек у понедељак, на влади.
Ипак, како је бурни недељни дан одмицао било је јасно да челни људи државе неће моћи баш тако брзо да изађу у јавност с економским мерама. То је било јасно из саопштења у коме су најављени разговори с Фискалним саветом, Националним саветом за привредни опоравак, Социјално-економским саветом, синдикатима. Много ствари треба извагати. Из Српске напредне странке, чији челни човек је изјавио да не бежи од непопуларних мера, саопштавају да су само претресли које су економске теме најургентније, али да ни на једној мери још не инсистирају.
Зато се ни јуче није знало да ли ће плате и пензије морати на лед што би била једна од главних мера које се потежу.
Разлог за то што је економија избила у први план су узнемиравајући подаци о стању јавних финансија. Упркос свим напорима дефицит расте, а са њим и јавни дуг земље. Првобитно планирани минус у каси од 122 милијарде динара могао би, по рачуници Фискалног савета, да нарасте на 200 милијарди динара, а по другим стручњацима и на двоструко више од планираних. Намећу се питања зашто управо усвојени сет пореских измена није довољан за уштеде и шта то додатно треба урадити да се стање у јавним финансијама побољша. Треба ли чекати ребаланс буџета или је и пре тога могуће нешто уштедети.
С обзиром на то да чак половина буџета иде на дотације за пензије и плате у јавном сектору јасно је зашто се прво замрзавање плата и пензија ставља на дневни ред.
Нису само плате и пензије оно што мучи креаторе фискалне политике. Поставља се питање и да ли је могуће смањити број запослених у јавном сектору. Такође, треба поправити ефикасност јавних предузећа, јер међу њима има доста губиташа, а тражи се и решење за предузећа у реструктурирању. Она преживљавају захваљујући субвенцијама, а у њима још увек ради велики број људи. Због наше високе стопе незапослености није лако донети одлуку о њиховом масовном отпуштању.
Проблема има и у општинама и локалним самоуправама које изменама пореских закона остају без дела прихода.
Da li smo mi to najebali?