Економија Србије је у тоталном хаосу и расулу

* Повећање расхода за плате и пензије у 2018. могло би да износи 55 до 60 милијарди динара, чиме би се исцрпео простор за повећање инвестиција и смањење пореза, сматрају економисти

* Процене да ће повишице подићи масу зарада до девет одсто, а ако остане на снази забрана запошљавања и из јавне службе оде око 10.000 људи, онда за шест до седам одсто

Иако још нема прецизних информација о томе за колико ће тачно бити подигнуте плате у јавном сектору, на основу изјава премијера и министра финансија, може се очекивати да ће у 2018. држава за плате и пензије дати од 55 до 60 милијарди динара више него ове године, што би било повећање буџетских расхода за ове намене за 6,5 до седам одсто.

Премијерка Ана Брнабић је поводом 100 дана Владе најавила повећање плата за 10 одсто просветним, здравственим и социјалним радницима, војсци, полицији, безбедносним службама, запосленима у судовима и тужилаштвима, као и у заводима за извршење кривичних санкција, установама културе и пореској управи. На повећање од пет одсто могу да рачунају запослени у администрацији, стручним службама министарстава и у Скупштини.

Међутим, премијерка није поменула универзитете, а остаје нејасно и да ли ће агенције, заводи и независна државна тела бити третирани као део администрације или не.

Министар финансија Душан Вујовић је изјавио да је предложено нијансирано повећање плата у јавном сектору, па ће, посебно у просвети, ићи од нула до 10 одсто у зависности од тога да ли нека институција има сопствене приходе или не, али и од фактора који се односе на сложеност, ризичност, обим посла, као и на квалификације запослених. Он је додао да ће се о конкретнијим бројевима договарати са ММФ-ом, као и да се следеће године очекује реални привредни раст од 3,5 одсто који омогућава оволика повећања плата.

Просечно повећање зарада би према речима Милојка Арсића, професора на Економском факултету у Београду, могло износити око девет одсто, што би значило раст бржи од номиналног раста БДП-а, који се састоји од збира реалног раста и инфлације.

“У следећој години БДП би могао расти номинално до седам одсто, 3,5 до четири одсто би била инфлација, а реални раст до четири одсто. То би значило да би плате у просеку расле брже од БДП-а и зато очекујем да ће ММФ приликом посете крајем октобра тражити да се то коригује, да плате не порасту више од БДП-а”, напомиње овај стручњак.

Простора за овај раст плата има, сматра Арсић, али према његовим речима то значи да није остало простора за повећање јавних инвестиција и смањење пореза које је такође најављивано.

“Ако узмемо у обзир да дефицит буџета следеће године не би смео да буде већи од један одсто, с обзиром да је јавни дуг и даље непримерено висок, а и да је ове године смањен скоро искључиво због курсних разлика, неће бити простора за раст јавних инвестиција и смањење пореза. Власт изгледа да није способна да организује јавне инвестиције, па су онда од тога и одустали. Искористити сав фискални простор за повећање плата са становишта привредног раста није најбоље решење”, закључује Арсић, напомињући да раст плата може имати везе и са градским, али и новим парламентарним изборима са којима се спекулише.

Такође, он упозорава да је администрација која је стуб државе, која пише и тумачи законе, подзаконске акте и даље мишљења, приликом претходна два повећања плата прескочена, а сада добија само пет одсто.

“Да ли је то порука да се сналазе како умеју”, пита се Арсић.

Према неким другим калкулацијама, повећање масе зарада у следећој години не би требало да буде веће од шест до седам одсто, а то би се постигло задржавањем забране запошљавања. Другим речима, око 10.000 људи би напустило државну службу природним одливом, односно одласком у пензију, па би из буџета било исплаћено мање плата.

Владимир Глигоров, економиста Бечког института за међународне економске студије, истиче да би за повећање зарада морао да се троши буџетски суфицит или да се позајмљује новац уколико не би било убрзања привредног раста.

“Узмимо да је реч о повећању од један одсто бруто домаћег производа, то би могло да повећа потрошњу за исто толико што би повећало и БДП у зависности од тога колико би отишло на увоз. Рецимо да на увоз оде педесет одсто, то знаци да би ефекат на повећање БДП-а био вероватно негде око 0,5 процентних поена. Још мање иде на порезе и доприносе, што значи да би било потребно трошити буџетски суфицит или позајмити новац. Уколико се очекује убрзање привредног раста по другом основу, то не би морало да утиче негативно на одрживост јавног дуга, мада ће свакако успорити пад јавног дуга у односу на БДП. Уколико тог убрзања не буде, биће потребно тражити додатне пореске изворе како би се платило ово повећање плата и пензија”, сматра Глигоров.

Он истиче да имајући у виду изборе и успоравање привредног раста ове године, а и неизвесности следеће, ове мере су политички очекиване. “Претпостављам и да ММФ није глув на захтеве српске владе, јер види да се привредни раст не убрзава како су они очекивали. Посебно не расту инвестиције, тако да остаје повећање потрошње како би се позитивно утицало на социјалну и политичку стабилност”, закључује Глигоров.

Просветари: Сад падамо још ниже на платној лествици

Најављеним повећањем плата за 10 одсто просечне плате у образовању не само да се неће изједначити са просеком Републике, већ ће просветни радници бити још ниже на лествици у односу на остале делатности које се финансирају из буџета. Не можемо да смањимо разлику између просечне зараде у образовању и у Републици ако се плате свима повећавају једнако – каже за Данас Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

Она подсећа да држава просветним радницима дугује још 0,8 одсто како би дошли на ниво плата из 2014, а ако се има у виду да је инфлација сваке године била 2,5 одсто, повећање о којем Влада говори практично износи 1,7 одсто. То што власт није испунила обећање да ће просветни радници добити највише за Јанковићеву није изненађење. Држава, како каже, стално понавља да јој је образовање најважније јер то лепо звучи, а са друге стране прави потпуну уравниловку, да не би морала да објашњава зашто је некога издвојила. Јанковићева истиче да је синдикат на чијем је челу тражио да запослени у образовању добију четири одсто више у односу на друге у наредне три године и да то буде дефинисано протоколом.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је јуче да је у оквиру сектора образовања нијансирано повећање, тако да они делови сектора високог образовања који сами остварују сопствене приходе, неће имати максимално повећање од 10 посто.”Рекли смо да је то од нула до 10 одсто и тако ћемо то конзистентно и применити”, навео је Вујовић, остављајући тиме наставном и ненаставном особљу на факултетима и другим високошколским установама да нагађа колики проценат повишице им следује од наредне године.

– Ми имамо само 10 института који су на тржишту, а остали немају сопствене приходе. Наука се финансира пројектно, али нам је без обзира на то узето 10 одсто, па очекујемо да нам толико врате. С обзиром да смо због таквог начина финансирања у неколико наврата били изостављени од повећања зарада, упутили смо писмо премијерки и надлежним министрима да не забораве истраживаче и помоћно особље у институтима у 2018. години – каже за Данас Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије.

И радници у предшколским установама се надају да неће бити изузети, с обзиром да је премијерка у свом обраћању поводом 100 дана рада Владе навела да ће повећање плата од 10 одсто добити “васпитачи”.

– Претпостављам да није правилно речено, јер у предшколским установама не ради само васпитно особље. Ми имамо проблем јер се наше зараде финансирају из буџета локалних власти, а Законом о буџету за 2015. и 2016. годину било је прецизирано да се плате запосленима у предшколским установама могу повећати за четири, односно шест одсто, што су многи протумачили да не морају. Зато смо тражили да се у Закону о буџету за 2018. пропише обавеза локалних власти да исплате повишицу плата која буде одобрена – истиче за Данас Љиљана Киковић, председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања. В. Андрић

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс