Економија у к, индустријска производња у паду за 6,1 одсто, спољнотрговински дефицит све већи

Индустријска производња у Србији у јуну ове године је опала за 6,1 одсто у односу на исти месец прошле године, а у односу на просек 2018. године мања је за 2,5 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

У првом полугодишту ове године индустријска производна је је била за два одсто мања него у истом периоду прошле године.

Пад производње у јуну је забележен у прерађивачкој индустрији (7,7 одсто) и рударству (2,7 одсто), а раст је било у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом (1,3 одсто).

Промет робе у трговини на мало у јуну је био већи него пре годину дана за 11,2 одсто у текућим ценама, а у сталним ценама за 10,1 одсто.

Уколико се упореде првих шест месеци ове године са истим периодом 2018, промет робе је био већи у текућим ценама за 11,1 одсто, а у сталним за 8,5 одсто.

Расте спољнотрговинска размена, али и дефицит
Републички завод за статистику саопштио је и да је укупна вредност извоза робе из Србије у првих шест месеци ове године била 8,5 милијарди евра, што је 6,7 одсто више него у истом периоду прошле године, док је увоз повећан за 9,1 одсто, на 11,4 милијарде евра.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за шест месеци ове године износила је нешто више од 20 милијарди евра, што је пораст од осам одсто у односу на исти период претходне године.

Дефицит је износио 2,9 милијарде евра, односно за 17 одсто више него у истом периоду 2018. године.

Покривеност увоза извозом је била 74,7 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 76,4 пороцената.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,5 одсто укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери Србије у извозу су били Немачка, Италија, БиХ, Румунија и Русија, а у увозу Немачка, Русија, Италија, Kина и Мађарска.

Други по важности трговински партнер Србије су земље ЦЕФТА, са којима је суфицит у размени био већи од милијарду долара, као резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих), електричних машина и апарата, друмских возила, гвожђа и челика и пића.

Појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама Балкана и то пре свега са Црном Гором где се највише извозе лекови и аутомобили, а одатле увози сирови алуминијум и сушено свињско месо.

Бета