Најскандалознији документи од свих које је представио до сада звиждач специјалних служби САД Едвард Сноуден за представнике медија и експерте је нова проција из брижљиво чувене колекције компромитујућег материјала, објављена ових дана у западној штампи.
Америчко издање Њујорк Тајмс и ПроПублика, као и британски Гардијан, саопштили су позивајући се на податке које је пружио Соуден да су Ција и Агенција националне безбедности у стању да заобилазе најнапреднија средства криптографке заштите информација на Интернету.
Интернет-портал Еуроњуз такође је саопштио да су се у Европском парламенту одржале расправе усмерене на заштиту слобода грађана и новинара на територији јединствене Европе. У центру пажње посланика били су сумњиви методи рада америчких и европских тајних служби са тачке гледишта демократије, који подразумевају масовно електронско праћење, алармантне, како су истакли учесници расправе, чињенице гушења информација од јавног значаја. Али највећу забринутост у конфексту скандала око делатности америчких и других обавештајних служби у разним земљама света осежају представници пословног света. У крајњој линији, у Немачкој тема не силази са политичког дневног реда.
Ових дана влада Немачке потписала је са руководством водећих трговинских и индустријских обједињења земље заједничку декларацију на основу које до 2015. године треба да буде разрађена стратегија борбе против економске шпијунаже. Преговори на ту тему, како се саопштава у медијима, започели су још прошле године. Али скандал око раскринкавања Ције и АНБ је убзао достизање споразума. Говорећи на састанку са представницима пословног света, немачки министар унутрашњих послова Ханс-Петер Фридрих оценио је штету за Немачку од делатности страних обавештајних служби у сфери економије на око 50 милијарди евра годишње. Између осталог, то је само врхунац леденог брега, чији реални губици су много већи – по неким подацима десет пута већи.
Наравно, чињеница индустријске шпијунаже не може да се назове сензацијом. На пример, што се тиче откривеног „проваљивања“ Интернета од стране Американаца, по подацима експерата још 2000. године САД, а у суштини Ција, успели су да лобирају као међународни стандард шифовани алгоритам AES. У њему су биле остављене математичке „рупе“ које су дозволиле специјалним службама да буквално у лету дешифрују било које саопштење. Али не ради се о генијалности америчких програмера и хакера.
Званичне немачке власти одричу могућност „лукавости“ од стране старијег атлантског партнера. Али, како је саопштио у јулу ове године недељник Шпигел, још у априлу 2002. године АНБ је посписала са немачком обавештајном службом BND меморандум о сарадњи, на основу којег су немачки обавештајци сами испоручивали америчким колегама такозване „метаподатке“ о корисницима Интернета. У недавном интервјуу за Деојчландфунк Бернд Оливер Билер, извршни директор немачке фирме JANUS Consulting која се бави проблемима комерцијалне безбедности, цитгирао је речи једног од руководилаца француске спољне обавештајне службе DGSE, изречене у разговору са њим: Политички смо партнери, економски конкуренти. Занимљиво је да је управо ових дана немачки лист Фокус објавио чланак под насловом: Дуге уши Француске. Како нас шпијунира Grande Nation. Између осталог професор Високе школе економије Иван Родионов не види у свему томе ништа необично.
– То је било, јесте и биће. Увек постоји борба оклопа и гранате. Али сигуран сам да ништа битно око помоћи информацијама не може да се учини. Питање није у томе да се она добије, већ да се извуче. Огромни ресурси су потребни да се схвати о чему се ради. Али то да се свако бори за свој интрес, то је нормално.
У сваком случају извршни директор Привредне коморе Баварске Александер Лау сматра чињеницу индустријске шпијунаже не баш безазленим послом.
– Оваква шпијунажа је врло опасна – рекао је Лау у радијском интервјуу. Јер реч је о поткопавању конкуренције, када неко извлачи економску корист на рачун другог. У суштини реч је о вредности производа који прозводи бизнисмен, његовом значају за тржиште. И овде више није до шале.
Већ поменути Бернд Оливер Билер сматра да је потребно прећи на пољу обавештајне делатности са одбране на напад. При томе заједно са европским суседима. Испада заједно, али једни против других? Ово питање за сада је отворено.
Олег Севергин,
