Поскупљење струје у Србији било би оправдано, али угрожени купци морају да буду заштићени, оценили су данас аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ).
„Цена електричне енергије мора да буде таква да остави простор за одржавање система Електропривреде Србије (ЕПС) и за нове инвестиције“, рекао је на представљању новог броја МАТ-а уредник тог билтена Иван Николић.
Kако је истакао, у сваком тренутку морају да буду обезбеђене довољне количине електричне енергије, сигурно снабдевање привреде и грађана, уважавајући принципе заштите животне средине, по економски одрживим ценама, „водећи рачуна о проблему енергетског сиромаштва“.
„У односу на цене у ЕУ у 2018. години просечна цена електричне енергије, без фиксних намета, у Србији је за домаћинства била нижа за око 60 одсто, а за привреду само за 18,2 одсто. Србија је, уз Украјину и Малту, једина европска земља у којој је у просеку струја скупља за привреду него за домаћинства“, рекао је Николић.
Навео је да у Србији трошак за електричну енергију чини више од пет одсто укупних расхода домаћинстава, што је европски рекорд.
„Електична енергије је за грађене скупа упркос томе што је њена цена са позиције ЕПС-а и економских аналитичара ниска“, казао је Николић и додао да у Србији сада има нешто више од 70.000 заштићених купаца, којима се умањују рачуни за струју, што је вишеструко мање него што би требало да их буде по подацима надлежних институција о животном стандарду грађана.
Она је указао да се питање цене електичне енергије не може решавати без дугорочног стратешког плана ЕПС-а, који за сада, како је указао, не постоји.
Сарадник МАТ-а Стојан Стаменковић је рекао да се током недавне посете мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у разговорима са представнцима власти у Србији, којима је и он присуствовао, није детаљније разговарало о цени струје, али да ће то свакако бити тема наредне посете представника те институције са којом Србија има саветодавни аранжман.
Бета
ДА ЛИ СТРУЈА ПОСКУПЉУЈЕ?
Да ли је струја у Србији најефтинија у Европи? У марту 2019. године потрошња електричне енергије, у једном домаћинству у Бору, је остварена у износу од 207 kWh (ВТ 160 kWh и НТ 47 kWh). Све трошкове које припадају ЕПС-у (укупно 1.491,77 дин), а јединична вредност износи 7,21 дин/kWh или 71,70% од цифре у рачуну (2.080,49 дин), а 1 kWh, које платио потрошач, износи 10,05 дин/kWh (8,51 €/100 kWh) или 100%, што је више за 2,84 дин/kWh или за 28,26% које остаје ЕПС-у. У 2018. години струја је коштала: у Бугарској 10,1 €/100 kWh, у Немачкој, Данској и Белгији 30 €/100 kWh, просек у ЕУ 21,1 €/100 kWh. С друге стране, платежна моћ грађана Србије је реално и апсолутно најнижа у Европи, 25,50% становништва је у области или на ивици сиромаштва (троше дневно по 1,0 $). Просек месечна плата у фебруару 2019.: Швајцарска 4.370 €, Исланд 3.568 €, Норвршка3.309 €, Немачка 2.270€, БиХ 466€, Србија 444€. Овде треба навести још елементе који утичу на производну цену електричне енергије крађу електричне енергије, ниска ефикасност термоелектрана, код нас око 20 – 25%, а у свету неке термоелектране достижу и 50%, у периоду 2012. до 2017. годинe украдена је електрична енергија за 6,18 милијарде евра (31,9 милијарде kWh струје), губици електричне енергије износиле 22% (дозвољени технички губици су 5%) високе плате запошљених и прекобројни запошљени, запошљавање по партијској књижици, а стручност није битна, чак генерални директор је по вокацији печењар. Да ли струја да поскупи? Ако поскупи треба објаснити пензионеру, са просечном пензијом 26.327 dinara (223 evra), који треба да плати све дажбине 15.000 динара, како да преживи месец.