НА фармама музних крава у Србији тиха језа. Сточари муку муче да продају млеко, падају откупне цене и откупљене количине белог напитка. С друге стране, увоз млека у праху је све већи. А странцима никако не можемо да конкуришемо, чак и када литри иду будзашто. Млекаре не могу да откупе све понуђено, па плаћање често касни или се нуди компензација – сир за млеко.
– Ко би могао да реши проблем све мањег откупа домаћег млека, када нас фармере нико не жели ни да чује – каже Јосип Дулић, власник фарме музних крава из Ђурђина код Суботице, који дневно произведе 1.700 литара најквалитетнијег млека. – Са свих страна добијам информације о томе да се отказује откуп, на којима се прикупља млеко малих произвођача, а сада је, на све то стигло и смањење откупне цене за 2,5 динара, за све категорије млека. Ми смо покушали да тражимо и заштиту од Министарства пољопривреде, како бисмо опстали у послу у који смо јако много уложили, јер фарма за неких шездесетак грла, са пратећом механизацојм и опремом, тражи улагање од најмање 400.000 евра. Из министарства смо, међутим, чули како они не знају на који начин да нас заштите. Ако они не знају, како ми да их то научимо…
У ресорном министарству тврде да су уведене мере у циљу заштите домаћег тржишта и произвођача млека.
– Повећане су посебне дажбине за увоз из ЕУ oдрeђeних врстa сирa и мaслaцa зa мaлoпрoдajу – кажу за “Новости” у Министарству пољопривреде и заштите животне средине. – По основу овог повећања посебних дажбина, укупна увозна заштита, за увоз из ЕУ повећава, и то за сир са просечно 10 до 15 одсто на 32 до 47,5 одсто, а за маслац за малопродају са 14,8 на 37,1 одсто.
Сточари из јагодинских села млеко углавном продају млекарама из Зајечара и Крагујевца, по ниским и нестабилним ценама, а међу њима се могу чути и приче да им накупци не одређују праве масне јединице. Према неким информацијама, око 80 одсто штала у Поморављу данас је празно. Ресавски произвођачи, међутим, нису незадовољни ценом и роковима плаћања млека.
Нишка млекара успешно за сада одолева поремећајима на тржишту, а успела је и да повећа количине млека које откупљује од сточара. Директор Звездан Јовановић каже да за сада не увозе сировине.
Расински узгајивачи говеда сименталске расе подвлаче да је генерално политика подстицаја у много чему нелогична. Тако држава субвенционира по грлу 20.000 динара, односно 12.000 динара по газдинству, али даје и 40 посто за увоз стеоних јуница, док с друге стране увози и млеко!
Мали узгајивачи, који имају мање од пет грла у овој најезди дефинитивно ће нестати – каже узгајивач из Себечевца Борјан Симоновић. – Наши млекари смањују цену, поготово њима, а они, опет, нису способни да добијају квалитетно млеко што се тиче микробиологије. Нико озбиљно у држави није желео да се позабави проблемима сточног фонда.
Новости
