Београд — Арапска милијарда која је, по признању премијера Вучића „легла” у буџет државе, одложила је сасвим сигурно за неколико месеци причу о банкроту земље.

Када је реч о финансирању минуса у каси, како каже премијер Александар Вучић, „мирни смо до марта”. То је изгледа пре нас знао нови министар финансија Душан Вујовић па је и сам решио да одахне и, према писању таблоида, провешће 17 дана у Атини с породицом.

Симболично или не, све то не значи да Србији и даље не прети грчки сценарио и да пензионери и запослени у јавном сектору могу да одахну, јер смањења плата и пензија неће бити.

У Фискалном савету, међутим, кажу да се овим парама само одржава неодрживо стање. Дакле, реч је само о крпљењу рупе у државној каси, а не о њеном смањењу. О каквој игри бројки је заправо реч, ако ни милијарда долара свежег капитала не може да нас поштеди оштрих резова?

Србији је сваке године неопходно преко пет милијарди евра нових пара, дуга, да би финансирала огроман минус у каси и редовно враћала доспеле обавезе с каматом.

О колико великим парама је реч најбоље говори податак да то представља око 17 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што као привреда и друштво створимо за годину дана. То значи да нашим повериоцима годишње дајемо знатно више новца него што су укупна појединачна издвајања за просвету, здравство, војску и пољопривреду. Истраживања Фискалног савета показују да криза ликвидности наступа након што издвајања за дефицит и сервисирање дугова пређу 15 одсто БДП-а. Такође, укупан ниво јавног дуга већ давно је ушао у црвену зону.

Према домаћим прописима, државни дуг не може да буде већи од 45 одсто БДП-а, а према рачуници Фискалног савета, он је већ 66 процената БДП-а с даљом тенденцијом раста. Према критеријумима Европске уније, ниво изнад 60 одсто сматра се забрињавајућим. Међутим треба рећи да је то сигнал за узбуну и за много развијеније економије од наше. Зато, како оцењују у Фискалном савету, „влада више нема много избора, нити могућност даљег одлагања”.

Министар Душан Вујовић, уколико не жели да остане запамћен као министар за време чијег мандата је држава банкротирала, мораће да доведе јавне финансије у ред и то тако што ће почети од државних предузећа, преко смањења неодрживих издатака за плате и пензије.

“Ми смо мирни наредних неколико месеци, јер једна је ствар покривање фискалног дефицита, а друга одрживост наших јавних финансија. Мере фискалне консолидације мораће да се спроведу, јер је тренутно стање неодрживо. Ми теоретски можемо да продамо „Телеком” и да са тим новцем купимо извесно време, али и кад се тај новац потроши, проблеми ће остати само на вишем нивоу”, објашњава Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Ситуација је сада таква да уштеде на ситним ставкама у буџету, више нису довољне, већ морају да се смањују највећи расходи, а то су, осим издатака за камате и плате и пензије. Оно што наша привреда може да поднесе је осам одсто издвајања за плате и 10 процената за пензије. Тренутно, Србија на плате и пензије троши по 14 одсто БДП-а.

Још једна од недоумица је како је једна милијарда долара од Арапа сада довољна да намири наше потребе за финансирање, ако је буџетом планирано скоро три милијарде евра од међународних кредитора.

Земља се од почетка године доста задуживала на домаћем тржишту код овдашњих банка, објашњава ту недоумицу Иван Николић, сарадник Економског института.

“На крају јуна државни депозити, односно новац који је нашим фискалним властима на располагању, а који се чува на рачуну Народне банке Србије и код комерцијалних банака, износио је 295 милијарди динара, односно око 2,5 милијарде евра. Кад се на то дода милијарда долара и редовно текуће финансирање код банака, то задовољава наше потребе за капиталом у наредних неколико месеци. Иначе, на домаћем тржишту сада се задужујемо по повољнијим условима него раније, јер су камате пале, па се тако тромесечне хартије од вредности од банака узимају уз интерес од око седам одсто. Пре годину дана на дванаестомесечне дужничке папире, који ових дана доспевају на наплату, камата је била већа од 10 одсто”, каже Николић.

Међутим, у Фискалном савету истичу да нам кредитори дају ниже камате, јер очекују фискалну консолидацију и аранжман са ММФ-ом и да на бази тог поверења добијамо повољније зајмове. Уколико то изостане, њихова подршка, која је иако с повољним каматама и даље знатно изнад очекиваног економског раста земље, може бити доведена у питање.

Политика