Процене да се српска економија налази пред колапсом нису далеко од реалности, али да би Србија избегла „грчки сценарио”, неопходне су хитне реформе и уштеде на разним нивоима, сматрају аналитичари.
– Нова влада Србије од претходне је наследила такве проблеме и може се рећи да смо, не на дну, него дубоко под земљом и требаће од годину и по до две само да се вратимо на површину, па се тек онда може кренути у развој – изјавио је јуче економиста Саша Ђоговић.
По његовим речима, ситуација у Србији је неодржива и налазимо се у грчком сценарију нижег интензитета па су хитно потребни реформа, реструктурирање и смањење запослених у јавном сектору, професионализација менаџмента, укидање селективних субвенција, „гиљотина„ прописа, прогресивно опорезивање имовине, ефикасно законодавство…
Ђоговић је истакао да је потребно да представници нове владе кажу народу у каквој је ситуацији земља и да ће морати да се спроведу болни резови, што је требало урадити још пре четири године, када је било мање администрације, а више пара у буџету.
Генерални државни ревизор Радослав Сретеновић рекао је да је Државна ревизорска институција започела 23. јула ревизију јавног дуга Србије и да се очекује да ће до краја септембра имати конкретне податке и обавестити јавност о степену задужености Србије.
Фискални савет је још крајем маја упозорио на то да би Србија већ у овој години могла упадсти у кризу јавног дуга уколико не буду предузете одговарајуће мере јер би раст дуга на крају године могао прећи 55 одсто бруто домаћег производа, а буџетски дефицит шест одсто БДП-а.
Економиста Љубомир Маџар оценио је да нова власт неће моћи да избегне ново задуживање и да ће „морати из петних жила да се потруди да нађе неке кредите”, али је мишљења да стање јавних финансија није толико лоше да би било угрожено исплаћивање пензија и плата у јавном сектору.
Маџар, међутим, напомиње да би управо зато требало одмах приступити радикалним и енергичним мерама, као што је предложио Фискални савет. Те мере подразумевају замрзавање пензија и плата, пореску реформу, која укључује повећање ПДВ-а на 22 посто, додатно резање расхода, враћање модела фискалне децентрализације на старо пре измена закона, укидање или спајање појединих агенција и ванбуџетских фондова…
Директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука у Београду Данило Шуковић рекао је да је Србија, за разлику од других земља које су погођене само светском економском кризом, у посебно тешком положају јер је застала с унутрашњим реформама.
– У последњих десет година неопходне реформе су или касниле, или у неким областима, као што је јавни сектор, уопште нису спроведене, корупција је висока, постоје пропусти у приватизацији, реални сектор је у потпуности упропашћен, а немамо ни потребних кадрова – сматра Шуковић.
Он је додао да се све могло ублажити док је постојао прилив страног капитала, било од приватизације или страних инвеститора, али пошто је криза пресекла те токове, остали смо на чистини, изложени и унутрашњим и спољним слабостима.
Дневник
