Београд — Банке су приватне фирме и уколико чине грешке морају да банкротирају, каже председником Исланда Олафуром Гримсоном у интервјуу за Дојче веле.
Исланд је 2008. због финансијске кризе био пред привредним колапсом. Од тада се земља невероватно добро опоравила – и то зато јер чини све оно што не чине државе погођене кризом у осталом делу ЕУ.
Пре неколико година је Исланд имао великих привредних проблема. Сада је земљи много боље. Како је дошло до те промене?
Олафур Гримсон:
“Два су главна разлога што сада имамо растућу привреду и релативно ниску незапосленост. Прво, рано смо приметили да није реч само о финансијској или привредној кризи. То је била и дубока политичка, социјална криза, па чак и криза судства. Зато смо у свим тим областима спровели реформе. Хтели смо више правде и промену механизама одлучивања. И друго, нисмо се придржавали традиционалних рецепата за суочавање с привредном кризом.“
Ви, на пример, нисте спасили банке.
“Тачно, дозволили смо да банке пропадну. Често сам се питао: зашто се понашамо тако као да су банке света места модерне привреде? По чему се банке разликују од фирми из других бранши? То су приватне фирме – ако праве велике грешке, морају и да банкротирају. У супротном се банкама сигнализира да могу да послују с великим ризицима – ако имају успеха, награђују се краљевски, ако немају успеха, порески обвезници плаћају рачун. Осим тога увели смо и контроле за трансакцију капитала, а с обзиром на то да смо хтели да заштитимо наш социјални систем, нисмо увели низ мера, на које су се сада обавезале поједине земље у Европи.“
Али Исланд је посебан случај – земља је мала и може сама да одлучује о сопственој валути, јер није чланица евро-зоне.
“Наравно да нам је помогло што је круна девалвирала – то је било исправно. Али друге аспетке – учествовање грађана у социјалним и политичким реформама, ’пуштање’ банака да банкротирају – све то смо могли да чинимо, и да смо били члан евро-зоне.“
Да ли би немачка канцеларка Ангела Меркел, шефица ММФ Кристина Лагард и сви други кризни менаџери требало да уче на примеру Исланда?
“скуство Исланда би заиста могло да буде сигнал за све остале земље, да поново размисле о одлукама у последњих 30 година. Реакција ММФ је врло интересантна. Пре годину и по дана, завршен је антикризни програм ММФ за Исланд. На једној опроштајној конференцији представнции ММФ су признали да су много научили из искустава у Исланду.“
Верујете ли да је и канцеларка Меркел променила поглед на ствари?
“У основи не коментаришем политику других земаља. Могу само да опишем искуство Исланда, наше потешкоће, наша решења и наш опоравак. Други онда морају да одлуче, да ли нешто из тога могу да науче. Исланд јесте мала земља, али то не игра никакву улогу, Исланд је високоразвијена западна земља са модерном демократијом и економијом. Отуда се исплати да се преиспита садашња антикризна политика која је у Европи проузроковала многе проблеме.“
Да ли ће Исланд приступити ЕУ и евро-зони?
“О томе се дуго расправља у мојој земљи, најчешће је велика већина против тога. Када су наше банке банкротирале, неко време смо мислили да би било боље да смо чланица евро-зоне. Данас, четири године касније, знамо да то није тачно. Погледајте Гренланд, Исланд, велику Британију, Норвешку, Данску и Шведску – све оне нису увеле евро. Већина држава на северу одлучила се за другачији пут, и њима је тако боље.“
Дојче веле
