Економске мере владе: Због пореза смањене плате 16.000 лекара

Најављени солидарни порез изазваће револт белих мантила, судећи по првим реакцијама лекара, јер, по садашњим проценама, само плате лекара опште праксе неће бити опорезоване. На другој страни просветари се не брину – плате наставника у основној и средњој школи не премашују 60.000 динара, што је минимални износ плате у јавном сектору који ће бити опорезован да држава не би банкротирала, па се они због најављеног опорезивања зарада и не буне.

Примаријус др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије (ЛКС), каже да још нису заузели став према најављеном смањењу плата, јер чекају да надлежни кажу како ће се тачно рестриктивне мере спроводити. Она истиче да је логично размишљати о томе да би ове новине могле да утичу на одлуку да лекари специјалисти, којих ионако немамо довољно, оду у иностранство и тамо потраже посао.

– Чињеница је да од 30.000 лекара у Србији свега 3.000 ради у приватној пракси, што значи да је 27.000 запослено у државним установама. Око 16.000 лекара имају специјализације и веће плате и они ће бити погођени новим мерама. Испод 60.000 динара имају лекари опште праксе. Специјалисти и хирурзи у болници могу да имају додатних 40 сати рада у оквиру дежурстава, што значи од 10.000 до 12.000 динара веће зараде – сматра др Радосављевић.

У Синдикату запослених у здравству и социјалној заштити Србије напомињу да у овом тренутку није примерено да дође до смањења зарада и увођења нових намета, јер ако лекари имају веће плате не значи да они не раде свој посао. Зоран Савић, председник овог синдиката, истиче да надлежни треба да дају оставке ако нису способни да подстакну производњу.

– Тражићемо да скала за опорезивање не буде тако ниска, то јест да се нове мере односе само на плате веће од 100.000 динара. Нисмо против мера, али треба знати да су у здравству последњи пут повећане плате 2008. Велика превара јесте и ефекат капитације, јер од 6.800 лекара свега 28 има увећану зараду – наглашавају Мирсада Аговић и Слободан Ђурић, из Гранског синдиката здравства и социјалне заштите Асоцијације слободних и независних синдиката Србије.

Др Милена Јауковић, хирург КЦС-а, међутим, не мисли да ће лекари због нових мера негодовати, јер је ова професија више незадовољна због услова рада и недовољног респекта у јавности.

– Највише ће се од плате одузети професорима који уз наставу раде и у болницама и имају места начелника, а самим тим и веће плате. Због смањења плате ће се можда одлучити за одлазак у друге земље они којима је ова вест само прелила чашу. Рецимо, кардиоваскуларни хирурзи су у Америци најплаћенији лекари који годишње зарађују до милион долара – додаје др Јауковић.

Министарка здравља професорка др Славица Ђукић-Дејановић за „Политику” каже да министарство предузима мере штедње: започела је реформа система јавних набавки у здравству кроз увођење централизованог система који треба да омогући штедњу без утицаја на квалитет услуга.

– Службена путовања у Министарству здравља већ су редукована, исто као и коришћење службених аутомобила. Као министар здравља трудим се да се услови за рад побољшају у највећој могућој мери, али и здравствени радници морају поднети терет кризе – сматра др Ђукић-Дејановић и додаје: „Чак и да је испуњена корекција коефицијената, коју одавно и упорно траже школски радници, не би их сврстала у групу будућих опорезованих спасилаца српске економије.”

– Ми смо толико сиромашни да нама више немају шта да узму. Ни примања директора школа не премашују 60.000 динара. Захвални смо влади што је мислила на нас, просветне раднике који по економским могућностима не припадају чак ни средњем слоју српског друштва – каже Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

Статистика ове синдикалне организације сведочи да је у школама Србије око 104.000 запослених, од тога око 78.000 наставника. Чистачице у образовању некада су зарађивале три пута мање од наставника. Однос плата помоћног особља и професора се из године у годину смањивао и сада је близу један према два.

– Не бисмо се бунили да месечно зарађујемо опорезованих више од 60.000 динара, јер ако се настави смањивање разлике у платама техничког особља и наставника у школама, професори ће дохватити метле – сматра Милан Јевтић, професор историје у Политехничкој школи у Крагујевцу.

Универзитетски професори зарађују више од 60.000 динара, али њихова плата се делом финансира из републичког буџета и делом из сопствених прихода факултета, а распон висина плата варира.

– Не знамо да ли ће се тај нови порез примењивати на укупна примања, сопствена или из буџета. Ако се односи на примања из државне касе, то не би требало да буде значајно оптерећење, јер редовни универзитетски професори из буџета добијају 78.000 динара. Факултети имају своје правилнике о расподели средстава који дозвољавају да распон плата професора буде много већи зависно од радног доприноса, броја часова, пројеката – потврдио нам је професор др Миодраг Поповић, проректор за финансије и организацију Универзитета у Београду.

Да ли ће увођење пореза на плате у јавном сектору утицати на смањење плата просветних радника? Колико запослених у образовном систему зарађује више од 60.000 динара месечно и колико ће универзитетски професори осетити ово умањење зарада, питали смо и надлежне у Министарству просвете.

– Министарство просвете, науке и технолошког развоја поштоваће сваку одлуку Владе Републике Србије и спроводити је, као и предочени пакет мера штедње. Министарство разматра и предлоге могућих уштеда – одговорили су из ресорног министарства.

Миленија Симић-Миладиновић

Данијела Давидов-Кесар

———————————————————–

Факултети морају за два дана да направе трогодишњи план издвајања за плате

„Политика” сазнаје да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја послало допис факултетима у којем тражи да доставе план трошења средстава за личне дохотке за наредне три године. Да тај посао заврше дато им је два дана, а рок за достављање података истиче данас. Да ли је то могуће урадити за тако кратко време?

– Није могуће. У Закону о високом образовању пише да финансијски план мора да усвоји савет факултета, то јест универзитета. Немогуће је тај план саставити за два дана и немогуће је сазвати седницу органа који ће то да усвоји. Овим дописом министарство показује да не познаје Закон о високом образовању. Заиста нас бомбардују неразумним захтевима, управо им пишем писмо да им на то скренем пажњу – објашњава за „Политику” професор др Миодраг Поповић, проректор за финансије и организацију Универзитета у Београду.

Није јасно да ли у редукцију плата која је предвиђена пакетом мера штедње улази део примања универзитетских професора из сопствених прихода факултета, да ли се то односи и на приходе по међународним пројектима, што је Ректорату веома значајно, јер обавља међународну сарадњу за све факултете.

– Средства од међународних пројеката далеко превазилазе динарске износе које добијамо од министарства, али она се не могу планирати унапред. На пример, овог месеца следи нови циклус пројеката, међутим, не знамо које ћемо добити и у ком износу – прецизира професор Поповић.