У Србији рачун у блокади има око 56.000 привредних субјеката и то због дугова који су нарасли до 272,2 милијарде динара.

Влада је, у настојању да тај проблем реши, упутила посланицима нови предлог закона о споразумном финансијском реструктурирању, који би требало да успостави боље односе фирми и поверилаца.

У образложењу предлога овог закона који је изнет пред Владу, а у који је Тањуг имао увид, наведени су подаци Народне банке Србије да су на дан 30. априла рачуни били блокирани код 29.556 правних лица и 26.239 предузетника, због дугова од 256,7 милијарди, односно 15,5 милијарди динара.

У таквим условима, значајно се увећава и број ненаплативих кредита, односно кредита у доцњи дужој од 90 дана. Њихов укупан изност на крају септембра 2014. био је 436,7 милијарди динара или 23 одсто од укупних пласмана.

Споразумно финансијско реструктурирања је, како је наведено у образложењу, добровољно, вансудско реструктурирање дугова привреде кроз редефинисање односа између фирме у проблемима и поверилаца, пре свега банака, а преговори се воде уз подршку Привредне коморе Србије као институционалног медијатора.

Вансудско реструктурирање привредног друштва је прва опција у низу мера, а остале мере су унапред припремљени план реорганизације (УППР), реорганизација у стечају и продаја правног лица односно имовине у поступку банкротства.

Поступак зависи од жеље банака да учествују и постигну договор. Банке, рецимо, нису заинтересоване за одрицање од права на блокирање рачуна дужника, чак и у току преговора о реструктурирању, јер остали повериоци који нису укључени у поступак, нису ограничени да рачун блокирају те могу доћи у предност у односу на банке учеснице у поступку, пише у овом документу.

Уз то, странкама у поступку омогућена су пореска ослобођења и погодности на које не би имале право по општем уговорном оквиру.

Од усвајања сличног закона 2011. године, показало се да постоје правне празнине и непрецизности, па део проблема није ни могуће решити без измена Закона, пише у образложењу.

У досадашњим поступцима, примера ради, само је два пута закључен уговор о мировању дугова, па је зато потребно то оставити само као могућност, а не прописивати га као обавезан корак у поступку, што је прихваћено у Нацрту закона.

Такође, анализа коју су урадили ПКС и ЕБРД, показала је да се до сада често као повериоци појављују банке у стечају, које су под управом Агенције за осигурање депозита. Зато је закључено да се циљ прописивања обавезног услова учешћа две финансијске институције, да би се избегле злоупотребе и претпоставке мултилатералног приступа реструктурирању, једнако испуњава и ако се као једна од две такве институције појављује банка у стечају.

При томе је закључено да често дужници имају као повериоце само једну пословну банку и Фонд за развој, па је могуће да ће прописани услов за спровођење поступка испуњавати једна банка у стечају и тај Фонд.

Анализе које су ПКС и ЕБРД спроводиле у 2013. и 2014. години биле су основ да Министарство привреде оформи радну групу за припрему Нацрта измена и допуна Закона о споразумном финансијском реструктурирању. Нацрт је утврђен на седници Владе Србије, које је одржана 10. септембра и упућен је Народној Скупштини.

Иначе, у протеклом периоду, ПКС је спровела укупно 36 поступака од чега је успешно окончана трећина вођених поступака, а вредност реструктурираних потраживања износи близу 30 милиона евра.

Танјуг