ЕКОНОМСКИ МАЕСТРО! Вучић ће губитке западних банака у Србији тешке скоро 4 милијарде евра да натовари на леђа народа

Са 22,8 одсто проблематичних кредита у укупним кредитима, српски банкарски сектор налази се у озбиљним проблемима и представља системски ризик за финансијску стабилност. Када се касни са отплатом дуже од 90 дана за чак 3,7 милијарди евра, јасно је да ствари не стоје баш добро. Висок удео ненаплативих кредита (НПЛ) је и главни разлог за смањење кредитне активности банака, пре свега према привреди.

У првих осам месеци ове године, према подацима Удружења банака Србије, стање дуга по банкарским кредитима правних лица се смањило за 4,1 одсто, а предузетника за 25 одсто. За привреду која нема сопственог капитала ни за обртна средства, а камоли за инвестиције, и са финансијским тржиштем које осим банака ни не постоји, смањење кредитне активности значи и дављење предузећа у беспарици.

Мале шансе за враћање кредита

Према оцени Мирослава Маринковића, сарадника МАТ-а висок удео НПЛ узрокује и висок ниво аверзије банака према ризику, што смањује кредитну активност и то пре свега према предузећима. Мања доступност кредита значи мању ликвидност привреде, а недостатак обртног капитала изазива нестабилно пословање предузећа. Када се ради о становништву, мање кредита домаћинствима значи и мању потрошњу и пад економске активности.

Према подацима из Стратегије за решавање проблематичних кредита, 52,5 одсто (232,3 милијарди динара) укупних НПЛ-ова отпада на приватна предузећа. Проценат НПЛ-ова код зајмова приватним предузећима износи 28,8 одсто, док је код јавних предузећа то 15,6 одсто. Највеће проблеме банкама задаје грађевински сектор где је сваки други кредит проблематичан. Иза је прерађивачка индустрија где је 26,5 одсто кредита НПЛ и трговина где је сваки четврти кредит у доцњи.

Велики део тих кредита по свему судећи никада неће бити ни наплаћен. Око петине НПЛ-ова је према фирмама у стечају.

Још један податак који указује на мале шансе да ће фирме моћи да врате зајмове је што је већина зајмова у доцњи дужој од једне године. Око 322 милијарде динара односи се на кредите који су у доцњи дужој од 365 дана, од чега се 236 милијарди динара односи на кредите који су у доцњи дужој од две године. Ова тенденција се стално погоршава па је удео проблематичних кредита у односу на крај 2013. године повећан за 12 одсто, а међу њима је удео НПЛ старијих од годину дана порстао за четвртину. Код предузећа у стечају три четвртине кредита вредних 66 милијарди динара је у доцњи дужој од две године.

Обезвређене хипотеке и беспарица

Регион Југоисточне Европе у целини има висок ниво НПЛ-ова, а Србија, Румунија и Албанија у овоме предњаче. Неки од разлога високих износа проблематичних кредита су заједнички, а то су пад привредне активности након избијања кризе 2009. године и раст незапослености, као и слабљење домаћих валута у условима високе евроизације финансијског система. Слабљење динара у односу на евро износило је 22,1 одсто у периоду од 2009. до 2012. године при чему је 70 одсто кредита било везано за евре.

Међутим, у поменутој Стратегији се наводи још један узрок а то је огромна кредитна експанзија у Србији пре кризе и то пре свега изазвана доласком страних банака са јефтиним изворима финансирања. Истовремено, банке су биле неопрезне приликом процене кредитног ризика и лоше су процењивале вредност обезбеђења. Тако је Србија у кризу ушла са већ високим износом НПЛ од 11,8 одсто.

Генерални секретар УБС Верољуб Дугалић истиче да се не може рећи да је банкарски сектор био генерално лакомислен приликом одобравања кредита.

„Банке су узимале хипотеке, али сада је тржиште такво да је немогуће продати неку некретнину, објекат или опрему“, каже Дугалић, додајући да је појединачних пропуста можда било.

Слабо трговање дуговима

У Стратегији се наводи и да споро решавање питања проблематичних кредита може такође бити приписано неразвијеном тржишту проблематичних кредита, а један од разлога зашто тржиште проблематичних кредита није развијено може се наћи у томе што банке не желе да продају кредите због високих дисконта, што је делимично резултат неадекватне процене колатерала која нису увек у складу с најбољом међународном праксом.

Иако банке имају могућност продаје НПЛ-ова, од 2013. до априла 2015. године уступиле су свега 56 милијарди динара, али већина тога је и даље терет банкама мада више нису у њиховим билансима. Наиме свега 35 одсто проблематичних кредита је продато другим банкама или фондовима, а 65 одсто је пребачено у посебна предузећа која су саме банке основале. Тако је проблем измештен из биланса банке, али и даље је њен проблем.

Дугалић истиче да тржише проблематичних кредита није заживело јер влада општа беспарица и унутрашња задуженост где свако сваком дугује.

“То угрожва солвентност и отежава реализацију и потраживања и хипотека“, објашњава Дугалић, додајући да банке могу да отпишу неки део лоших кредита, али њихов узрок је у привреди и да се тек са оздрављењем привреде може решити и проблем лоших кредита.

Милијарда евра за гашење четири банке

Према једној анализи НБС урађеној 2014, године увођење модела обавезног директног отписа који би подразумевао обавезу банака да отпишу необезбеђене проблематичне кредите фирми које су у доцњи дужој од три године, обезбеђене проблематичне кредите предузећа која су у доцњи преко пет година, као и необезбеђене проблематичне кредите лица у стечају код којих је дужник у доцњи преко годину дана, довело би до смањења проблематичних кредита за 4,88 процентних поена. То би банкарски сектор коштало 27,38 милијарди динара.

Маринковић истиче да је доношење Стратегије добра ствар због негативног искуства од раније када се оклевало да се реши овај проблем.

„Стратегија предвиђа и унапређење капацитета у банкама. Банке су касно реаговале и почеле да се баве клијентима тек када су кредити постали ненаплативи, када су већ каснили са отплатом 90 или 120 дана. Остаје питање да ли ће овакво децентрализовано решење без финансијске интервенције државе моћи да реши појединачне велике проблематичне кредите. Предузећа су имала на располагању Унапред припремљени план реструктурирања (УППР) али су касно у то улазила, када је проблем био озбиљан. Имамо мали број предузећа са великим дуговима банкама и питање је колико се сада ту може било шта наплатити“, оценио је Маринковић.

Колико су НПЛ велики проблем најбоље показује то што су они разлог гашења четири банке, а то је пореске обвезнике коштало више од милијарду евра. Неколико предузећа предвођени Фармакомом, Интеркомерцом и Беохемијом нагомилали су стотине милиона дуга према банкама које су то платиле затварањем. Да ли и колико је банака још угрожено знаће се више након завршетка дијагностичких тестова које би НБС уз помоћ ММФ-а требало да заврши до краја септембра.

Милош Обрадовић, Балкан магазин