Свет

Економски НАТО омча за Европу

ЕУ и САД иза леђа грађана преговарају о склапању трансатлантског уговора о слободној трговини (ТАФТА) којим државе фактички преносе власт на мултинационалне компаније. Овако најсажетије гласи оптужба против Европске комисије коју неколико недеља уочи избора за Европски парламент у средиште своје кампање стављају европски Зелени, крајња левица, крајња десница и бројне невладине организације.

Судећи по ономе што пише у једној верзији нацрта овог уговора, који је тек недавно процурио у јавност, његово потписивање измениће историју.

– Велико трансатлантско тржиште је једноставно речено почетак политичког и економског уједињења САД са Европском унијом на бази начела ултралибералне економије по којој се тржиште само организује – каже Раул Марк Женар, познати белгијски политиколог и саветник групе Зелених у Европском парламенту. Снимци његових предавања последњих месеци постали су “хит” на интернету.

Анализирајући сваки од чланова нацрта ТАФТА, који је доспео у јавност, Женар констатује да ће овај уговор заправо имати за последицу поништавање еколошких и санитарних норми ЕУ о генетски модификованој храни, забрани увоза меса с хормонима, пилића дезинфикованих хлором.

Тајност уместо демократије

Ван Ромпај, председник ЕУ и Барозо, председник Комисије ЕУ, потписали су у фебруару 2013. да се ангажују на отпочињању преговора са САД о успостављању трансатлантског слободног тржишта иако за то нису добили овлашћење.
Мандат за преговоре добили су тек у јуну 2013. године од Европског савета који чине шефови држава и влада ЕУ.
За преговарача одређен је комесар за трговину Карел де Гихт, бивши белгијски министар, у више наврата осумњичен у финансијским и пореским аферама.

– Хилари Клинтон није случајно рекла да је ТАФТА заправо економски НАТО – каже Женар додајући да се зна ко је главни у НАТО-у. По њему, у нацрту ТАФТА најгори је члан 45 којим се одређује да приватна предузећа могу да туже државе и да за те спорове треба да буду надлежни тзв. арбитражни судови у САД, а не правосуђа европских држава.

Арбитражни судови су по дефиницији нагодбени, састављени су од “независних стручњака”, дакле приватних особа које немају везе са правосуђем.

– Тиме би чланице ЕУ заправо ставиле ван снаге сопствена правосуђа – закључује Женар.

Како показује искуство латиноамеричких и пацифичких земаља које већ имају сличне уговоре са САД, пред арбитражним судовима спорове редовно добијају приватне компаније, а губе их државе.

У члану четири нацрта ТАФТА каже се да ће уговор обавезивати све јавне власти од општинског до државног нивоа. – То значи да уколико нека општина одбије на тендеру америчку фирму која нуди гас из шкриљаца, јер је та технологија забрањена у Француској, та амерчка фирма моћи ће да тужи те општинске власти пред арбитражним судом у САД – објашњава Женар. Он набраја и бројне чланове у којима се говори о гаранцијама европској страни и примећује да су глаголи у свим реченицама у кондиционалу што значи у условном облику “могло би”, “требало би”, “морало би”. У правном смислу то значи да не постоји чврста обавеза примене.


СУТРА: АМЕРИКА ЋЕ ПРОГУТАТИ ЕВРОПУ

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!