Тек сваки трећи купац у Србији зна да препозна домаћи производ. Половина се труди да купује домаће, а мање од трећине купује намирнице домаћег порекла искључиво кад су јефтинији.
На тесту економског патриотизма наши потрошачи не би заузели завидну позицију.
У Словенији, рецимо, чак 66 одсто грађана жели да једе храну произведену у тој земљи, посебно од уласка у ЕУ, и више читају декларације. Чак и када је скупљи, сваки други Словенац спреман је да купи домаћи производ.
Недавно је објављено да ће за промоцију домаћих намирница словеначко министарство пољопривреде издвојити три милиона евра. Разлог је поплава страних производа посебно после губљења синонима домаће трговине „Меркатора”. Нови изум зове се – промоција и преузет је из развијених држава ЕУ.
– Да не бисмо имали поплаву увозних производа који су јефтини, а нису квалитетни, једна од стратегија је и указивање на предности куповине домаће робе, али и на њен квалитет. Требало би управо тим добрим производима омогућити удео на тржишту – рекли су у Министарству пољопривреде.
Маркетиншки стручњаци додају да је слање поруке попут „једите словеначку храну” забрањена у ЕУ, али да се то може рећи и другачије. На пример, указивањем на квалитет домаћих производа.
На овакав потез Словенце је највише натерао руски ембарго, због чега је много производа страног порекла завршило на њиховом тржишту. Када су им наједном у огромним количинама стигле јабуке из Пољске једноставно су поручили грађанима да не једу воће које је „прешло толики пут”.
Под велом предлога закона о забрани нефер трговине патриотизам се преселио и у Хрватску. Министар пољопривреде Томислав Толушић је још у фебруару најавио да се спремају нови прописи који ће обавезати трговце да на рафовима имају минимум 50 одсто домаћих производа. Очекујући притисак због протекционизма који је забрањен одмах су се позвали на сличне законе у Европи. Већ их имају Шведска и Данска а однедавно и Мађарска и Румунија.
– Уравнотеженим односом и фер расподелом дохотка од продаје хране требало би да се повећа удео који ће остварити хрватски произвођачи – изјавио је Толушић и додао да је сврха доношења оваквог прописа заштита фер трговачке праксе.
У Србији је некада постојала уредба која је трговце обавезивала на исто то на чему сада инсистира Хрватска. Али се ово правило у међувремену, на путу придруживања унији, изгубило и довело до неконтролисаног увоза на штету домаћих произвођача и потрошача. На брисање прописа о обавезних 50 одсто домаћих производа на полицама Брисел је инсистирао и у БиХ. Свесни своје позиције нису много могли да ураде за домаће произвођаче којима једино преостаје да рачунају на свест домаћих купаца.
Податак да је увоз јабука у првом кварталу ове године достигао износ од 10 милиона евра и прети да вредносно стигне банане (14 милиона евра) требало би да Србији упали лампицу. Да не говоримо о низу увозних пољопривредних производа, попут белог лука, пасуља, парадајза и других, који су преплавили пијаце.
Према мишљењу агроекономског аналитичара Војислава Станковића питање економског патриотизма директно је повезано са куповном моћи. У државама нижег стандарда попут Србије, Македоније, Босне, купци се воде ценом и купују јефтиније производе без обзира на њихово порекло.
– Ако имате 2,17 евра дневно за храну не размишљате о патриотизму већ како да преживите. Словенци су у бољој позицији – каже Станковић.
Он истиче да је држава некада стране трговце ограничавала процентима домаћих производа које морају да пласирају.
– У уговору то сигурно и даље стоји, али се то не контролише. То се највише види код воћа и поврћа. Страни неће да узимају од домаћих добављача јер свако гледа своје интересе – истиче наш саговорник.
Милан Ристић, председник удружења „Mоја Србија”, каже да простор за промоцију домаћих производа постоји када неко хоће да га нађе. Грађани желе да купују домаћу храну. И код остале робе поверење расте.
– Има могућности да се више подстиче домаћа производње. Али проблем је што велики број грађана ни не зна шта се овде производи – каже Ристић. Иако је протекционизам забрањен, истиче да је Хрватска до последњег дана уласка у ЕУ подстицала куповину домаће робе и улагала доста новца.
– Они то раде и даље на неке друге начине. Што се нас тиче можемо и ми да нађемо споредне путеве, али то се код нас ради лоше и не подстиче се – истиче наш саговорник чије удружење још од 2009. године ради на промоцији српских производа, али никада од државе нису добили подршку. Као једини добар пример наводи дељење ваучера за одмор у Србији. Проблем је, каже, што грађани то схватају као социјалну помоћ, што не би требало да буде основна идеја.
– Економски патриотизам не расте само у региону. Тај тренд је покренут последњих неколико година и у Америци и у Европи. Али то углавном у ЕУ не чине владе званично већ проналазе неке друге моделе – каже Ристић.
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељ,Политика.рс
фото: Пиксбеј
