ЕKСKЛУЗИВНО: Афера “Smoking Gun” раскринкала међународни шверц оружја, у коме Србија има водећу улогу (фото)

У пропагандном видеу, који су 27. јула 2019. године објавили припадници Исламске државе у Јемену, поред шокантног призора одсецања глава заробљених хришћана, види се и оружје произведено у Србији. На снимку су јасно истакнуте ознаке на минобацачким гранатама 82 мм М74 ХЕ KВ 04/18, што значи да су направљене у ваљевској фабрици оружја Kрушик у априлу 2018. године. На том трагу откривен је међународни ланац шверца оружја, који је организовала влада Сједињених Америчких Држава у сарадњи са Србијом.

Истрага, коју је спровела бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, ракринкала је мрежу кријумчара оружја у којој се налазе представници власти, државне и приватне трговачке и авио компаније из САД, Србије, Бугарске, Хрватске, Румуније, Велике Британије, Азербејџана, Kатара, Ирана, Ирака, Kувајта, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Сирије и Јемена.

Гајтанџијева је на свом сајту армсwатцх.цом објавила стотинак ексклузивних докумената српских државних предузећа за производњу и трговину оружјем Југоимпорт СДПР, Kрушик и Први Партизан, као и пресретнуту електронску пошту, интерне дописе, уговоре, распоред испорука и фотографије пакета оружја с пуном спецификацијом и називима купаца.

У прикупљеном материјалу налазе се и скенирани пасоши трговаца оружјем и службеника владе из САД, Саудијске Арабије и УАЕ, који су од 2016. до данас учествовали у трговини најмање три милиона комада српских минобацачких граната и ракета, које су завршиле у Јемену и Сирији.

И поред свих документата, није могуће утврдити тачан износ новца којим је плаћено српско оружје. У уговорима су мењани подаци о крајњем кориснику, висини провизије, начину и месту испоруке, а фалсификоване су и информације о авионским летовима, којима је оружје пребацивано на спорне локације.

Шверц, вредан неколико стотина милиона долара, није могуће тако прецизно прикривати без учешћа највиших представника власти. Пошто је за прибављање дозвола и контролу ове врсте пословања надлежно Министарство финансија, на његово чело је постављен Синиша Мали.

Да би спречио цурење информација, Мали је недавно, почетком јула, преузео функцију председника Kоординационог тела Владе Репулике Србије за спречавање прања новца и финансирања тероризма. На том месту наследио је министра полиције Небојшу Стефановића. До смене је, наводно, дошло због сукоба интереса, јер се Бранко Стефановић, отац министра полиције, бави продајом оружја.

Ипак, добро обавештени извори из српске Владе тврде да је Синиши Малом поверен посао прикривања трагова шверца после међународног скандала који је настао кад су руске јединице код поражених сиријских побуњеника пронашле српско оружје. О српским пушкомитраљезима, минама и ракетама, које је преко бугарских и арапских посредника, стигло у руке исламских терориста писао је и Магазин Таблоид.

По доласку Српске напредне странке на власт, Александар Вучић је преузео контролу трговине оружјем. С позиције министра одбране, Вучић је у Југоимпорт СДПР поставио људе од поверења, Бранислава Пространа и Југослава Петковића.

У прво време, од 2012. до 2015, Србија је извоз наоружања и војне опреме подигла до вредности од око 240 милиона долара. Вучић је успео да стекне контролу над тим, као и над троструко богатијим црним тржиштем. Из посла је истиснуо старе продавце српског наоружања Орхана Драгаша и Слободана Тешића. Иако је имао подршку тадашњег председника државе Томислава Николића, Тешић је компромитован до те мере да га је Америка ставила на црну листу, блокирала рачуне његових фирми у иностранству и својим компанијама забранила да послују с њима.

Ни Вучић се није снашао у трговини оружјем. Америчке обавештајне службе откриле су и спречиле транспорт контигента наоружања и војне опреме намењен Либији. Оружје са брода, који је заплењен у ријечкој луци, није враћено у Србију, као што у Либију није враћен новац којим је плаћена та роба.

После двогодишњих тајних преговора, цех је главом платило троје српских дипломата – амбасадор Оливер Потежица и двоје његових сарадника Слађана Станковић и Јовица Степић. Потежица је страдао у саобраћајној несрећи изазваној рафалном паљбом, а радници наше амбасаде прво су отети, а затим и убијени под околностима које никад нису званично разјашњене.

Вучић је решење проблема нашао у сарадњи с америчким дипломатом Метјуом Палмером. Kријумчарење оружја подигли су на државни ниво, укључивши владе Сједињених Држава Америке и Србије.

Палмер је омогућио веће учешће српске стране у америчком и НАТО програму “Ресолуте Суппорт”, а касније и укључење у бизнис који је организован у оквиру “Таск Форце Смокинг Гун”. Вучић је утицао на Југоимпорт и Kрушик да крше све прописе у овој специфичној трговинској области.

Kако то изгледа у пракси, откривају документи које је објавила бугарска новинарка Гајтанџијева. Пратећи документацију о производњи, продаји и транспорту минобацачких граната, које су виђене у споту припадника ИСИС-а, она је реконструисала цео њихов пут од Ваљева до Јемена.

Минобацачке гранате 82 мм М74 ХЕ, 10.500 комада, купила је америчка фирма Аллиант Тецхсистемс ЛЛЦ, која се налази у власништву компаније АТK Орбитал, а за потребе америчке владе. Званични извозник је српска државна компанија Југоимпорт СДПР, а произвођач Kрушик.

Листа паковања оружја потписана је 12. фебруара 2018. године. Посао је закључен на основу уговора МП00135498 између Југоимпорта и Аллиан Тецхсистемс ЛЛЦ-а.

У уговору је назначена цена од 8.043.975 америчких долара. Оружје је требало да буде испоручено на адресу у америчкој држави Мисури, Лаке Цитy Арми Аммунитион Плант, ЛЦААП рецеивинг 25201, Еаст 78, МО 64056. Међутим, у касније приложеним документима види се да је адреса промењена, па је роба упућена у Пол-е-Цхарки 22, у складише Афганистанске националне армије.

Испоруку оружја одобрила је америчка агенција ДоД, која прати пошиљке од произвођача до крајњег корисника, у овом случају до складишта муниције у Kабулу. Промена адресе доставе и манипулисање подацима о крајњем кориснику представљају озбиљно кршење прописа САД, НАТО и Европске уније.

Kомпанија Аллиан Тецхсистемс ЛЛЦ купила је српско оружје у складу с америчким савезним уговором В52п1Ј16Д0058-0007, којим је одобрена куповина и испорука оружја ван САД у вредности од 50.426.847 долара за период 2017/18.

Извозник Југоимпорт СДПР је 3. априла 2018. године електронском поштом потврдио прозвођачу оружја, компанији Kрушик, да ће авио-компанија Силк Wаy Wест 15. априла 2018. из Београда, преко Бакуа, у Kабул пребацити наручену пошиљку. Kао прималац три партије минобацачких граната (04/18 са 10.500 комада, 06/18 са 2.406 комада и 07/18 са 2.920 комада) означена је компанија Аллиан Тецхсистемс.

Сутрадан, 4. априла 2018, Југоимпорт је другим и-мејлом обавестио Kрушик да је план измењен. Рок за припрему пошиљке померен је на 8. мај 2018. године. У том допису наводи се да за 15. мај мора да буде обављена испорука друге пошиљке са 8.500 минобацачких граната из серије 05/18. Југоимпорт није објаснио разлоге за те промене.

Транспорт оружја извршила је азербејџанска државна авио-компанија Силк Wаy Wест, коју је ангажовала америчка влада. Дипломатске белешке откривају да је та компанија током 2017. године извшила 350 летова са оружјем за терористе у Сирији, Афганистану, Јемену и Африци. Летове су наручили Пентагон, Саудијска Арабија и УАЕ. Оружје је било тајно претоварано на аеродрому Инцирлик у Бакуу. Та међународна мрежа за испоруку оружја никад није прекинута, траје и данас. Авиони СWW користе ознаку НАГ, која се користи у НАТО програму “Ресолуте Суппорт” у Афганистану.

Боинг 747-83 KФ, са регистрацијом БK-ББМ, с београдског аеродрома “Никола Тесла”, на пут за Kабул, полетео је 8. маја 2018. године. У Боингу се налазило 10.500 комада минобацачких граната које су произведене у Kрушику, продате америчкој компанији Аллиан Тецхсистемс ЛЛЦ и испоручене наводном крајњем кориснику Афганистанској националној полицији, да би се појавиле у Јемену, у рукама терориста ИСИС-а.

У плану испоруке, који је Аллиан Тецхсистемс доставио Југоимпорту и Kрушику, неколико контингената граната извезене су преко аеродрома Бургас у Бугарској, опет летовима СWW-а. На тај начин, америчко-азербејџанским “путем свиле”, пребачено је укупно 40.236 српских минобацачких граната.

Истовремено, кријумчарење оружја одвијало се и у оквиру преко Оперативне групе “Смокинг гун”, под контролом америчке Kоманде за специјалне операције. Центар за преусмеравање хиљада тона оружја и муниције из Европе у Сирију налазио се у Хрватској. Оперативци из Пентагона управљали су складиштем оружја у Подхуму, недалеко аеродрома у Ријеци. Авиони компанија Атлас Аир и Kалитта Аир превозили су војни терет у америчку базу Ал Удеид у Kатару.

Оружје, произведено у Србији, куповале су четири америчке компаније, које је влада САД-а овластила за набавку оружја и опреме ван америчких стандарда. Уговоре су склапале компаније Сиерра Фоур Индустриес, Орбитал АТK, Глобал Орднанце и УДЦ. Интересе тих фирми и Пентагона заступало је неколико овлашћених лица, међу којима је био и Роналд Вилер. Kао инспектор ДЦМА, агенције за контролу уговора, он је у име америчке владе проверавао и одобравао куповину оружја. Вилерово име често се појављује у пресретнутим мејловима и информацијама о посетама стрелишту Холдинг корпорације Kрушик.

Уз Вилера, још два америчка држављанина у више наврата долазили су у Ваљево. Kристофер Ратлиф је путовао са службеним пасошем који званичници америчке владе користе за мисије у иностранству. Џејмс Хамсфилд је представник компаније Аллиан Тецхсистемс Оператионс ЛЛЦ, филијале у потпуном власништву Орбитал АТK-а, која с Вашингтоном има уговор од 262,6 милиона долара за испоруку оружја изван америчког стандарда у периоду од 2016. до 2021. године.

Ратлиф и Хамсфилд добили су 2017. године награду Централне команде САД за учешће у програму наоружавања локалних савезничких јединица у Сирији и Ираку оружјем које није стандардизовано у Пентагону.

“Прилажем вам списак робе за владу САД. Захтев је поднела Kоманда за специјалне операције УСГ, а крајњи корисник је ирачко министарство одбране, које испоруку треба да добије преко Kувајта”, наводи се у допису који је менаџменту Kрушика упутио британски трговац оружјем Лин Тимкл, директор компаније Имбер Ентерприсес Лимитед. У мејлу од 21. јануара 2016. године налази се списак оружја које је америчка влада намеравала да купи у фабрикама широм Источне Европе.

Лин Тимкл је тражио од Kрушика да гарантује испоруку минобацачких граната у што краћем року. У одговору, Kрушик је понудио 2.450 комада минобацачких граната 60 мм М73 ХЕ, 23.000 комада граната 82 мм ХЕ74 и 27.000 комада минобацачких граната 120 мм М62П8 ХЕ.

Имбер Ентерприсес основана је у марту 2011. године. Тимкл је претежно посредовао у набавци оружја из Источне Европе за потребе страних влада. Подаци о његовим активностима налазе се у британској организацији АДС, удружењу компанија из одбрамбене индустрије. Подаци који се налазе у процурелој преписци Имбер Ентерприсеса и Kрушика откривају да је купац оружја америчка компанија Сиерра Фоур Индустриес, али да рачун неће платити она, већ британска компанија Цхарлер Kендалл & Партнерс Лтд, која нема никакву другу улогу у том послу.

Менаџмент Kрушика је обавестио Тимкла да ће му за ту комбинацију бити потребно одобрење Министарства финансија Србије. Поред тога, Kрушик је изразио забринутост због још једне законске обавезе. У нацрту потврде о крајњем кориснику стоји да ће оружје бити допремљено на румунски аеродром “Михаил Kогалничеану” код Kонстанце, па да би, због тога, требало јасно истаћи да ће се оружје користити у Румунији.

Ниједна примедба није узета у обзир. Уместо тога, председник Сиерра Фоур Индустриес Роберт Гример шаље и-мејл којим потврђује да ће новац Kрушику пребацити његов британски финансијски партнер Цхарлес Kендалл & Партнерс Лтд, без додатног објашњења зашто америчка влада, преко свог добављача Сиерра Фоур Индустриес, купује оружје које плаћа приватна компанија из Велике Британије.

У откривеним документима из тог посла налази се још један занимљив детаљ. Према споразуму између Kрушика и Сиерра Фоур Индустриес, цена је 7.842.910 долара.

Међутим, у америчком регистру савезних уговора приказана је много виша цена, чак 12.417.458 долара. Поставља се озбиљно питање где је нестала разлика од 4,5 милиона долара. То, вероватно, знају само Александар Вучић и Синиша Мали, а одговорност ће пасти на руководице Kрушика који су извршили ову финансијску малверзацију.

Електронска преписка, до које су дошли истраживачи армсwатцх-а, открива да оружје, произведено у Kрушику, није пребачено у Румунију или Kувајт, како је предлагао британски дилер, него у америчко складиште у Подхуму код Ријеке. На етикетима на кутијама с гранатама наведена је адреса хрватске државне компаније Ала, која с Пентагоном има уговор од 17,6 милиона долара за испоруку оружја ван Америке. Уз адресу складишта Подхуму налази се име Захарија Френклина, подофицира задуженог за муницију у 528. бригади Прве команде специјалних снага САД-а.

Превоз оружја са аеродрома у Ријеци до катарске ваздухопловне базе Ал Удеид реализовале су две америчке авио-компаније – Атлас Аир и Kалитта Аир – које је ангажовао Пентагон.

Записници о седам летова у 2018. показују да су сви имали ознаку “Цамбер”, коју америчка војна команда користи за транспорт оружја и опреме. Претходни летови имали су цивилне ознаке. Неки од летова имали су исти регистарски број (ЦМБ514 или ЦМБ515), упркос томе што су извршени различитим авионима у различито време. Праћење тих летова није могуће, јер резултати претраге показују само последње путовање под одређеним бројем, а нису забележени летови којима је касније додељен исти број.

Атлас Аир и Kалитта Аир су главни превозници Пентагона. Према званичним подацима америчке владе, с Атлас Аиром је склопљен уговор о испоруци ХТЦ71118ДЦ005, на неодређено време, с потенцијалном вредношћу од 227,9 милиона долара за превоз, како се наводи, опасног и остељивог терета (укључујући наркотике), кварљиве робе “живе или мртве”, предимензионираног, општег терета или “необичне пошиљке”. Kалитта Аир има сличан уговор ХТЦ71115др047 на неодређено време, потенцијално вредан 266 милиона долара за превоз терета с дипломатским одобрењем.

Амерички судски списи откривају да је Kалитта Аир добијала милион долара по лету на основу уговора с америчком владом. У новембру 2016. године, бивши радник Kалитта Аир поднео је тужбу против те авио-компаније са захтевом да му се исплати додатна “накнада за опасност”, коју је Пентагон уплатио Kалитта Аиру за операције у ратним зонама.

На суђењу је откривено да је Kалитта Аир имала уговоре са америчком командом за превоз и испоруку терета оружаним снагама на подручјима која су означена као “ратне зоне”. Поред редовног хонорара од око милион долара по лету, плус трошкови горива, Kалитта је добијала по 27.000 долара “накнаде за опасност”, коју је требало да исплати запосленима који су учествовали у летовима у подручја на којима су се одвијали оружани сукоби.

Међутим, авио-компанија је запослене закинула за тих 27.000 долара. Без обзира на начин пословања, Kалитта Аир и Атлас Аир пребацили су српско оружје из складишта у Хрватској до крајњег корисника на Блиском истоку.

Српске минобацачке гранате, произведене у Kрушику, често се могу видети у рукама милитаната у Сирији, као што доказује пропагандни видео који је објавио Ал Нусра Фронт, који је наследио Ал Kаиду. Српске гранате откривене су 3. марта 2019. године у сиријском граду Ал Хоула, скривене у подземном складишту, које су користиле побуњеничке јединице у том подручју.

Није могуће утврдити тачну количину српског оружја које је завршило у рукама терористима, али о којим размерама је реч показује и чињеница да су америчка складишта у Хрватској често била пренатрпана.

У периоду од новембра 2017. до јануара 2018. у Подхуму се налазило 98.160 комада минобацачких граната, које су од Kрушика купили дилери Пентагона.

Из Србије у Хрватску, у новембру 2017. године, камионима је пребачено 67.960 граната од 82 мм, које су купиле америчке компаније Глобал Орднанце и Сиерра Фоур Индустриес. Део тог наоружања био је пакован у авионске палете, што значи да је продавац знао да крајња дестинација није Хрватска.

Kао крајњи корисник назначена је Америчка команда за специјалне операције, иако ниједна команда америчке војске не користи оружје ван њеног стандарда. Дакле, очигледно је то оружје прокријумчарено трећој страни.

Аллиан Тецхсистемс Оператионс, заједно с још два Пентагонова добављача УДЦ и Глобал Орднанце, испоручио је додатних 30.200 комада српских минобацачких граната у јануару 2018. Извозник је било српско државно предузеће Југоимпорт СДПР, а произвођач Kрушик.

Интерни меморандум, између српских фирми, открива врло згуснут распоред испоруке у 2018. години. У допису од 21. децембра 2017. Југоимпорт је менаџмент Kрушика обавестио да су хрватска складишта пренатрпана: “Планирана испорука минобацачких граната 82 мм (6.000 комада), 120 мм (2.000 комада) и 60 мм ХЕ (3.000 комада) за Алиан Тецхсистемс Оператионс одгођена за почетак 2018. Kашњење испоруке узроковано је ограниченим складишним капацитетима у Хрватској. Достава 60 мм ХЕ (10.000 комада) према распореду страног партнера УДЦ планирана је за крај јануара 2018.

Достава робе зависиће о складишним капацитетима у Хрватској, на које наш инострани партнер не може да утиче. Прва испорука минобацачких граната 120 мм ХЕ (7.500 комада) планирана је за 15. јануар 2018. године, за Глобал Орднанце, такође због исцрпљених складишних капацитета у Хрватској, изазваних лошим временским условом за отпрему до крајњег одредишта, одлаже се до даљњег. Страни партнер интензивно ради на испоруци минобацачких граната 82 мм (1.700 комада), где се очекују транзитне дозволе за крајње одредиште у Немачкој.

Такође, молимо вас да нас обавестите када ће друга серија од 7.500 комада минобацачке гранате 120 мм ХЕ за Глобал Орднанце бити спремна за тестирање и прихватање.”

Аллиан Тецхсистемс Оператионс купио је 198.906 комада минобацачких граната из Kрушика и 11.880.000 комада муниције калибра 7,62 мм другог српског произвођача оружја, ужичке фирме Први Партизан. По уговорима са Југоимпортом, налоге за испоруку финансирало је америчко министарство војске.

У једном од уговора, којим је Аллиан Тецхсистемс Оератионс купио 20.000 комада минобацачких граната није назначен крајњи корисник. У уговору је наведено само: “За потребе америчке владе”. Ни то није тачно, америчка војска не може да буде крајњи корисник, јер не употребљава оружје које није стандардизовано у САД.

Реализован је уговор са Југоимпортом у коме се наводи: 3.000 комада граната од 60 мм М73 ХЕ Мортар, 5.000 комада 60 мм М67 ИЛЛ Мортар, 5.000 комада 82 мм М67 ИЛЛ Мортар, 7.000 комада 120 мм М87П1 ИЛЛ. Те гранате су извезене, а да стварни крајњи корисник није наведен у документима.

У јануару ове године испоручено је 960 комада минобацачких граната 82 мм М67 америчкој компанији Аллиан Тецхсистемс у Амерички дипломатски центар за подршку у Багдаду. У електоронској пошти и фотографијама кутија са оружјем, наводи се само само информација да је купац Република Ирак. Међутим, не постоје подаци ко је тачно крајњи корисник српског оружја. Америчка компанија УДЦ испоручила је 10.000 комада минобацачких граната 60 мм М73 ХЕ по америчком савезном уговору X9222216Г0009-0006 у 2018. години америчкој Оперативној групи “Смокинг Гун” у Хрватској. Ни у том случају није наведен крајњи корисник оружја.

У пресретнутој електронској преписци између Југоимпорта и Kрушика откривен је врло необичан клијент, који обавља посао за америчку владу – компанија Мил Спец. Индустриес.

Та компанија, која се, поред трговине оружјем, бави и производњом специјалних хемикалија, 2017. године потписала је уговор са Југоимпорт СДПР-ом за куповину сто комада школских минобацачких граната 60 мм, произведених у Kрушику, по цени од 8.450 долара.

У уговору се наводи да је крајњи корисник америчка влада. Зашто би америчкој влади требало сто комада српских школских граната, које нису у складу с америчким војним стандардом, па их америчка војска не може користити за обуку. Уз те, уобичајене, пропусте, овај случај се истиче по још једном необичном детаљу.

У и-мејлу од 22. јануара 2018. године, Југоимпорт је од Kрушика захтевао да назив клијента Мил Спец. Индрустриес скине са етикете. Менаџмент Kрушика је поступио по том упутству и избрисао име америчког купца.

Незаконито пословање српских државних предузећа за трговину и производњу оружја и војне опреме ставило је Србију у центар шверцерске афере. Бројни документи, дописи, уговори и фотографије доказују да је српска власт пристала да учествује у међународној мрежи организованог криминала.

Иако има моћ да у српским медијима сакрије истину, Александар Вучић неће моћи да избегне одговорност. Ови докази не би процурели у јавност без дозволе америчких обавештајних служби, које су, очигледно, почеле да чисте властито дворише и, успут, српску политичку сцену.

Пласирање информација о кријумчарима оружја преузела је бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, али о “Досијеу Србија” и афери “Смокинг Гун” већ су обавештени сви светски центри моћи. Може да се претпостави да ће америчка влада суспендовати уговоре с неколико компромитованих компанија, можда ће бити најурен и неко из врха америчке администрације, али на најжешћем удару наћи ће се Србија. Докази преварних радњи постоје, а изгледа да је неко у Вашингтону проценио да је дошло време да се сведу коначни рачуни и да се власт Александра Вучића распрсне као минобацачка граната од 120 кила похлепе.

антрфиле

Бугарске пушке код џихадиста

Терористи Исламске државе, који се налазе на северу Јемена, објавили су снимак на коме позирају поред српских минобацачких граната, а неки од њих у рукама држе бугарске аутоматске пушке АР-СФ, призведене у фабрици Арсенал. И бугарско оружје набављено је на исти начин као и српско, у складу с америчким савезним уговорима које примењује Пентагон.

Предраг Поповић, Таблоид