Сви послови Емирата у Србији имају за циљ само да служе као параван иза кога ће се крити шверц оружја и прање пара, које ће највећим делом ићи посредством Мирабанке, финансијске установе из Емирата, која је недавно добила прелиминарну дозволу Народне банке Србије да може да почне са радом у Србији. Наводне инвестиције Уједињених Арапских Емирата у Србију, па и оне у некадашњи ЈАТ, нису само безобзирна пљачка ове земље, већ и параван иза кога се крије озбиљан међународни криминал. Неколико светских медија су о овоме известили, упозоравајући да се све одвија под надзором ЦИА-е, а да ће цех на крају платити грађани Србије који ће највише испаштати када нам европске државе буду поново увеле санкције због поменутих криминалних активности. Упркос овим чињеницама, које, очигледно, нису забринуле домаће безбедносне службе, Мохамед Далан, Палестинац и вишеструки тајни агент, сарадник ЦИА-е и специјални саветник за безбедност шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана, обавио је посао “приближавања Србије и Емирата”, чиме је отворио пут прању новца и шверцу оружја преко српског предузећа “Југоимпорт-СДПР”. За то га је председник Републике, Томислав Николић и одликовао!

Месецима најављивано објављивање уговора између Републике Србије и ЈАТ-а, са једне стране, и Етихада и Уједињених Арапских Емирата са друге стране, претворило се у фарсу. На вишечасовној конференцији за штампу председник владе Александар Вучић показао је неколико докумената, од којих ни један није онај оригинални, првобитни уговор на основу кога се већ годину дана одвија сарадња српске националне авиокомпаније и арапског партнера.

Најстарији је Уговор о инвестицијама од 1. августа 2013. који би требало да буде оквирни уговор по коме се даље поступа. То није уговор са јасно и детаљно дефинисаним правима и обавезама, већ само широко постављена основа за даље договоре, и није подобан за практичну примену. Најчудније је то што поред потписа представника Етихада нема печата, а исти недостаје и на свим осталим уговорима. Ово не би било необично да се ради о примерцима уговора који су депоновани у Етихаду, али је више него чудно, пошто су то уговори које има наша Влада. Како, у случају спора, Србија уопште може да докаже да је друга страна прекршила уговор, ако нема од ње потписан и печатиран примерак?

Некадашњи министар привреде Саша Радуловић је открио како тај уговор није онај о коме је говорио, када је тврдио да се налази закључан у сефу. Остала два уговора приказана јавности су интересантна по томе што су оба закључена 31. јула ове године, односно две недеље пре него што их је Вучић обзнанио. Један је анекс уговора од пре годину дана, док је други Оквирни уговор о трансакцији (ОУТ).

У суштини ОУТ редефинише све раније закључене уговоре, па је нејасно због чега је истог дана потписан и Анекс уговора о инвестицијама. Цела ова ујдурма је и замишљена да би се наредних месеци пажња јавности усмеравала на ову страну, како би у тишини могао да буде одрађен један други посао, о коме се не прича, а који је далеко погубнији по Србију.

Црна Гора, Даланова база за прање пара

Док ће Етихад, по уговору, у Аир Сербиу инвестирати највише до 100.000.000 долара, и то се објављује на свим медијима, дотле се ћути о уговору вредном 200.000.000 долара склопљеном прошле године између Емиратес Адванцед Ресеарцх анд Тецхнологy Холдинг (ЕАРТХ) из УАЕ и српске компаније Југоимпорт СДПР, а то је само почетак међусобне сарадње.

Поменути уговор се односи на продају српског ракетног система АЛАС Емиратима, а у плану је далеко шира сарадња. Са издвајањем 19 милијарди долара само у 2012. годину за куповину новог оружја и становништвом мањим од милион људи, УАЕ је најнаоружанија држава на свету, рачунајући комаде наоружања по глави становника.

УАЕ није само велики купац оружја, већ и један од највећих шверцера оружја на свету. Швајцарска је 2012. привремено суспендовала дозволе за продају наоружања Абу Дабију, пошто су ручне бомбе произведене у Швајцарској, а продате Емиратима, пронађене код побуњеника у сиријском грађанском рату. Трговина је поново одобрена, пошто су званичници УАЕ писмено обавестили Швајцарце како “осим ручних бомби никакво друго наоружање пореклом из Швајцарске није достављено побуњеницима у Сирији”.

Добро обавештени извори тврде како је основ сарадње Југоимпорт СДПР-а и ЕАРТХ-а, односно Србије и УАЕ, постављен у области размене војних обавештења, сарадње војних полиција и специјалних снага, као и на пољу информативних и комуникацијских технологија и високотехнолошке одбране. Ово тврди портал миддлееастеаy.нет (МЕЕ), специјализован за објављивање вести на енглеском језику, са простора Блиског и Средњег Истока.

Тимоти Еш, један од директора америчке Стандард Банке, испричао је новинару Рорију Донахјуу како су му 2013. српски званичници признали да знају да УАЕ истражује могућности “набавке наоружања које би преузели њихови пријатељи у региону Блиског и Средњег Истока”.

После замрзавања односа између Београда и Абу Дабија, јер су Емирати били прва арапска земља која је признала Косово, од 2012. године, контакти су све учесталији и на све вишем нивоу.

За ово се побринуо Мохамед Далан, Палестинац и вишеструки тајни агент. Он је једно време био главни обавештајац у Гази, и тамошњи моћник, док је на власти био Фатах, јер је претходно био човек од поверења Јасера Арафата. Био је и утицајна личност Западне Обале (некадашњи део Јордана, анектиран од стране Израела), али је у немилост пао пошто је власт преузео радикалнији Хамас. Израел и окупиране територије је напустио након што га је јуна 2011. палестински председник Махмуд Абас оптужио за проневеру новца и шпијунажу у корист Израела.

Центар Даланових активности у Источној Европи је у Црној Гори, чије држављанство поседује од 2012. године. Енглески портал МЕЕ тврди како постоје јасне индиције да Далан Црну Гору користи за прање пара, које је украо Палестинцима.

Далан има велики број предузећа регистрованих у Црној Гори, међу њима Левант Интернатионал Инцорпоратион, који се бави консалтингом и менаџментом и Манарах Холдинг, основан за улагања у некретнине. Процењује се да Далан има око 120 милиона долара иметка.

Најближи Даланов сарадник је Мохамед Рашид, Курд из Ирака, бивши економски саветник Јасера Арафата, који је на челу неколицине Даланових предузећа. И он сам поседује више предузећа у Црној Гори, а од фирми у власништву браће Ђукановић и осталих људи блиских режиму Рашидове компаније су зарадиле најмање 13 милиона евра.

Још један партнер Далана је Сами Савирис, египатски милијардер који од 2011. има црногорско држављанство, и обећава да ће уложити милијарду долара у изградњу и уређење полуострва Луштица, у Которском заливу.

Далан је искористио своје везе (он је специјални саветник за безбедност шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана, престолонследника УАЕ), да организује посету Ђукановића Емиратима, пише енглески портал МЕЕ, током које је црногорски премијер похвалио Србију својим арапским домаћинима, и препоручио им инвестирање у српску индустрију наоружања.

Потврду да је управо Далан одиграо кључну улогу у зближавању Србије и Емирата налазимо и у образложењу због чега је овом одбеглом Палестинцу додељен српски орден. Како је наведено у априлу 2013. одликовање му се даје због његовог доприноса побољшању односа између Србије и УАЕ!

Шеикови плаћеници из Блеквотера

Далан је прави човек за посредовање у трговини оружјем, јер и сам има богато искуство у томе. Фатах, палестинска партија којој је раније припадао, оптужила га је да је оружје израелског порекла продавао тадашњем либијском председнику Моамеру Гадафију, са чијим сином се срео у Шпанији, како произилази из једне депеше из 2012. године објављене на сајту Викиликс.

Још један задатак Далан има у Србији, а то је да ову земљу стави под контролу ЦИА-е. Српски органи су већ информисани о томе да је Далан веома близак пријатељ са некадашњим шефом поменуте америчке службе, Џорџом Тенетом. Енглески портал МЕЕ преноси и мишљење једног српског аналитичара, како су САД забринуте због српског приближавања Русији, због чега УАЕ користе као тројанског коња, да би се инфилтрирали у сам врх српских власти. Претходни покушај да ту улогу одигра Турска није успео, због традиционалне одбојности Срба према Турцима, тврди поменути портал.

Србија је из геополитичких разлога значајна за САД, јер се сматра неутралном земљом на Блиском Истоку и традиционалним пријатељем Арапа, али од недавно је блиска и са Израелом. УАЕ и Израел званично немају дипломатске односе, али имају доста развијене тајне пословне односе, па тако и у сфери наоружања.

Информативно – новинска агенција УПИ (основана још 1907. године) пренела је крајем јануара 2012. да је војна и безбедносна сарадња УАЕ и Израела у претходној 2011. години достигла ниво од 300 милиона долара. Заливски монарси традиционално избегавају да се јавно повезују са Израелом, па је веза преко Србије идеална за прикривање тајне трговине оружјем.

Далан се, наиме, и даље повезује са Мосадом, израелском тајном службом, истина не више директно, као док је био у самом Израелу, већ преко пријатеља, Палестинца Аднана Јасина, са пребивалиштем у Сарајеву.

Не треба сметнути са ума да постоји још једна могућност сарадње Југоимпорта и Емирата. Угледни амерички лист Тхе Неw Yорк Тимес објавио је 14. маја 2011. да је престолонаследник УАЕ, шеик Мухамед бин Зајед, ангажовао Ерика Принца, оснивача злогласне агенције за безбедност Блацкwатер Wорлдwиде, да организује приватну плаћеничку војску. Ове јединице имају више улога, између осталог да чувају владарску породицу и гуше евентуалне унутрашње побуне.

Пошто шеик сматра како муслимани неће да пуцају на друге муслимане, ангажовани су плаћеници из Колумбије. Прекаљени српски ратници из протеклих ратова били би веома радо виђени као чланови ове приватне војске шеика Мухамеда, која у УАЕ има статус специјалних снага, а споразум између Југоимпорт СДПР-а и ЕАРТХ-а управо истиче сарадњу у овом сектору.

Сви послови Емирата у Србији имају за циљ само да служе као параван иза кога ће се крити шверц оружја и прање пара, које ће највећим делом ићи посредством Мирабанке, финансијске установе из Емирата, која је недавно добила прелиминарну дозволу Народне банке Србије да може да почне са радом у Србији.

Због тога шеици у Аир Сербиа не улажу ни долар свог новца, већ дају само позајмицу од 40 милиона долара, коју ће касније враћати сви порески обвезници у Србији, док ће терет финансирања ове компаније све време носити држава Србија.

Потемкинова села, Београд на води, милијарде најављене, а никада уплаћене за српске оранице, све то служи да би се домаћа и светска јавност обманула да Емирати озбиљно улажу у Србију, и да стотине милиона долара које се буду провлачиле кроз рачуне Мирабанке потичу из легалних послова, а не из трговине оружјем. Када Југоимпорт буде ухваћен у шверцу оружја, санкције међународне заједнице погодиће Србију, а арапски шеици ће мирно посао наставити преко неке нове земље, чија је власт довољно подмитљива да пристане на ово.

А 1.

Арапи добили и Аеродром “Никола Тесла” на поклон!

Уговором између Србије и Етихада од 31. јула 2014. предвиђа се да ће наша држава наставити да финансира домаћег авио-превозника, али ће приход, ако га буде било, делити са арапским партнером!

Државне субвенције ће у следећих две године износити преко 97 милиона евра, колико је јасно назначено у самом уговору, мада постоје још три ставке без наведених свота.

Улагања Србије у ЈАТ, и стална обавеза према АС-у биће у форми давања и обавеза укључујући комбинацију капитала, зајмова и других финанансирања и/или аранжмана финансирања, како буде заједнички договорено.

У параграфу 2.5. Србија се обавезује да ће до 31. децембра 2016. године са 42 милиона долара финансирати потребе Аир Сербие (АС) у погледу мањка обртног капитала, односно готовине. Поред тога, Србија се обавезала да 2014. и 2015. године помогне АС-у са још 40 милиона долара ради смањења трошкова пословања!

Србија се обавезала и да финансира побољшање и повећање капацитета Кетеринга (за то се издваја 10,1 милиона долара) и Су-Порта (коштаће нас са 4 милиона долара).

За отпремнине вишка запослених буџет Србије сноси трошкове у укупном износу, односно не само онај законски минимум и та обавеза постоји и за сва отпуштања која ће се дешавати све до краја 2016. године. Пошто менаџмент воде арапски партнери, то значи да ће они раднике отпуштати о трошку српских пореских обвезника.

Аналитичари и стручњаци који су прочитали поменути уговор указују на наређивачки тон који се односи на државу Србију. Драстичан пример су параграфи Уговора у којима се каже да „Република Србија прима на знање да ће АС бити неопходна стална подршка РС везана за финансијску способност Друштва”.

Намера је страна, како се наводи у самом Уговору, да свако финансирање које обезбеди РС буде обезбеђено од стране РС у својству Владе РС, а не у својству акционара АС-а, и да се изврши тако да се исто не рачуна ни као повећање капитала, нити обавеза за АС! То је јединствен случај да неко плаћа, а да не добија ништа заузврат, па да чак буде лишен и права да позајмљено добије назад. Такав вид „подршке” државе, односно тај ниво субвенција није дозвољен правилима и стандардима Европске уније. Биће занимљиво посматрати како ће Влада Србије на свом европском путу успети да се одбрани од захтева из Брисела да престане с дотацијама за Ер Србију.

У параграфу 7.8 (линијско одржавање) упућује на тенденцију преузимања ЈАТ технике, и то бесплатно, али ће зато да плати додатних 14 милиона за набавку нове опреме. Осим тога, заостали дугови АС-а према Техници отписаће се, а то ће, опет, ићи на терет буџета.

Уговором је српска Влада опростила АС-у прошлогодишњи дуг од 13 милиона долара за услуге аеродрома Никола Тесла. Пошто је држава већински, али не и једини акционар Аеродрома, биће занимљиво видети реакцију осталих акционара којима је на овај начин, без њиховог пристанка, смањена дивиденда. Биће занимљиво видети и реакције осталих авио-компанија које користе аеродром у Београду.

Герман Wингс и Wиззаир, две компаније познате по изузетно јефтиним картама, су се већ повукли са београдског аеродрома незадовољне монополистичким понашањем АС-а.

Уговором АС тражи попусте од аеродрома Никола Тесла, али те олакшице треба да обезбеди Влада Србије. Тако “домаћи” авиопревозник под контролом Етихада тражи: посебан терминал, посебан простор за карго и право да се бави пословима из делатности које је до сада обављао Аеродром (прихват и отпрема путника страних компанија), посебан паркинг за своје путнике на аеродрому, учешће државе у трошковима реконструкције, попуст од 50 одсто на таксе и пренос имовине Аеродрома на Су-Порт (како би могао да обавља послове за које сада није лиценциран).

Уговором се захтева од српске Владе да нареди свим запосленима у државној администрацији да морају да путују Аир Сербиом. Те карте ће Србија морати да плаћа преко посебног Етихадовог система, односно специјално за то формиране агенције Еагле Травел, смештене у бившим просторијама ЈАТ-а у улици Војводе Драгомира у Београду.

Види се већ из овога да Етихад не само да је бесплатно добио ЈАТ, односно Аир Сербиу, већ ће на поклон добити и аеродром Никола Тесла. Србија, са своје стране, добија даље трошкове. Ако је ово повољна варијанта, како тврди Александар Вучић, шта ли је онда по њему катастрофално?