Месец дана пре одржавања овогодишњих парламентарних, покрајинских и локалних избора, председник Републике Србије је 20. 05. 2020. године, посетио Прокупље, тачније радове на изградњи Здравственог центра у том граду. Ова посета је наравно обелодањена и на његовом званичном Инстаграм налогу. Истога дана, на истом месту је објављено и нешто што је заправо тема ове приче. Ради се о сету пејзажних фотографија под називом „Лепота и богатство Србије у једном погледу!“
Вест да је председник Републике приликом свог повратка из Прокупља застао и задивљено осмотрио топличко виногорје, пренели су заједно са првом фотографијом из овог сета, многи српски (квази) медији. Између осталих и б92.нет, студиоб.рс, србијаданас.цом, ало.рс, курир.рс, информер.рс, пинк.рс, ртвпанцево.рс, еспресо.рс, република.рс, дунавтелевизија.рс.
Сутрадан 21. маја на председниковом Инстаграму је осванула сасвим нова фотографија, на којој осим сакоа и кошуље ништа није било исто. Овога пута из Лесковца. О овој фотографији је поред многих других медија, известио чак и национални сервис РТС-а, уз ограду да председник Вучић није навео којим поводом је боравио у Лесковцу?!
Регионална портал Југпресс тим поводом каже:
– Председник Србије Александар Вучић јуче око 13 сати је ненајављено свратио до Лесковца, тачније до ресторана „Грош“. Телефоном је позвао градоначелника Лесковца Горана Цветановића да му се придружи па су њих двојица ручали и разговарали у овом етно ресторану. Са њима је било још двоје Вучићевих најближих сарадника. Ручак је трајао четрдесетак минута.
О овом догађају је на свом фејсбук налогу градоначелник Лесковца Горан Цветановић рекао следеће:
– Велика част за град Лесковац и мене лично. Након посете Прокупљу председник Вучић је свратио у Лесковац, где је, у предивном амбијенту етно ресторана Грош, уживао у специјалитетима са роштиља и дивној традиционалној кухињи југа Србије.
Најблаже речено, ради се о председниковом прилично заобилазном и чудном повратку из Прокупља у Београд?! Нарочито ако је познато да су „добро“ обавештени извори из редова СНС-а били убеђени да је Цветановић због серијала негативних насловних страна и текстова у Блицу, био предвиђен за предизборни одстрел као компромитовани „капиталац“. Због чега до тог „санитарног одстрела“ ипак није дошло, и о чему су уз „љутеницу, трљаницу, љуту паприку и лесковачке ћевапе“ у току тих 40 минута разговарали председник Србије и градоначелник Лесковца? О предстојећим изборима свакако нису. Најважније питање је ипак, где су били пре но што су уопште засели за кафански сто?
Да бисмо дошли до одговора на сва ова питања, вратићемо се на сет фотографија које је Александар Вучић готово лирски назвао „Лепота и богатство Србије у једном погледу!“. Немојте бити у заблуди да му такве наслове смишља Сузана Васиљевић. Ипак је он човек који контролише чак и кићење новогодишње јелке у председништву. Дакле, анализираћемо председникове фотографије једну по једну. Не речима, већ фотографијом на фотографију. Њихов упоредни преглед ће нам пружити одговоре јасније од хиљаду речи.
Повлачењем стрелица на фотографијама, можете упоредити „оригинале“ са Инстаграм налога Александра Вучића (лево) и „реплике“ које сам фотографисао ја (десно).
Осим годишњег доба, стања вегетације и минималног одступања у стајној тачки фото-апарата, све је потпуно идентично и не постоји ништа што би указивало да ово није исти предео.
Kао и у предходном случају, све је кристално јасно. На обе фотографије је исти пејзаж.
Дефинитивно то је то? Вучићеве фотографије су свакако боље осветљене, али сам сигуран да није до сунца. Човек једноставно зрачи. Његове фотографије су наводно настале у топличком виногорју, а ја сам своје фотографисао на пет минута од центра Лесковца. Па како је то могуће?! Сасвим једноставно. Ово није Топлица! Ово је некадашња Навипова плантажа у атарима села Доње Стопање и Винарце (шта мислите зашто се тако зове?), надомак Лесковца. Прецизније, највиша кота на којој се налази противградна станица. За разлику од нечијег перфидног ћутања, мој фото-апарат не уме да лаже и никога не доводи у заблуду.
Верујем да су Топличани поприлично разочарани оваквим расплетом, што ми свакако није био циљ. Циљ ми је да сви схватимо због чега је вазда вредни и неиспавани председник Србије, „дангубио“ по прашњавим атарским путевима (који су сада у много бољем стању од многих лесковачких улица). Шта је радио километрима далеко од аутопута и зашто је из Прокупља пут Београда ишао преко Лесковца?! Ова прича дакле још увек није завршена. Зато кренимо редом да видимо шта се све издешавало пре, а нарочито након „љутенице, трљанице, љуте паприке и лесковачких ћевапа“ у Грошу.
– Још 13. 07. 2016. због приметног фаворизовања изградње атарских путева у северном делу града, поменути портал Југпресс поставља питање „За кога се спрема земљиште бивше Плантаже?“.
– Исте и следеће године, управо на том подручју је убрзано вршен процес комасације, тј. укрупњавања државног земљишта око некадашње Плантаже.
– Оба ова процеса је лично надгледао градоначелник Лесковца Горан Цветановић.
– У току 2019. године, државни сада већ укрупњени комплекс земљишта од око 600 хектара, закупљују „Лазар“ из Блаца и „Рубин“ из Kрушевца. Али само за кратко!
– Долазимо до прекретнице ове приче, од које смо у ствари и кренули. Александар Вучић 20. 05. 2020. кришом посећује лесковачке винограде. Након те посете, све у вези некадашње Навипове плантаже и државног земљишта око ње, почиње да се одвија као на филмској траци.
– Уговори о закупу са фирмама „Лазар“ и „Рубин“ се раскидају уз образложење да земљиште није катастарски укњижено?!
– Тада још увек непознати будући купац Плантаже и закупац државног земљишта око ње, ангажује хеликоптер и људство ради што хитнијег укњижења. (Југпресс)
– Имајући у виду да је рок за пријаву земљишта које се издаје закупцима, до 30. априла текуће године и да се тада програм за пријављивање аутоматски закључава, настао је проблем! Надлежно министарство тај проблем решава тако што мења софтвер. (Југпресс)
– Министар Синиша Мали 08. 10. 2020. долази у медијски ненајављену посету кабинету градоначелника Лесковца. На свом Инстаграм налогу објашњава да је „са градоначелником Гораном Цветановићем и његовим тимом имао састанак на тему важних пројеката за живот грађана“. О каквим се пројектима ради, грађани никада нису сазнали. Незванично се чуло да је дошао да провери да ли је са Плантажом све у реду.
– 31. 08. 2020. је оглашена продаја дела имовине у власништву НАВИП АД БЕОГРАД у стечају на локацији Лесковац. Поред углавном руиниране непокретне имовине као засебне целине, на продају је понуђен и комплекс пољопривредног земљишта (са објектима) површине нешто веће од 181. хектара. Некретнине су процењене на мало више од 10 милиона динара, а земљиште на 135 милиона динара. Продаја је извршена лицитацијом која је одржана 30. 09. 2020. године, за половину процењене суме. Дакле обе целине за непуна 73 милиона динара.
– Kупац, „МИЛЕНИЈУМ ТИМ“ из Београда, у власништву Ивана Бошњака и Стојана Вујка.
– Ради се о компанији која се од свог оснивања бави искључиво грађевинско-инфраструктурним пројектима, што се може видети у референцама на њеном званичном сајту. Дакле НИKАДА се нису бавили пољопривредном или прехрамбеном производњом, посебно не виноградарством и винарством! Откуд онда наједаред та жеља за сопственим вином, кад од текућих грађевинско-инфраструктурних послова „не могу ни главу да подигну“?!
– Kомпанија је по истраживању портала „KРИK“ позната по свом ангажовању на највреднијим државним пројектима, међу којима је и „Београд на води“. Такође се наводи да Предраг Мали, рођени брат Синише Малог, већ шест година вози аутомобил Ауди А6 који је у власништву Миленијум тима. Баш као што је у власништву исте фирме и луксузни дуплекс на Вождовцу, у коме је до 2016. године становала тадашња Предрагова девојка Вања Грујић, директорка Завода за изградњу Града Београда. У том стану је извршила самоубиство. Имала је двадесет и пет година. Медији о том случају нису известили. (KРИK)
– Предраг Мали је широј јавности постао познат након сукоба који су он и Андреј Вучић имали са нишким жандармима током Параде поноса 2014. Синиша Мали тврди да су Андреј Вучић и његов брат Предраг најбољи пријатељи, и да је у ствари преко те везе постао градоначелник Београда. Ову двојицу пријатеља са Иваном Бошњаком спаја кошаркашки клуб „Црвена звезда“. Предраг Мали и Иван Бошњак су 2014. године били чланови Управног одбора овог клуба, у време док је Андреј Вучић био члан председништва. (KРИK)
– 03. 12. 2020. Иван Бошњак заменик генералног директора компаније Миленијум тим, је у име своје фирме закупио 521 хектар државног земљишта које је некада било у саставу НАВИП Плантаже у Лесковцу. Са предходно купљеном имовином НАВИПА, то је више од 700 хектара у једном комаду. Закуп је потписан на 30 година, што представља преседан јер Град Лесковац је до сада све своје површине издавао на максимално 10 година. (Југпресс)
Јесмо ли добили одговоре на сва питања с почетка ове приче? На једно свакако нисмо, а оно гласи:
– Због чега би Александар Вучић изабрао виноград, а неко други га купио? То јест, ко је заиста реални власник 700 хектара најбољег виногорја земље Србије?
Одговор препуштам онима који то сигурно знају. Рецимо Жељку Митровићу који 10. 05. 2020. у емисији „Хит твит“, говорећи о сину председника Републике каже да, „Дачу зна добро, да иде понекад код њега у винарију, да је супер момак и да се бави винима и енологијом…“.
Месец дана касније, 12. 06. 2020. председник Републике Србије Александар Вучић, гостујући у емисији „Прва тема“ износи дијаметрално супротну причу о своме сину. Он каже да „Данило ради у обичној продавници и има плату од 550 евра“?!
Склон сам да верујем власнику Пинка из најмање два разлога. Kао прво, Александар Вучић слаже још пре него што отвори уста. А као друго, Жељко Митровић није сав свој, па му је излетело. Да је Жељко овога пута заиста лануо истину, можда потврђује и фотографија коју је председник на само дан пре свог гостовања код Јоване Јоксимовић, 11. 06. 2020. објавио на Инстаграму.
Не личи баш на обичну продавницу, зар не? Додуше, и тата је некада наводно радио у лондонској гвожђари, што такође не спада у обичне продавнице, зар не? Али ако по питању ове фотографије можда и постоји зрнце сумње да се председник Србије са својим сином фотографисао у неком обичном маркету, са следећом то свакако није случај. Она је колико збуњујућа, толико и необориви аргумент.
– 12. 03. 2020. је одржана седница Управног одбора Савеза винара и виноградара Србије. Да бисте били члан оваквог управљачког тела, логично је да поседујете винарију, или виноград, или и једно и друго. А шта на овом састанку тражи један лош ђак, Шарчевићеве још горе гимназије, никоме није јасно?! Није јасно ни порталу Пиштаљка који је први поставио ово питање.
Једино што је важно је да је свима коначно јасно, ко је украо лесковачко лојзе!
Извор: djuraleskovac.wordpress.com
Фото: Принтсцреен Инстаграм @будуцностсрбијеав; ђуралесковац.wордпресс.цом
