Ексклузивно: како је Вучићева влада испланирала намештање тендера вредног 700 милиона евра за потребе ЕПС-а

Већ четрнаест година, такозвана политичка елита у Србији, учествује у криминалној приватизацији, потписивањем вишеструко штетних међудржавних уговора и немаштањима тендера за продају највећих привредних комплекса или њихових делова. Најновији, очигледно намештени тендер за куповину бројила (струјомера) са даљинским очитавањем, за потреба Електропривреде Србије (ЕПС), само потврђује да је Александар Вучић са својом партијском камарилом огрезао у незаконитим пословима и да те послове склапа на основу личних интереса. Случај намештеног тендера вредног чак 700 милиона евра, од кога он и његова странка треба профитирају, далеко превазилази све приватизационе скандале у овој деценији. Са овим скандалом може се мерити једино криминална продаја нишке дуванске индустрије и довођење америчке компаније УС Стеел у Смедерево. Таблоидов новинар је уз помоћ стручних извора, истраживао како је ова масовна пљачка грађана у пракси замишљена.

Енергетска мафија и председник Владе Србије, Александар Вучић, нашли су начина да наместе посао продаје бројила за даљинско очитавање електричне енергије, вредан више од 700 милиона евра! Наиме, Електропривреда Србије (ЕПС) која је поручилац овог посла, нема новца да купи 3,5 милиона бројила колико планирају да замене. Због тога ће ови уређаји бити купљени позајмљеним новцем. За део бројила је одобрен кредит Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), док ће по свему судећи намештен тендер бити одржан првог априла 2015. године. Претпоставља се да ће и остала бројила након овог тендера бити купљена из неких нових кредита.

Људи из струке тврде да ће тим кредитом којим се задужује ЕПС, а за који гарантује држава Србија, сваки грађанин Србије, зависно од цене бројила, бити задужен сумом која се креће између десет и две стотине и педесет евра.

Увидом у документа ЕПС-а, одмах је уочљиво да су правила тендера написана у супротности са Законом о јавним набавкама. Покриће за овакво поступање су уговори који су потписани са банкама ЕБРД и Европском инвестиционом банком ЕИБ.

Ради се о раније успостављеном обрасцу понашања, који је постао основна одлика Вучићеве владавине. Народним језиком речено, ова рупа у законским прописима Србије се објашњава овако: у време владавине Демократске странке, Демократске странке Србије и осталих ДОС партија, усвојен је модел по коме је могуће да наш правни систем може да да предност међународно потписаним уговорима у односу на домаће право.

Оваква правна решења постоје и у неким цивилизованим државама, али пошто је Србија банана држава у којој чак ни банане не расту, српски народ се суочава са реалном опасношћу да инострани центри моћи могу на власт у Србији да доведу плаћенике и велеиздајнике. Они могу да закључе међународне уговоре који имају примат у односу на домаће Законе.

Ти уговори могу бити штетни за народ и државу и донети велику корист појединцима, ипак тако склопљени уговори ће се сматрати правно обавезујућим (због раније поменутих правних правила.) У случају непоштовања таквог уговора од српске стране међународни судови могу донети пресуду на штету наше државе, а у корист друге уговорне стране.

Такви уговори су потписивани и раније. Неколико пута до сада су наши званичници намештали различите приватизације, потписивањем међудржавних уговора…

На овај начин је изабран и инвеститор за пројекат Београд на води. Супротно Закону, није било јавног надметања, већ се у складу са познанствима и симпатијама Александра Вучића донела одлука да се тај посао повери инвеститорима из Арапских Емирата.

Један од извора Таблоида тврди да ће намештањем тендера за бројила, власт доћи до новца који ће бити од користи за прву фазу пројекта Београд на води. Осим усмених тврдњи нисмо добили ништа чиме би се ово могло доказати, са друге стране доказа да се намешта тендер за бројила са даљинским очитавањем има много…

Из документа које је сачинио ЕПС, односно посебно одељење ЕПС које се бави мерењима и дистрибутивним пројектима “ЕПС Метеринг анд дистрибутион пројецт” сазнајемо да се на тендер односно правила тендера не примењује Закон о јавним набавкама јер се исти финансира средствима страних банака.

Учесници тендера међутим тврде, да ЕБРД банка званично својим актима дефинише да је њена улога да кредитира развој малих и средњих предузећа у земљама које успешно развијају тржишну привреду и демократију и кажу да то заправо значи да ЕБРД инсистира на регуларно спроведеној тендерској процедури али и да оставља наручиоцу да одреди шта купује и под којим условима.

Дакле, нетачни су наводи службених лица ЕПС-а у јавности и у поступку појашњења (документ који носи наслов Цларифицатион), а која ЕПС издаје у оквиру тендерске процедуре, да ЕБРД банка диктира услове тендера. Услове поставља ЕПС, при чему обилато користи чињеницу да се не примењује закон о јавним набавкама, тако што битно ограничава конкуренцију понуђача, тврде понуђачи бројила који су тако написаним правилима унапред искључени из тендерске утакмице.

Пословни аспект односно неисплативи делови плана куповине бројила ЕПС је дефинисао Техничку спецификацију В3 за предмет набавке. ЕПС је ангажовао консултанте да направе Студију изводљивости (ФС) те дефинисане Техничке спецификације В3. Студија изводљивости је направљена технички коректно у оквиру граница Техничке спецификације коју је ЕПС задао.

Основни недостаци Студије изводљивости

Дефинисано је да се сваки потрошач у Србији укључи у АМИ систем (врста напредног система даљинског очитавања), што је техно-економски неоправдано за потрошаче чија је потрошња мања од 6000кWх годишње. Просечна потрошња по домаћинству у Србији је мања од 5000 кWх годишње.

Дефинисана је и комуникациона инфраструктура која служи за даљинско очитавање бројила али не може да служи као комуникациона инфраструктура за паметне мреже (Вол ИИ Тендерске документације стр. 196, дефинисано да се тражи 80% успешно очитавање једном дневно). То значи да ће се целокупна инсталирана комуникациона инфраструктура бацити када се буду градиле паметне мреже, што је фијаско улагања. Ово значи да ће у скорој будућности бити могуће да се преко електро мреже осим струје обавља и комуникација, пренос слике, и друге сада незамисливе комерцијалне услуге, али да ће ЕПС уградити технологију која то не подржава, па ће инвестиција од више стотина милиона бити бескорисна у тој области.

ЕПС је наручио студију изводљивости тако да садашњи тендер покрије прву фазу улагања од 80 милиона евра и да се заврши у наредне две године, а да се даља реализација настави у наредних пет година са циљем да се систем прошири на 3 милиона бројила са улагањем од 700 милиона евра. Овакав концепт реализације је пословно ризичан јер технологија за комуникациону инфраструктуру није зрела и налази се у даљем бурном развоју. У свету се раде пилот пројекти, а развијене земље, Немачка на пример, нису приступиле инвестирању у АМИ системе за своју електропривреду у овом тренутку . Студија изводљивости наводи да постоје неуспешни смарт метеринг пројекти широм Европе и да постоје умерени и јаки ризици за реализацију конкретног ЕПС-овог пројекта.

Тренутно је зрела технологија за бројила електричне енергије која су припремљена за комуникацију и у њих је сигурно да се инвестира. Инвестиција у бројила учествује са више од 60% у укупном повећању прихода ЕПС-а, а цена коштања бројила је 30% од укупно процењене инвестиције. Нова бројила доносе тачно мерење и бољу заштиту од неовлашћене потрошње. Студија изводљивости даје процењене цене опреме коју купује ЕПС према спецификацији од Тендерске документације у укупном износу од 20 до 25 милиона евра, а буџет тендера је око 60 милиона евра. Нејасно је којом се пословном логиком руководио ЕПС када је за софтвер и лиценце издвојио око 40 милиона евра, а поготову је нејасно зашто се тражи испорука софтвера у року од осам седмица по склапању уговора , када се прва транша бројила испоручује кроз шест месеци, а испорука бројила и пуштање система у рад се завршава у оквиру две године.

ЕПС набавља опрему за својих пет технолошких целина, а неће да подели набавку у пет лотова, него инсистира да целокупна набавка буде урађена одједном, чиме ограничава конкуренцију понуђача и повећава ризик за неуспех смарт метер пројекта обзиром да је технологија нова и непроверена, (Класификација 5, питање 68. у тендерској документацији)

Пословни интерес ЕПС-а није да смањује конкуренцију понуђача, нити је пословни интерес ЕПС-а да се снабдева из једног извора, поготову са технологијом која није зрела и проверена.

Пословни интерес ЕПС-а није да ограничава конкуренцију, али је ЕПС управо то радио кроз одредбе тендерске документације и девет појашњења тендерских услова који нису јер нису били познати код објављивања тендера. У документима у којима се стручњаци домаћих произвођача жале на услове тендера пише и да

ЕПС није имао пословни интерес да искључи стручну јавност у самом ЕПС-у и ван ЕПС-а, из припреме и одлучивања о инвестицији вредној 60 милиона евра у првој фази и пројектованој на 700 милиона евра у наредних седам година код усвајања Студије изводљивости.

Стручни савет ЕПС-а, који је усвојио Студију изводљивости није имао компетентног стручњака у материји (професор Нешковић се не бави предметном струком, Миленко Николић и Драган Ковачевић су менаџери у тесним уговорним пословним односима са ЕПС-ом, а остали присутни су запослени у ЕПС-у као директори огранака или руководиоци нетехничке струке.

Они истичу и да је очигледно ограничавање конкуренције од стране ЕПС, је дефинисао више услова у тендерској документацији који битно ограничавају конкуренцију и концентришу набавку на једног испоручиоца. На бројна питања, примедбе и сугестије који су поднети од стране заинтересованих понуђача, ЕПС је потврђивао и учвршћивао дискриминаторске критеријуме и критеријуме који смањују конкуренцију понуђача (Тендер Доцументатион Волуме И, Цларифицатионс 1 до 9).

ЕПС је поставио финансијски услов за учествовање на тендеру на цифру од 75 милиона евра годишњег прихода у последњих пет година за понуђача и 15 милиона евра за члана конзорцијума. При томе понуђач може да оствари тражени приход, не од продаје робе која се набавља, него од других роба,

Овим критеријумом су онемогућена мала и средња предузећа широм света да учествују и сва домаћа предузећа. ЕПС је то чврсто потврђивао избегавајући сваку модификацију која олакшава услов.

То што је ЕПС допустио да подуговарач (односно Субцонтрацтор како се у документацији тендера наводи) не мора да задовољи финансијске критеријуме да би могао да испоручи бројила је мртво слово на папиру јер подуговарач (субцонтрацтор) не може да нуди!

Кога ЕПС дискриминише а кога фаворизује?

Дакле, недавна изјава директора ЕПС да ће домаћи произвођачи моћи да се појаве као подизвођачи је мртво слово на папиру осим за оне који су се унапред договорили са оним страним произвођачем за кога се тендер унапред намешта.

Званично потенцијални подизвођач може само да чека да га понуђач упита да му понуди бројила. Заправо понуђач који победи на тендеру нема пословни интерес да тражи подуговарача да му испоручи бројила када треба да прода своја бројила. Све ово је унето у правила тендера да се збуни јавност и као тобоже дозволи домаћим произвођачима да имају део колача.

Са друге стране се увелико прича да су правила написана тако да ће на тендеру посао добити једна немачка фирма, а која ће један део посла препустити, једном малом домаћем подизвођачу који ће заузврат ћутати и неће улагати жалбу на поступак.

ЕПС је у правилима тендера поставио дискриминишући услов да понуђач мора да има референце од 45 милиона евра на једном пројекту (одбио је експлицитно референцу састављену од више пројеката на износ од 45 милиона), што може да испуни веома мали број фирми, али се унапред зна да немачка фирма чији су званичници протеклих месеци посећивали наше министре и директоре ЕПС то испуњава. ЕПС је увео и дискриминацију по територији јер тражи да референца од 45 милиона буде на територији Европе. Тиме је искључио фирме које имају референце у Америци, Азији, Аустралији, и још једном фаворизовао оне који раде послове са електропривредама ЕУ.

ЕПС је увео и ограничење броја различитих произвођача бројила која се нуде и експлицитно одбио да дефинише профил паметног (смарт) бројила тако да свако бројило које задовољава задати профил може да се угради у систем и да га софтвер система види и користи као исти објекат, без обзира ко је произвођач бројила, као што је то урадила електропривреда Ибердрола из Шпаније. ЕПС је тиме одбио да отвори конкуренцију произвођача бројила и да дође до квалитетног бројила за најмање новца. Зато се основано и сумња да је циљ овог тендера провизија коју ће ЕПС директори ставити у џеп, а не повољан посао за ово јавно предузеће.

ЕПС се ограничио на један тип рутера што је директно обезбеђивање монопола једном испоручиоцу, уместо да дефинише техничку спецификацију рутера. ЕПС категорички одбија више пута да продужи рок за достављање понуда што је неопходно јер је дато девет разјашњена (кларификација) са преко 200 питања и одговора (последња је дата 6.3.2015.), који мењају услове тендера. Уз то је тендер објављен 15 децембра пред празнике са много нерадних дана. Овим је ЕПС битно смањио конкуренцију, што без сумње није интерес наручиоца. Узгред, ЕПС је користио чак и неке техничке захтеве да ограничи конкуренцију, противно већ споменутим одредбама Студије изводљивости. Такође, ЕПС је одредио и да се после отварања понуда врши техничка пост-квалификација понуђача у поступку у коме понуђач подноси предлог за испитивање кога комисија ЕПС-а одобрава и оцењује успешност спровођења испитивања, што отвара ЕПС-у могућност да волунтаристички оцењује отворене понуде.

Јавно предузеће написало правила тендера против јавног интереса

ЕПС је јавно предузеће које мора да уважава јавни интерес. За кредит ЕБРД из кога се финансира овај тендер, гарант је држава Србија, што значи да се сваки становник задужује са 10 евра. Укупна вредност посла биће 700 милиона евра, укупно у Србији живи око седам милиона људи. Стога мора да постоји друштвена одговорност.

Задавањем квалификационих критеријума које домаће фирме не могу да савладају, ЕПС је онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи самостално или у конзорцијуму. То је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке. Дакле, не само да се не фаворизује домаћа привреда, него се онемогућава њено учествовање на тендеру. У земљи 20 година постоје произвођачи бројила, комуникационих модема, софтвера, ормана, монтажерске фирме, лабораторије за оверу бројила. Паметно (смарт) бројило домаће производње уведено је у ЕПС 1995. године.

Домаћи произвођачи су задовољавали све потребе ЕПС-а од 1992. године у отвореној конкуренцији са странцима. Овим тендером, ЕПС је задао критеријуме који онемогућавају учешће домаћих фирми као понуђача самостално и у конзорцијуму и тако припремио терен да странци узму посао са бројилима у Србији, прво овај тендер од 60 милиона евра, а онда и посао за три милиона бројила за 700 милиона евра. То што је ЕПС оставио могућност да домаћи произвођач буде подизвођач нема никакву вредност јер сваки понуђач има интерес да прода своје бројило и опрему, па неће тражити да набави бројила од подизвођача.

ЕПС наводи да је на основу Студије изводљивости и Техничке спецификације В3, донео одлуку о оправданости набавке специфициране на тендеру. ЕПС не наводи да није поштовао студију о изводљивости код састављања тендерске документације јер је увео низ критеријума који смањују конкурентност. ЕПС-ови наводи имају форму која ствара привид регуларности, а анализа показује пропусте, истичу домаћи произвођачи у документацији коју су упутили надлежнима.

Жалосно је и то што званичници ЕПС избегавају да кажу да се тражени системи примењују у за сада само у пробним (пилот) пројектима и да, чак ни Немачка није одлучила да уведе паметна бројила са даљинским очитавањем за све конзументе, док су међу највероватнијим будућим испоручиоцима оваквих бројила за Србију управо немачке фирме. Да ли ти значи да ће српски потрошачи уствари бити експериментално подручје за ове технологије пре увођења у ЕУ?

Вук Станић, Таблоид