После најава Вучића да ће у току априла бити расписани ванредни парламентарни избори сву су наравно питали какву ће предизборну кампању овога пута водити Вучић и напредњаци. На претходним изборима кампања напредњака била је фокусирана на теме корупције у врху тадашњег режима и акценат те кампање био је на будућој борби против корупције и криминала чији ће носиоци после изборне победе бити Вучић и напредњаци.

Вучић је провео три године на власти а да од те толико обећаване борбе против корупције нема апослутно ништа. Ако не рачунамо ситне рибе које су хапшене како би се углавном правио простор за запошљавање напредњачких кадрова велике рибе у тој борби против корупције нису хватане. Ако су понекад и упале у мрежу веома брзо су пуштане на слободу било да је реч о Мишковићу, тајкуну Богићевићу, етц. Системска корупција којом је за време владавине Бориса Тадића руководио Вучићев пријатељ Мики Ракић само је из Тадићевог кабинета пресељена у Вучићев. О томе најбоље сведоче свакодневне афере у које је умешана комплетна врхушка СНС и комплетно сви људи који имају било каквог додира са Вучићем.

Економских резултата нема и не може их бити јер власт Александра Вучића наставља економску политику којој је у протеклој деценији печат дао Млађан Динкић са пропалим Г17+. Осим лажног спиновања о мањем буџетском дефициту Вучићев режим се не може похвалити било каквим економским успесима јер их једноставно нема. Извоз из године у годину пада, индустријског и привредног раста нема а о расту БДП-а говори се у промилима. Спољно трговински и платни биланси су катастрофа, наставља се распродаја оно мало државних фирми и породичне сребрнине, државних инвестиција нема а оне стране су на најнижем нивоу у задњој деценији. Незапосленост младих прелази у појединим деловима Србије и 70% док је на нивоу Републике око 55%.

У току је велики егзодус младих лекара, доктора и осталог медицинског особља који масовно напуштају земљу и одлазе трбухом за крухом. Просвета и образовање је у тоталном хаосу, инвестиције у пољопривреду су сваке године све мање, припрема се распродаја државног земљишта странцима, етц.

Једном речју Србија је у веома тешкој економској, социјалној и комплетној друштвеној кризи. Режимске и тзв. проевропске странке и даље трабуњају о некакавим европским интеграцијама иако та ЕУ није у стању да реши веома тешке економске, социјалне и друштвене проблеме унутар ње саме. Мигрантска криза чији најтежи део тек долази само је показала тоталну неспособност и незнање европских елита да стратешки планирају и контролишу процесе који се одвијају унутар ЕУ и у њеном најближем окружењу. Да није било наших домаћих издајника од којих ћемо навести само два највећа а то су Александар Вучић и Ивица Дачић, Европска унија у протеклој години не би се могла похвалити решавањем ниједног јединог спољно политичког и безбедоносног изазова који је стајао пред њом. Тај једини спољно политички успех ЕУ направљен је тотално и комплетно на штету националних и државних интереса Србије.

Поред тако катастрофалне ситуације у земљи многи у опозицији се питају какву ће то предизборну кампању водити Вучић и напредна камарила. Одговор је веома једноставан. Вучић ће одступити од стварања и приказивања себе како харизматичног вође већ ће покушати да себе прикаже као вођу који решава проблеме народа и обичних људи. О томе најбоље сведоче његове активности из протеклих недељу дана јер је Вучић већ увелико у кампањи. Посете радницима, фабрикама, мантре о томе како Београд није Србија нису ништа друго до помало блесав покушај Вучића да од себе у наредних два, три месеца направи човека из народа. Оног коју није толико харизматичан већ који успешно решава све проблеме у име и за потребе народа и обичних људи.

Та и таква кампања Вучића и напрдњака је на њихову жалост осуђена на пропаст јер ништа није даље од истине и покушаја представљања Вучића као човека из народа. Вучић је човек корумпираног и криминализованог система, политичке мафије и западних амбасада које су га и лансирале у орбиту власти. Знајући колико је неспсобан и лењ знали су да ће за њих одрадити све оно што се од њега буде захтевало и тражило што трогодишња Вучићева власт и потврђује. Било да је реч о издаји националних интереса када је у питању Косово и Метохија било да је реч о економији и служењу интересима ММФ-а и страног капитала.

Вучић је најобичнија превара и кукавичије јаје које је подментуно Србији и њега и његову политику тј. непостојање исте не треба нападати и са њима се обрачунавати на основу онога што Вучић и његови деупелисци причају и тврде јер је 99% тих прича и тврдњи су најобичнија лаж. Вучића треба напасти на основама оного што је радио а све је радио против интереса Србије и Срба. Али баш све!

Било да је реч о тешком слугерањству пред ММФ-ом и отимању плата и пензија, расподаји државних и народних ресурса као што су “ПКБ” и “Галеника” или да је реч о испуњавању стратешких циљева НАТО пакта када је у питању Косово и Метохија. Доношење најрестриктивнијег закона о вакцинацији у Европи говори да Вучић служи и фармако мафији. Закон о промету ГМО нису донели само јер знају да би против себе имали читаву Србију. Што не значи да га неће донети по скраћеној процедури чим себи обезбеде још четири године владавине. Уколико успеју да поново преваре Србију.

Милинко Милинчић, Србија данас