Београд – Свако ко сарађује са Александром Вучићем може да очекује да ће му овај првом приликом забости нож у леђа. То је већ свима познато, због чега Србија данас не ужива никакво поштовање на међународној сцени. Овако нешто се дешава и мађарском премијеру Виктору Орбану, коме је Вучић, посредством остатака старе администрације САД (Обама-Хилари Клинтон), а уз помоћ „извозника револуције“, бившег београдског „отпораша“ и глобалистичког плаћеника, Срђе Поповића, сместио демонстрације у Будимпешти, које се против актуелне власти виђају све чешће, и трају још од септембра прошле године, до данашњих дана. Финансијер читавог „пројекта“ за рушење Орбана је његов земљак, Ђерђ (Џорџ) Сорош, а оперативни центар за „дириговање процесом“, смештен је Београду и под заштитом је Александра Вучића
Наиме, мађарске безбедносне службе су још 8. септембра 2017. године, регистровале долазак „произвођача обојених револуција“, белосветског хохштаплара, Срђе Поповића (наводног лидера некадашњег покрета „Отпор“) у Будимпешту на анти-владине протесте. Одмах после тога, како тврди публициста, новинар и саветник за стратешке ризике Ф. Вилијам Енгдал, Поповић је одржао састанак са најистакнутијим лидерима мађарске опозиције на коме је закључено како је у сфери невероватног да Орбан у скорије време буде смењен на демократским изборима. Његова популарност је из дана у дан све већа, тврдили су аналитичари.
Крајем септембра Поповић је поново путовао у Будимпешту, овог пута са конкретним плановима како да се руши Орбан, који је створио моћне непријатеље у Мађарској и свету оног тренутка када је терет извођења земље из економске кризе са народа пребацио на банке и када је протерао Међународни монетарни фонд називајући га „колонијалном силом“.
Поповић и његова организација Цанвас су познати по томе што су организовали „обојене револуције“ свуда по свету. Једна сада очекује и Мађарску. Наиме, иако је ова држава чланица Европске уније и сматра се демократском, међународни центри моћи су закључили како би насилна промена власти у Будимпешти по украјинском сценарију била прихватљива за такозване демократске земље. „Обојена револуција“ у једној земљи ЕУ би, осим тога, била и упозорење свим осталим политичарима који сањају о томе да своју земљу ослободе из дужничког ропства. Коначно, нешто слично је већ испробано у Грчкој пре неколико година.
Најважније у целом овом сценарију је да све мора да изгледа као плебисцитарна побуна народа коме су се „одједном отвориле очи“, због чега је потребно спровести снажну медијску кампању у свим земљама ЕУ.
Једна од жртава Орбанове владавине је и „Фонд за отворено друштво“ мултимилијардера мађарског порекла Џорџа Сороша, који је најавио да ће своје седиште из Будимпеште пребацити у Беч. Проблем је само што је и у Аустрији тренутно на власти патриотска коалиција која није вољна да руши режим у Мађарској и то у корист и за интересе међународног капитала. Осим тога, и влада у Бечу и власти у Будимпешти најоштрије се супротстављају мигрантској политици коју заговара Сорошев „Фонд за отворено друштво“.
Оперативни центар за спровођење мађарске обојене револуције биће у Београду, тврди Енгдал позивајући се на обавештајне податке. Први званични сусрет Џорџа Сороша и Александра Вучића догодио се неколико дана пре Поповићеве друге посете Будимпешти. У то време је српски председник боравио у Њујорку на заседању генералне скупштине Уједињених нација.
Ово, међутим, није био њихов први контакт уопште…
Једна од најважнијих институција америчке владе преко којих се финансирају „обојене револуције“ по свету је УСАИД („Агенција Сједињених Држава за међународни развој“). Ова агенција најчешће и дистрибуира новац који даје Џорџ Сорош, а супервизор свих операција је америчка „Централна обавештајна агенција“ (ЦИА).
Многи функционери садашње српске државне администрације су прошли кроз неки од кампова за обуку које финансира УСАИД,а организације НАЛЕД, преко које ЦИА такође дистрибуира новац „обојеним револуционарима“.
Енгдал, међутим, тврди како главна личност која је повезала Александра Вучића са Сорошем није била Брнабићева, већ Слободан Ђиновић, оснивач, власник и директор „Орион Телекомуникација“.
Рад са тајним службама и обарање режима је већ, на неки начин, породична традиција Ђиновића, будући да је Слободанов отац био високи функционер југословенске УДБ-е, задужен за надгледање и организовање прекограничних операција.
За такве акције је УДБ-а, као и свака друга озбиљна контраобавештајна служба, у иностранству имала депонована новчана средства. Процењује се да је на тим рачунима у тренутку распада Југославије било више од две милијарде долара. Неколико милиона је било на раћунима које је контролисао отац Слободана Ђиновића, који су постали његово приватно власништво. Тим новцем млади Слободан је започео бизнис у Србији и другим балканским земљама.
Ђиновић сениор је, како тврде они који су га познавали, припадао оној групи југословенских обавештајаца која је активно радила на разбијању земље, између осталог и да би на тај начин могли да присвоје државни новац нагомилан на иностраним рачунима.
После петооктобарског пуча у Србији, Ален Вајнштајн, један од оснивача НЕД-а (наводна невладина организација која се финансира директно из буџета Сједињених Америчких Држава) у „Вашингтон Посту“ је признао: „Ово што ми сада доживљавамо је ЦИА тајно припремала последњих 25 година“.
Сам НЕД је почетком осамдесетих организовао шеф ЦИА-е у време Регана, Бил Кејси. Ђиновић старији је био на директној вези са овом организацијом.
Александар Вучић се најмање три пута у последњих пола године срео са главним оперативцем „Фонда за отворено друштво“, Александром Сорошем. За рушење Милошевића Џорџ Сорош је уложио 41 милион долара (Руски председник Путин забранио је Сорос фондацију, исто као и мађарски премијер Орбан, а није пожељан ни у Кини…)
За рушење Орбана биће потребно најмање пет пута више пара – рачуна се да ће то коштати више од 200 милиона долара, од чега ће половину дати Сорош, а остатак други. На првом месту међу њима је инвестициона банка „Голдман Сакс“, још једна од великих жртава Орбанових реформи, која је већ дуги низ година значајан финансијер Поповићевог „Цанвас“-а и породице Вучић.
Све је већ договорено са Вучићем. „Цанвас“-у ће, по потреби, логистичку подршку давати и српска БИА коју води Вучићев интимус Братислав Гашић. Цена за ове услуге је договорена: за почетак Вучићев клан је добио пет милиона долара, колико је добио и Срђа Поповић. С обзиром да је од новца датог за рушење Милошевића највећи део завршио на рачунима Поповића, Ђиновића и осталих истакнутих „отпораша“, процењује се да ће на крају приче Вучић од Сороша добити око 50 милиона долара.
Нико ко је икада сарађивао са Александром Вучићем не може да буде сигуран у његову искреност. Он воли само себе и свој банковни рачун. Ако буде требало, продаће и свог полубрата Андреја. Кајем марта се заклињао Орбану на вечно пријатељство, али је мађарски премијер већ био обавештен о пакту који је српски председник склопио са Сорошем.
Сада је одлучио да за неколико десетина милиона долара Србију гурне у сукоб са северним суседом, који овој држави не треба, али је финансијски користан по лична богатства Вучића и његових најближих сарадника.
Игор Милановић, Таблоид
