Редакција Магазина Таблоид, добила је из Бора писмо написано 24. децембра прошле године, које је, нешто раније, као прерађени и допуњени Допис Влади Републике Србије, завршило у нечијој фиоци, у згради Владе у Београду. Будући да је реч о тексту прилагођеном за Таблоид и његову читалачку публику, редакција га објављује, уз минималне редакторске интервенције. Аутор је угледни стручњак упућен у ову проблематику.
Постало је јасно да је стратегија развоја РТБ Бор, на основу које је Држава Србија инвестирала значајна средства, врло лоше осмишљена и да се још горе спроводи. Спровођење Бизнис плана и Програма реконструкције и ревитализације производних капацитета у РТБ Бор су на најбољем путу да постану највећа промашена инвестиција у новијој историји Србије. Такође постаје сасвим извесно да начин на који су осмишљени и како се спроводе постају егземплар како се кроз реализацију тзв. „великих државних пројеката” врши пљачкање буџета РС. И на жалост, постају један од најубедљивијих примера да је Држава Србија врло лош послодавац, јер се ти Програми, са свим својим аномалијама, изводе под њеном ингеренцијом.
Радници РТБ Бор, грађани Бора и Србије, али и стручна јавност, који су уназад пет година били бомбардовани информацијама о изузетним успесима у спровођењу Бизнис плана и Програма реконструкције и ревитализације производних капацитета у РТБ Бор су збуњени. Због тога што се права истина о РТБ Бор пет година врло пажљиво скривала, а ретки борци за истину били окрутно и бескрупулозно кажњавани, анатемисани, прогоњени и етикетирани као „злонамерни” (Бачевић 6. агуста 2012. год., приликом посете Бору).
Радничка, грађанска и стручна јавност у овом моменту је врло дезоријентисана, што погодује ретроградним снагама да пласирају дезинформације свих боја. То чак иде дотле да је, између осталог, организована група подршке на Фацебоок-у „Благоју Спасковском и РТБ Бор”!
Због напред поменутог у овом моменту је, више него икада, потребно знати истину. Једино са њом у исходишту може се кренути у борбу за суштински привредни опоравак РТБ Бор. Једна од круцијалних истина је одговор на питање: колико је стварно дужан РТБ Бор? Због тога је у овом тексту бити учињен напор да се до те истине дође.
Задужења РТБ Бор износе (30.05.2013.): 1.066.490.000 евра, са следећом структуром: Стара задужења пре 2008. године, 858.060.000 евра, државни повериоци 637.410.000 евра, комерцијални повериоци 220.650.000 евра, нове обавезе 204.430.000 евра, кредити за опрему рудник 38.530.000 евра, Фонд за развој 27.260.000 евра, Комерцијална банка АД. 11.270.000 евра, Кредити за металургију 165.900.000 евра, ЕДЦ фонд 131.000.000 евра, Фонд за развој 34.900.000 евра, текуће обавезе (добављачи) 4.000.000 евра…
За Инвестициону изградњу према Бизнис плану и Програму реконструкције и ревитализације производних капацитета у РТБ Бор до децембра 2014. године, утрошено је 379.000.000 евра, у следећој структури: Опрема за руднике 84.000.000 евра, остале инвестиције у рударство 45.000.000 евра, реконструкција топионице 250.000.000 евра.
Део старих задужења РТБ Бор према државним повериоцима у износу од 637.410.000 евра, биће конвертован у државни удео у власништву над предузећем. Други део, према комерцијалним повериоцима у износу од 220.650.000 евра, може се кроз откуп дуга свести на ниво од око 100.000.000 евра (плус камате 20.000.000 евра), тако да се може сматрати да ће једино тај износ старих дугова директно оптеретити будуће пословање РТБ Бор.
Реализација производње зацртане Бизнис планом је у страховитом заостатку и у периоду јануар 2011. – децембар 2014. год. износи 98 милиона тона ископина, више него цела једна годишња производња!
Ако се зна да су бруто трошкови РТБ Бор у том периоду просечно износили 6,8 америчких долара по тони ископина, односно 5,1 милион долара по , онда је за откопавање и надокнаду заосталих количина ископина потребно потрошити око 300 милиона евра, а од њих ће се добити бакра и племенитих метала у противвредности од око 150 милиона евра. То значи да је за надокнаду до сада оствареног подбачаја у количини ископина и производњу бакра из њих потребно додатних око 150 милиона евра.
Бизнис план на основу којег је усвојен Програм реконструкције и ревитализације производних капацитета у РТБ Бор, на основу кога је покренут Инвестициони циклус је урађен на основу усвојене продајне цене бакра од 8.000 долара за тону у првој и 8.500 долара за тону у другој варијанти. Са том ценом ни једна компанија у свету не прави дугорочне развојне програме, а поготово не реализује Инвестициону изградњу.
Просечна продајна цена бакра са којом светске компаније улазе у нове дугорочне развојне пројекте износи 5.000 долара за тону, а максимално 6.000 долара за тону. И то је основни недостатак стратегије развоја РТБ Бор који је доводи до апсурда: Компанија која већ дуги низ година производи најскупљи бакар на свету је направила (и спроводи) дугорочни програм по коме ће и даље производити убедљиво најскупљи бакар на свету.
Ако се зна да дугорочна прогноза цене бакра коју је сачинила Светска банка, неприкосновени ауторитет у тој области, износи 6.600 долара за тону, онда се види степен неконкурентности у који Компанија РТБ Бор улази реализацијом тако осмишљеног Програма. Другим речима: све су шансе да ће РТБ Бор дугорочно продавати бакар по 700 – 1.100 евра нижој цени него што је његова пројектована цена коштања, што зависно од услова на тржишту може изнети просечно око 80.000.000 евра губитака из текућег пословања сваке године.
И на крају, да би се овако поремећени Програм развоја завршио и колико-толико довео у функцију да може успешно да функционише као заокружена технолошка целина, процена је да је потребно инвестирати још око 300.000.000 евра. Уз констатацију да би и у тој ситуацији правио губитке.
Рекапитулација
На основу свега напред изнетог, да би се РТБ Бор довео до позиције да може постати успешна компанија, која ће пословати профитабилно и бити конкурентна на тржишту, потребно је пет до седам година (под претпоставком да се неће даље грешити и да ће се у том периоду повлачити потези од највеће користи за Компанију и државу Србију, као и да ће спровођење тако усвојене стратегије бити поверено врхунским стручњацима) и новчаних средстава у износу: отплата старог дуга – комерцијални повериоци 120.000.000 евра, досадашња инвестициона изградња, 379.000.000 евра, завршетак постојећег инвестиционог циклуса 150.000.000 евра, надокнада досадашњег заостатка Бизнис плана, 150.000.000 евра, текући губици 700.000.000 евра…Укупно у периоду 2015. – 2021. године, 1.499.000.000 евра.
Полазећи од претходних констатација, императивно се намеће потреба да се постојећи Програм мора хитно поправити, тако што ће се изнаћи могућност да нето цена коштања производње бакра у РТБ Бор уђе у оквир испод 6.000 долара за тону. За реализацију таквог Програма (Програм стабилизације рудничке производње бакра) процењује се да је потребно око 350.000.000 евра, независно од постојећег Програма и период од пет до седам година. Ако се ова средства додају претходним, онда се трошкови пењу на 1.749.000.000 евра.
Од горњих цифара ће се свима завртети у глави, али толика је реална цена стабилизације РТБ Бор у датим околностима. Нормално да постоје више начина за разрешење постојеће проблематике, и да сваки начин има свој рок и цену, али и ризик и последице. Горња рекапитулација трошкова је сагледана за варијанту да се настави са реализацијом постојећег Бизнис плана и да се паралелно ради на његовој поправци. Најмање радикална варијанта, али најскупља.
Постоје и друге, радикалније и много јефтиније варијанте, али то треба оставити као тему за шире стручно разматрање, јер ће одлука, каква год била, бити врло тешка. На пример, једна врло радикална варијанта: металуршка прерада тренутно прави реалне губитке око 1.500 долара за тону катодног бакра а после реконструкције топионице ће током реализације Програма перманентно правити губитке реда величине од око 800 долара за тону катодног бакра, што ће до до краја Бизнис планом предвиђеног Програма тј. 2021.год. изнети више од 500.000.000 америчких долара, односно 400.000.000 евра. У таквој ситуацији је сасвим реално поставити питање сврсисходности Инвестиционе изградње нове топионице.
Горња калкулација представља пример колико кошта када се струка и наука баце под ноге и од једног рудника пет година прави „Потемкиново село” и потроши силан новац.
Да се одмах кренуло у осмишљавање и реализацију исправне стратегије развоја Компаније, уштедело би се драгоцених пет година и најмање 500.000.000 евра. Држава Србија би добила изузетно чврст привредни ослонац, а РТБ Бор би производио бакар по цени од 3.500 до 4.500 евра, продавао га по 5.000 евра и стварао профит, зависно од цене, од 40.000.000 до 120.000.000 евра годишње. На светском тржишту би био врло конкурентан, као некад, са одличним развојним перспективама и добрим предиспозицијама за квалитетну и плодну стратешку сарадњу са најстабилнијим светским компанијама из области производње и прераде бакра.
На основу оваквог сагледавања, највероватнија реакција неупућених ће бити да је РТБ Бор најбоље затворити. Као што је претходна одлука о подршци постојећем накарадном Бизнис плану и Програму ревитализације и реконструкције производних капацитета у РТБ Бор била погрешна, тако тврдим да би и ова одлука била исхитрена и погрешна. Зашто?
Зато што би таква одлука, као и претходна, била донесена без присуства знања, струке и науке. Исправно је и крајњи је моменат да се у овој ситуацији у разрешавање проблематике укључи струка, кад већ није од почетка. Да се њој препусти изналажење решења „изласка из рупе”, како би се сликовито изразио Саша Радуловић.Тек ако струка буде немоћна, онда одлуку о даљој судбини РТБ Бор треба препустити политици. Међутим, ја сам убеђен да ће струка, ако јој се пружи реална шанса, моћи да пружи позитиван одговор на ову, најтежу дубиозу у коју је РТБ Бор упао од свог постанка.
Епилог
У очају који је захватио генералног директора РТБ Бор због тога што губи на свим пољима, и што му све лађе тону, а у лудачкој жељи да опстане по било коју цену, прибегао је задњем, најстрашњием средству – бескрупулозном обмањивању јавности не питајући за цену и последице. У томе му се придружила и комплетна Влада РС на челу са Александром Вучићем.
Циркус око пуштања у рад нове топионице то потврђује на најбољи начин. Због тога драматично добија на значају потреба да се под хитно, колико сутра, преузму ингеренције над токовима новца, како не би било прекасно. Ако се то не учини брзо и ефикасно, демонтираће се РТБ Бор тако да га после нико живи више неће моћи спасити.
У демократским друштвима ако се само један човек издигне изнад закона, то више није демократија.У Србији је топостала масовна појава.Сасвим је очигледно да су Стратегију развоја РТБ Бор Динкић, Спасковски, а касније и Вучић и њихови сатрапи издигли изнад закона и натчовечански се труде да тако остане, јер тамо горе нема казне за учињена злодела.
Осим што има своју технолошку, економску, еколошку и друштвено-социјалну димензију, проблем РТБ Бор има и политичку димензију.Политичка димензија проблема РТБ Бор се састоји у томе хоће ли се створити власт која ће имати снаге да ту проблематику “спусти” на ниво додирљивости закона. На том питању ће се ломити даља судбина не само РТБ Бор, већ читаве Државе Србије. Ту битку више не могу добити Вучић, Михајловићка, Антић и остали. Та битка се може добити само ако на власт дођу нове снаге спремне да Еx малис елигере минимум. Улог у тој борби, која неминовно предстоји, биће судбина милиона наше деце и унучади.
А 1. Колико кошта погрешан пут (или: могу ли лоши политичари бити добри стратези?)
Статистички показатељи показују да ће се 2014. год завршити са БДП нижим за неколико процената од оног са којим се завршила 2008. год. И да ће требати да прође још три године да достигнемо тај ниво, ако не будемо грешили. А, грешићемо. У најбољем случају, то ће бити деценија наших живота (једна у низу) коју су појели скакавци.
А скакавци ручају још од 1989. год, која се сматра преломном тачком у развоју (пропадању) земље. Наручали су од тада, по неким проценама око 50 до 60 милијарди долара, колико се сматра да је исисано и пребачено на личне рачуне највештијих од њих, наравно ван земље.
Један од тих скакаваца, који се зове Млађан Динкић, једног фебруарског дана 2010. год. је освануо на ТВ екранима и дао помпезну најаву: „…Градимо нову топионицу у Бору!” Без пројеката, провере, оцене.
Народ му је поверовао и поклонио му апсолутно поверење и власт у граду. Од тада је прошло још мало па пет година и епилог је пред нама: потрошено 380 милиона евра (са каматама 550 милиона евра), рудничка производња на странпутици и у ћорсокаку а нова топионица Скадар на Бојани без шансе да преживи.
У међувремену је штафету од Динкића преузео Вучић и од маја ове године он ведри и облачи ситуацијом у Бору, али се постојећа стратегија није променила ни за јоту. Чак је и појачана.
Дана 23. децембра ове године Вучић је са говорнице приликом „Свечаног отварања механичког завршетка нове топионице бакра и фабрике сумпорне киселине у Бору” менаџменту РТБ Бор дао следеће задатке: да се нова топионица ухода и покрене производња у року од три месеца, да се рудник Велики Кривељ стабилизује у року од шест месеци, да се рудници Мајданпек и Церово стабилизују у року од девет месеци и да се рудник Церово Примарно оспособи за производњу у року од годину и по дана.
Као стручњак и експерт за ту област желим благовремено да упозорим јавност да је то сасвим погрешан пут оздрављења Компаније – да ће се поново потрошити стотине милиона евра а да позитивног ефекта неће бити. То због тога што се тим путем у РТБ Бор не може производити бакар са ценом коштања испод 9.000 УСД/т. А продаваће се по 6.000 до 7.000 УСД/т. По ко зна који пут се доказује исто правило: политичари не могу (и не смеју) бити стратези. Цену њихових грешака плаћамо сви ми.
А прави пут постоји, само треба питати оне који знају.
А 2. Вређање интелигенције
Александар Вучић је 23. 12. 2014. године извршио „Свечано отварање механичког завршетка нове топионице бакра и фабрикесумпорне киселине у Бору”. Тај чин је повредио интелигенцију плејаде борских стручњака који добро познају прилике у Бору и технологију металуршке прераде бакра. У тој технологији појам „механичког завршетка радова” не постоји. Не постоји ни појам „хладне пробе”. Постоји само појам „пуштање у рад” -притисне се зелено дугме и технолошки комплетиран, проверен и уходан, припремљен процес се покрене, и излије се прва анода. На њој се напише да ју је излио АлександарВучић, постави се на неком посебно истакнутом месту и та слика иде у историју.
Зашто је Вучић избегао да то учини? Зашто је уместо чврсте и трајне поруке учествовао и одиграо главну улогу у циркуској представи од пре неколико дана? Зашто је толико пожурио? Зар није могао сачекати још три месеца, како је рекао, да се покрене технолошки процес, па да онда притисне зелено дугме?
Одговор је врло прост – није то учинио јер та технологија у борским условима неће моћи да ради. Ни технолошки, ни еколошки а нарочито не економски. ЦАПЕX и ОПЕX трошкови ће бити четири до пет пута изнад дозвољених за профитабилно пословање, биће генератор стравичних губитака.
Александар Вучић је пре непуних осам месеци постао премијер.
У том моменту у инвестиционом циклусу у РТБ Бор већ је постојао дебаланс (да не употребим тежу реч) од око 100 милиона евра између утрошених средстава и количине изведених радова. Постојале су десетине кривичних пријава и дописа савесних и добронамерних стручњака о томе.
Сваки непоштовалац демократских принципа мисли да су моралне границе тамо где их он постави. У случају РТБ Бор, моралне границе су предалеко померене, а то све више вређа интелигенцију. И повећава забринутост, не само засудбину РТБ Бор, већ и свих нас.
А 3. Неколико основних појмова о (не)конкурентности нове топионице у Бору
Због погрешно осмишљене стратегије развоја рударства у РТБ БОР апсолутно је дискутабилно обезбеђење животног века нове топионице за период од 20 до 30 година, као и попуњеност њеног капацитета. Бизнис планом (који је после само две и по године од његовог усвајања избачен из зоне актуелности – план производње катодног бакра за 2014. год. је само 62 % од Бизнис планом предвиђеног нивоа) је предвиђен развојни циклус закључно са 2021. год, што је исувише кратак период. Лично ћемо бити изненађени ако се за рад топионице буде обезбеђивало концентрата за наредних 10 година, и то само 220.000 до 270.000 тона годишње, што је максимално једва пола пројектованог капацитета, Са пола попуњености капацитета и животним веком рудника од 10 година, нова топионица у Бору може произвести максимално 400.000 тона катодног бакра. До сада је у реконструкцију металуршких капацитета у Бору потрошено око 200.000.000 евра, односно 270.000.000 долара, а за укупан завршетак започетог инвестиционог циклуса потребно је још најмање 300.000.000 долара. Тако се укупан обим инвестирања у нову топионицу диже на ниво од скоро 600.000.000 долара. Средства за изградњу топионице су добивена из кредита, те се горњи износ треба увећати за 30 % до 50 %, зависно од услова кредитирања, усвајамо 40 %. У том случају напред наведени трошкови изградње топионице расту на ниво од 800 до 850 милиона долара, нека просечно буде 800 милиона долара. Ако просечан ниво инвестирања од 800.000.000 долара поделимо са укупно претпостављеним произведеним бакром од 400.000 тона, онда се добијају трошкови инвестирања од 2.000 долара. Ти трошкови су вишеструко виши од просечних трошкова инвестирања у свету и неколико пута виши од укупног прихода од металуршке прераде бакра. Другим речима, инвестиција ће бити прескупа, приход од бакра и нус-производа неће моћи ни из близа да покрије трошкове инвестиционе изградње и оперативне трошкове производње, те се неће створити услови за отплату ануитета. РТБ Бор уназад неколико година производи врло скуп бакар, чија се цена коштања креће за 1.000 до 2.000 долара изнад његове продајне цене. Апсурд и парадокс је у томе што таква, потпуно неконкурентна компанија реализује развојни програм по коме ће у наредном периоду и даље остати неконкурентна на светском тржишту бакра. Ми у РТБ Бор смо изгубили темељ – резерве руде одговарајућег квалитета за развој скупих пројеката рударства и металургије. Емпиријска је чињеница да у РТБ Бор ништа није као што се приказује. Потребна је дубока анализа, поуздано извештавање и ригидна контрола стања да би се одредило најбоље реално могуће усмерење сектора рударства и металургије данас и изградња нове ефективније алтернативе за даљи развој нашег региона на сигурнијој основи.
Пише: Инсајдер-Б 3
Таблоид
