Најзанимљивији делови строго поверљивог извештаја БИА о почецима и каснијем деловању сурчинског и земунског клана.
Данас преносимо сазнања до којих су оперативци БИА дошли о контакту чланова клана, а пре свих Љубише Бухе Чумета, са Владимиром – Бебом Поповићем. Те информације, до којих су дошли прислушкивањем разговора и теренским радом, оперативци БИА преточили су у извештај који је директору агенције достављен 7. фебруара 2004. године, а сада је први пут угледао светлост дана.
„О посебно добрим односима које има са Браном Мићуновићем, Буха је у више наврата информисао Владимира Поповића Бебу, напомињући да му његова подршка отвара могућност реализације великог броја послова. Осим тога, Буха је у контакту и са Савом Грбовићем Џигијем, рођаком и једним од најближих сарадника Мићуновића, посредством кога је ступио у контакт са Далибором Бабићем из Будве и Мирославом Малобабићем, радником МУП-а Србије. Они су својим лажним исказима допринели ослобађању из притвора припадника групе Душана Спасојевића, осумњичених за отмицу Мирослава Мишковића, власника ‘Делте‘„, наводи се у извештају БИА.
За други правац деловања Бухе, осим добрих односа за вођама других криминалних организација, у извештају се наводи, такође, да је посредством кума Драгољуба Марковића ступио у контакт са “неким политичким лидерима” и да је безрезервну подршку имао од Владимира – Бебе Поповића.
„Услуге које је понудио су се углавном састојале у посредовању у успостављању контакта са тадашњим командантом ЈСО Милорадом Улемеком Легијом, као и услугама сурчинског клана у пружању физичког обезбеђења опозиционим лидерима. Контакте са политичким лидерима Буха је искористио да се што боље позиционира међу припадницима нових политичких структура с циљем да фирма чији је власник постане носилац неких од најпрофитабилнијих послова у Србији. У односу према Драгољубу Марковићу, Буха, који је иначе самоуверен, прек и нагао човек, испољавао је велики респект и поштовање прихватајући и уважавајући без поговора његове инструкције и савете“, пише у извештају.
Констатује се да су Буха и Беба Поповић у “перманентном контакту” још од петооктобарских промена 2000.
– Поповић је упознат са пословном стратегијом коју примењује Буха и с тим у вези му пружа политичку подршку и доставља информације које су од значаја за његово даље пословање, што се углавном односи на асфалтирање одређених деоница путева широм Србије, као и на приватизацију одређених фирми. Из наведених разлога се не искључује могућност да Поповић има удео у профиту који остварује Бухино предузеће – констатују у БИА.
Додаје се да је Буха понудио Поповићу да га повеже са представницима једне аустријске фирме која је маја 2001. била заинтересована за куповину цементара у Беочину и код Јагодине, као и да могу да поделе вишемилионску провизију. Такође се наводи и да је Буха сугерисао Поповићу да се распита о нестанку 1,5 тона злата из борског рудника јер су неке неименоване особе понудиле да омогуће продају злата у иностранству.
Констатује се и да се Буха, поред тога што се бавио “наизглед легалним пословима”, није потпуно дистанцирао од криминалних послова. Наводи се и да се почетком маја 2001. интензивно ангажовао на пуштању Душана Спасојевића и његових сарадника из притвора у ЦЗ-у, где су били због отмице Мирослава Мишковића.
„Буха је вршио константан притисак на Бебу Поповића да се поменутим лицима, у то време још увек припадницима сурчинског клана, што пре дозволи да се бране са слободе. Поступајући по жељи Бухе, Поповић је уз константне договоре и консултације са Чедомиром Јовановићем вршио притисак на правосудне органе, као и на самог премијера (Зорана Ђинђића), који се противио њиховом пуштању на слободу. Из наведених разлога Поповић и Јовановић су анимирали и Радета Терзића, окружног тужиоца, али упркос свим притисцима судија Окружног суда Гордана Божиловић није донела решење које су поменуте особе од ње захтевале, већ је предмет вратила у Четврти општински суд“, стоји у документу.
Како се даље наводи, након тога су Поповић, Јовановић и Терзић покушали да постигну договор са тужиоцем овог суда Биљаном Радовановић и судијом (Миленком) Цвијовићем, како би се осумњичени што пре нашли на слободи, али им то ни овај пут није успело.
Чуме полудео због вискија
У прилог тврдњи да је Драгољуб Марковић према Бухи имао ауторитативан однос, аутори извештаја БИА наводе податак да је једном “именовани успео да смири ситуацију када је Буха због објављивања информације на ТВ Пинку да је његова фирма продавала фалш виски, са наоружаном пратњом насрнуо на Жељка Митровића”.
Поповић рекао Бухи да га Тапи намешта
Наводи се и да је Буха претио Поповићу да ће јавно објавити наводне фотографије где се види да су Спасојевић и његови сарадници претучени, те је тражио смену полицајаца Милета Новаковића и Драгана Карлеуше.
У извештају се констатује да се Поповић налазио Бухи када су медији објављивали негативне текстове против њега.
„Поводом чланка објављеног у ‘Политици експрес‘ 8. септембра 2001, у којем се негативно говори о Бухи и сурчинској мафији, Поповић је информисао Буху да, према његовим сазнањима које је добио од извесног лица које ословљава надимком Ватрогасац иначе припадника МУП-а Србије, иза напада на Буху стоји Драган Малешевић Тапи. Поповић је истакао да Малешевић, који ужива заштиту Жељка Максимовића Маке, предводи и координира активности једне групе лица. Ту групу, између осталих, чине Слободан Вуксановић (тада лидер Народне демократске странке), Душимир Забуновић (бизнисмен и власник ‘МПС групе‘ и ‘Зомекса‘), Спасоје Вуловић, припадник САЈ-а, новинари Момчило Ковачевић и Миломир Бркић, као и извесна лица из војне службе безбедности чији је циљ да дискредитују Владу Србије, односно поједине службенике. Упркос томе што је Буха добио уверавања Малешевића да он није иницијатор објављивања поменутог чланка, Поповић је инсистирао да су његове информације тачне и проверене, оптуживши Малешевића да лаже“, у извештају БИА се препричавају разговори Бухе и Бебе Поповића.
Вук З. Цвијић, Блиц
