ЕКСКЛУЗИВНО: Приводе Динкића, Ђурића и Бека!?

Заштита Млађана Динкића, Драгана Ђурића и Милана Бека од привођења правди је при крају! Њих тројица, који су до сада били недодирљиви захваљујући разним политичким и привредним лобијима у држави, али и ван граница Србије, ускоро ће по налогу Специјалног тужилаштва бити приведени, открива „Ало!“. Бивши министар због Националне штедионице, председник ФК Партизан због Ветеринарског завода, а власник Луке Београд због сумње да је утајио порез у износу од 1,2 милиона евра. Како нам је јуче потврђено у врху власти, “њих тројица су већ спаковани”.

– Предмети су давно готови. Случај Ђурић је већ требало да је одрађен, али нам је неколико пута саветовано да га одложимо због ургенција, како из дела самог политичког врха у Србији, међу којима је и лидер једне странке коју је он финансирао, тако и позива једног врло утицајног политичара преко Дрине. Сагласности није било ни код Динкића и Бека, јер су их такође под заштитом држали неки политички и интересни лобији из власти. Притисци да се њих тројица не дирају могу се мерити са притисцима које смо трпели када је требало “отворити” Мирослава Мишковића – објашњава саговорник „Ало!“ из истраге.

Јуче смо сву тројицу позвали у намери да чујемо њихов коментар.
– Мене одувек штити само истина, која је мој највећи заштитник и савезник. Тај случај је одувек био чиста политичка манипулација, која се оживљава пред сваке изборе искључиво у циљу моје дискредитације. Управо због тога верујем да ће правда победити, да ће истина изаћи на видело и да ћу ускоро доживети скидање анатеме са свог имена и пуну сатисфакцију за све лажне оптужбе којима сам годинама био изложен од стране политичких противника – казао је за “Ало!” Динкић.

 Ђурић није одговарао на позиве, а Беко је био недоступан. Беко је раније у полицији, одговарајаћи на питања како је купио акције Луке Београд, али и како је Лука пословала после приватизације, тврдио да је све радио по закону. Полицајци су га питали и о кредитима које је узео да би купио акције Луке Београд, а он је одговорио да је све било урађено по пропису, да нема ништа спорно у тим кредитима и да није утајио порез. 

– Међутим, иако је негирао све оптужбе, документа показују да је било злоупотребе у пословима с Луком Београд и око утаје пореза, за који се процењује да износи око 1,2 милиона евра – открива извор „Ало!“.

Ђурићев „Зекстра-Банком“ купио је пре осам година Ветеринарски завод за 9,1 милион евра. Агенција за приватизацију потписала је уговор о продаји 70 одсто друштвеног капитала, а Савет за борбу против корупције годинама тврди да је то тада урађено незаконито. Чак је и Врховни суд два пута оспоравао ту приватизацију.

Према подацима НБС, Ђурићева компанија „Зекстра група“ је у блокади од 21. августа 2012. због неизмиреног дуга у износу од 18,3 милиона динара. Ђурићу се на терет ставља и кредит вредан између седам и 10 милиона евра који је „Зекстра група“, чији је он већински власник, узела од Агробанке, а који није враћен.

Национална штедионица основана је 25. децембра 2001. већинским државним капиталом, пласираним преко државних банака и фирми Јубмес банка, Југарант банка, “Беопетрол”, “ДДОР Нови Сад”, “Копаоник”. У три докапитализације, власничка структура је значајно промењена и главни акционари постале су приватне фирме “Пима”, “Сквадра”, “Мали колектив”, “Принципал”, иза којих стоје Војин Лазаревић и Вук Хамовић. Утврђено је да је само у једном дану дошло до кружења великих пара преко Београда, Беча и Москве, од којих су купљене акције банке. Те паре су иначе ишле као кредит за извоз кукуруза, а од читавог посла није било ништа јер су паре отишле у акције. У септембру 2005. године, грчка ЕФГ Еуробанка постала је власник 59 одсто акција ове банке тако што је приватним акционарима – Вуку Хамовићу, Војину Лазаревићу и осталима – исплатила 632.886 динара по свакој акцији или укупно скоро 90 милиона евра. У овом послу држава је, сумња се, оштећена за десетине милиона евра. Одлуком тадашњег министра финансија Млађана Динкића, државни пакет акција од 37,6 одсто није продат иако је понуђена огромна цена, што се у економским круговима процењивало као још један катастрофалан и по државу изузетно штетан потез.

Аутор: Светлана Војиновић 

Ало