КАО једно од решења за стабилизацију пензијског система, министар финансија Душан Вујовић најавио је могућност увођења другог стуба осигурања, односно обавезну уплату у приватне пензијске фондове. То би, међутим, сматрају поједини стручњаци, практично значило умањење већ смањених пензија, додатно задуживање или тражење неког трећег начина финансирања садашњих примања најстаријих, рецимо, из прихода од продаје јавних предузећа, што је обично кратког даха.
Министар Вујовић сматра да је садашњи пензијски систем у Србији скоро неодржив. Он очекује да ће држава успети да мотивише све да у пуној мери плаћају порезе и доприносе на плате, али се као једно од решења разматра и увођење другог стуба осигурања који ће бити мотивација за људе да улажу више, да обезбеђују своју будућност и да на тај начин помогну да се балансира постојећи фонд.
Катарина Станић, експерт за пензије и пензијске системе, тврди за “Новости” да је други стуб експеримент са неизвесним и дискутабилним исходом у будућности, али сасвим извесним у садашњем тренутку, а то је додатни притисак на већ проблематично финансирање пензија.
– У ситуацији када се већ годинама мучимо с текућим финансирањем пензија звучи невероватно да се о другом стубу уопште и размишља – каже Станићева. – То би значило обавезно плаћање доприноса у приватне пензијске фондове. Такав пензијски модел је деведесетих година дизајнирала Светска банка, а он практично осим у државама Латинске Америке, постоји само још у источноевропским земљама. Њихова искуства су прилично неповољна, па су га неке земље већ и укинуле – Мађарска и Пољска – док Словенија никад није ни пристала да га уведе.
У развијеним земљама Европске уније “други стуб” не постоји, иако је у неким од њих улога приватног осигурања традиционално значајна, као што су скандинавске земље, Холандија, Швајцарска, Енглеска. И Светска банка у међувремену прилично је променила препоруке везане за пензијски систем и на неки начин одустала од његове примене.
Приватни фондови такође, наглашава наша саговорница, не гарантују ни висину пензије, па у неким земљама које су увеле овај модел држава на себе преузима обавезу гарантовања неке минималне пензије.
– Питање редовне уплате доприноса је, с друге стране, питање за пореску управу – објашњава Станићева. – Нико неће бити довољно мотивисан да добровољно уплаћује порезе и доприносе независно од њихове висине или онога што ће заузврат добити у будућности. Ни у Шведској се не плаћају зато што то неко воли или је мотивисан, већ зато што зна да мора и плаши се последица уколико их не плати. Значи, треба радити на спровођењу законских обавеза.
Увођење било ког стуба осигурања, поред првог који је обавезан у сваком систему, не подразумева укидање основног, обавезног осигурања. Да би обавезно приватно осигурање добро функционисало подразумева се да осигураници имају добре зараде и да се на основу тога могу издвајати проценти и за приватно и за обавезно осигурање, да је национална економија стабилна, да су развијена финансијска тржишта како би имали где да пласирају прикупљени новац и оплођују капитал … Тога у Србији засад нема. Такође је нејасно и како би увођење обавезног приватног осигурања допринело финансијској одрживости обавезног социјалног осигурања, како се могло чути ових дана.
Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости
Za mene nema problema, ali sta ce mo za vas koji tek treba da stignete do svojih penzija. Ovo je rijaliti, LUDA KUCA
kakvi ludaci.
sjebali su i pare i drzavu i preduzeca, pa da im mi sad uplacujemo jos dodatne pare.
da im mi spasavamo drzavu?
a oni ce verovatno da registruju ove penzione fondove na njihovu degenericnu decu.
Ја се само плашим да ускоро, ако ова багра остане на власти, нећемо имати ни пензије. Пензиони фонд је потрошен у оној хиперинфлацији и за ратове које нисмо водили.
Nadzor NBS? Za koga? Da li znate kada je Dinkic hteo da pokrade Dunav penziono da je intervenisao engleski Lojds gde je Dunav fond reosiguran. NBS ima revizioni ne i upravljacki nadzor i to im je kraj price. Dalje hocete reci da Irska ima drzavni penzioni fond? Ili Engleska? Molim vas..
penzioni fond je unisten gradeci puteve mostove hotele odmaralista po jadranu koja iji zvrje opustosena ili su poklonjeni rodjacima neka se organizuje, naplata prlaza mostarske petlje. kako bi bilo pare za penzionere, i koliko jos takvih ideja. neka se javno oglasi imovina pio fonda pa da se vidi cudo nevidjeno. sta se sve radi u pio fondu.Srbije, K oliko samo ima viska zaposlenih , koliko su partiski zaposljeni. O POSLU VEZE NEMAJU. PO 4 GODINE DRZE DOKUMENTACIJU NA SALJU STRANIM OSIGURAVAJUCIM FONDOVIMA TO JE STRASNO I NEOSGOVORNO. LOPOVI NEZNAJU DA RADE A SAMO ZNAJU DA KRADU .
Нису они проблем, они гледају свој интерес, проблем је у самим пензионерима, има безброј пензионерских организација и свака дува у свој рог, први је проблем што пензионери Србије нису удружени и самоорганизовани искључиво само у јеној организацији. Други проблем су ” Обавезници ПиО фонда Србије”. Они би по истом кључу пензионера Србије требали да се удруже и самоорганизују у једну јединствену организацију у Србији,. Решење је да ове две организације формирају своју јединствену организацију ” Обавезника и Корисника ПиО фонда Србије “. Из такве моћи произашло би да у Сербији нико нема мању пензију испод 400 Евра у динарској пртотив вредности само на основу године живота. То се зове старосна пензија и кад напуните примера ради 65 година живота, не ћете морати ником да се јављате и да потражујете ово право. Држава је систем. Држава је моћан систем. И тај систем зна кад Ви напуните 65 година живота и од тог тренутка на Ваш текући рачун стизала би Вам ова пензија. Уједно, парарелно поред ове “старосне пензије”, имали би и пензију из “минулог рада”, а то значи ако сте радили до 9 година рада, 19 година рада, 29 година рада, 39 година рада или пак пуну радни стаж, из свег тога произашла би “старосна пензија”. Звучи Вам немогуће и нереално јер пара нема. Пара нема, то је тачно, али тај новац није испари, он се је само прелио на приватне рачуне и траг о томе је врло јасан. Зато овакава организација може да постигне све ово. Може, јер оваква организација би имала преко 3,5 милиона чланова а сваки од ових удружених чланова има у својој породици бар једног до два пунолетна члана који имају личну карту и право гласа и они ће по аутоматизму стати уз свог родитеља, јер подржавајући и обезбеђујући свог родитеља, обезбешује и сами себе за време кад буде он био пензионер, то је бројка преко 4,5 милона потписа. Са тквом моћи у Србији не да се постиже сигурност Пензионог фонда Србије већ се све мења и отвара могућност санкционисања свих узрочника нашег тоталног осиромашења. Толико од мене, а шта ће да се манифестује од Вас, да ли сте спремни да се удружимо и самоорганизујемо у оваку неизмерљиву дрвану силуили Србије,или ће те и даље да чекате да се ствари саме од себе реше. Из ништа никад бније било нешто. позз. ДРАГАНешковић