Експерти из министарства финансија су направили такав сет рачуноводствених правила да нико у Србији не зна како да направи завршни рачун!

Министарство финансија донело сет нових рачуноводствених правила, према којима нико не зна како да састави „завршни рачун” за прошлу пословну годину

Савез рачуновођа и ревизора Србије упутио је још едан апел Министарству финансија у коме моли, готово куми, одговорне у том ресору да колико сутра одложе примену прописа о рачуноводству и ставе ван снаге подзаконска акта донета после јуна 2013. и све врате у пређашње стање, јер су та нова правила готово непримењива, беспотребна и веома скупа. О одговорности аутора прописа, чиновника, начелника, помоћника и државних секретара Министарства финансија, па и бивших министара, да се не говори.

Шта је ражестило наше рачуновође?

Генерални секретар те међународно признате струковне асоцијације др Перо Шкобић каже да се у каријери дугој готово четири деценије није срео са компликованијим системом за израду, како би се то некада рекло, „завршних рачуна”, или, по новом, финансијских извештаја.

Као да се неко, каже, трудио да намерно загорча живот свима који се баве рачуноводством и финансијским извештавањем. Реч је о око 40.000 рачуновођа и шефова рачуноводства и око 374.000 правних лица (предузећа свих величина и предузетника). Пошто се изгледа ради по систему „што компликованије – то боље”, дошли смо у ситуацију да нико не зна како да затвори лањске пословне књиге и припреми годишње извештаје о свом пословању.

Ти извештаји су деценијама у свим бившим државама овог региона, подсећа Шкобић, достављани последњег дана фебруара чувеној Служби друштвеног књиговодства. Данас – Агенцији за привредне регистре (АПР). Да ситуација буде чуднија, из АПР су пре неколико дана обавестили јавност да нису у стању да припреме апликацију за пријем и обраду извештаја (искључиво у електронској форми), те да се рок помера за 31. март, иако се, по закону, порески биланс мора предати до 15. марта. „Тврдим да се то неће моћи учинити ни до тог датума, али то није мој посао, а осим тога, одлагање не решава проблеме”, каже Шкобић и додаје да су наша последња правила за припрему финансијских извештаја не само ван међународних стандарда финансијског извештавања већ и директива ЕУ, које бисмо, као земља кандидат за ЕУ, морали да спроводимо и поштујемо као Свето писмо.

Ништа од тога, уверава нас саговорник, напомињући да су нашим наопако сроченим Законом о рачуноводству и пратећим прописима предвиђена чак 44 различита финансијска извештаја, која треба, уз уплату различитих накнада, доставити АПР-у. Да ли је онда чудно што у тој агенцији не могу да припреме апликацију? Наравно да није, а закон каже да се „завршни рачуни” морају предати до 28. фебруара. АПР ће своје трошкове пренети на привреду, а она нема на кога, па ће у крајњој инстанци морати да покрије огромне трошкове ове „чиновничке игре”.

Шта нам је чинити?

„Савез у допису упућеном председнику владе, али и министарствима финансија и привреде предлаже хитно укидање или измену закона са јасним пратећим прописима. Само они који знају шта је привреда, економија, планирање, порези, финансијска дисциплина разумеју о чему говорим. Бојим се да је оваква ситуација богомдана за оне којима није стало до реда у економији ове земље”, каже Шкобић и додаје да ће, ако се ништа не измени, из привреде бити исисано стотине милиона евра за непотребне трошкове.

Шкобић каже да је током многих сусрета са стручњацима за финансијско извештавање тражио бар један ваљан разлог због чега су уместо некадашњег јединственог биланса успеха, који је имао 34 позиције, сада донета два са чак 97 позиција. Биланс стања је још страшнији: уместо 50, сада је накарикано 137 позиција.

Увођењем нових, вишеструких контних оквира, образаца и различитих основа извештавања губи се упоредивост између истих показатеља по годинама, привредним гранама и правним лицима. Све би у пословним књигама морало да се прекњижи за текућу и две претходне године. Апсурд.

Измењеним правилима готово да се, каже Шкобић, кажњавају правна лица која би се определила за примену међународних стандарда, јер им се намеће обавезно састављање додатних извештаја. Највећем делу од 30.000 такозваних других правних лица, која су, каже Шкобић, позната на међународној сцени (Ауто-мото савез Србије, Савез инжењера, Привредна комора Србије, спортска друштва Црвена звезда и Партизан и слично), прописује се примена „локалних”, а не међународних стандарда.

И за крај, каже Шкобић, готово невероватан захтев. Страни држављани, законски заступници правних лица, уколико желе да воде пословање у Србији, морају да прибаве пријаву привременог боравка код нас и да изваде привремени ЈМБГ као предуслов за добијање електронског сертификата са електронским потписом. Све то да би се предао финансијски извештај. Ко то не учини и не достави финансијски извештај прави привредни преступ за који су запрећене високе новчане казне. „Нека ми неко”, каже Шкобић, „објасни да ли је то олакшица страним инвеститорима. Мени није.”

Слободан Костић

—————————————–

И послодавци против

Унија послодаваца Србије (УПС) саопштила је недавно да је сет финансијских извештаја у Србији пет пута обимнији у односу на захтеве међународних стандарда и европских директива. Како се наводи, то што у Србији постоји чак пет различитих основа финансијског извештавања супротно је пракси свих чланица ЕУ и земаља кандидата за приступ ЕУ.

Додаје се да је Закон о рачуноводству у Србији неусклађен са важећим директивама ЕУ и да ствара високе трошкове привредницима. „Креирање нових рачуноводствених прописа на основу глобалних и важећих европских стандарда резултирало би унапређењем система финансијског извештавања, повратило би поверење у финансијске извештаје, онемогућила би се сива економија и заштитили сви облици власништва, инвеститора, повериоца, а посебно интереси државе”, пише у саопштењу УПС-а. Подршку савезу даје и Асоцијација малих и средњих предузећа.

Танјуг

—————————————–

Велике уштеде

Једноставнијим правилима за вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја штеди се много више него што се да чак и претпоставити. То нису уштеде типа смањи пензије или плате за десет одсто или ускрати службене аутомобиле, преполови репрезентацију, скреши издатке за гориво… Реч је о софистицираним уштедама које се не виде тако као ове, али ти трошкови извлаче огроман новац из ионако осиромашене привреде и свих оних који су дужни да своје „завршне рачуне” предају Агенцији за привредне регистре, каже банкар и овлашћени ревизор Петар Стефановић. Просто је невероватно како се струка и пракса нису изборили за онаква решења какве има развијени свет. С тим држава не треба да има посла. Ако хоћемо тржиште и тржишна правила, а тиме и билансе које ће странци разумети, онда држава те и сличне послове мора да повери струци, струковним удружењима и ономе што предвиђају Међународни рачуноводствени стандарди, сматра Стефановић.

Снежана Јовичинац из Београда, рачуновођа од 1988, са положеним стручним испитом 2000, не може, каже, да се чудом начуди зашто се као разлог за касније предавање „завршних рачуна” за 2014. на сајту Агенције за привредне регистре користе изрази „извештај за статистичке потребе када је то финансијски извештај који као електронски документ потписује законски заступник и који се може поднети истовремено са захтевом за статистичке потребе”. Књиговође немају времена, упозорава Јовичинац, да два пута раде исти посао – једном за потребе статистике, а други пут за финансијско извештавање. Коме то треба?, пита и моли да још неко од надлежних одговори – да ли је рок за предају пореског биланса за 2014. померен на 30. јун и из ког се правог разлога одлаже рок за предају извештаја АПР-у?

С. К.

Политика