Експерти: Нове сумње у тек усвојен ребаланс буџета

Још се ни потпис председника Србије није сасвим осушио на закону о новом прорачуну јавних финансија, који је усвојен прошле недеље, а већ се сумња у кредибилност те нове рачунице. Другим речима, стручњаци упозоравају да однос прихода и расхода није добро одмерен и да наново „виси” разлика коју треба довести у ред са стварношћу.

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик већ је изјавио да шансе да се дефицит задржи на управо ребалансираних 4,7 одсто БДП-а нису велике. Ризик за то је, каже, наведен и у самом образложењу ребаланса,у коме стоји да постоји опасност да ће приходи бити мањи за петнаест милијарди динара. Може се лако десити да тај мањак буде чак и већи. Због тога су потребне додатне уштеде, а за то још нису предвиђене мере.

И Стојан Стаменковић је пре неколико дана на представљању новог броја часописа „Макроекономске анализе и трендови” оценио да ће буџетски дефицит вероватно бити већи од пет процената БДП-а, иако је ребалансом буџета планиран мањак од 4,7 одсто БДП.

– Та могућност постоји, јер је прецењен ниво прихода приказан у ребалансу – сматра Стаменковић.

Иван Николић, сарадник Економског факултета, каже да је око четрнаест милијарди динара прихода под знаком питања, што може да погура дефицит за 0,5, а то значи на ниво од око 5,2 одсто БДП-а.

– Код расхода не би требало да буде одступања, јер су они добро израчунати, али проблем је да ли ће од ПДВ, који највише пуни буџет, стварно доћи планирани износ. И у прекројеном буџету приходи од ПДВ-а на домаћу робу и услуге су високо процењени – каже Николић.

Он подсећа да је од почетка године такозвани увозни ПДВ био мањи делом због смањења увоза, али и неочекиване стабилности динара. С друге стране, може се очекивати бољи прилив од акциза у наредном периоду. У првој половини године претежно се продаје роба са залиха, што значи с износом акциза из претходне године, тако да се тек од марта повећава прилив по том основу.

– Питање је и колико ће Пореска управа да повећа ефикасност наплате, то јест стане на пут избегавању плаћања пореза које је у порасту. Јер, то што су слабији приходи од ПДВ-а делом је због веће сиве економије и не може се објаснити само падом тражње – упозорава Николић.

На расходној страни он види ризик да се не остваре планиране уштеде у делу смањења субвенција предузећима у реструктурирању. Уколико министарство финансија остане чврсто у намерама да им не даје новац, овај стручњак не види потребу за додатним ребалансом јавне касе. Што се тиче највеће ставке у расходима, а то су плате и пензије, пробијања неће бити, јер је њихов раст ограничен законом. Што се тиче износа који ће се платити за камате и он је углавном познат. Ризик, наравно, постоји због курса, па ако динар ослаби, тај трошак ће бити већи и обрнуто – ако буде стабилан, бићемо у бољој позицији за отплату.

С обзиром на то да је минус у каси и ове године висок и да се говори о потреби његовог смањења, Николић сматра да није реално очекивати да прорачун за наредну годину направимо на штедљивијем нивоу од управо ребалансираних 4,7 одсто БДП-а.

И у Фискалном савету немају дилеме о томе да је ребаланс буџета направљен преамбициозно и, према њиховом мишљењу, дефицит републичког буџета ће уместо зацртаних сто седамдесет осам милијарди динара, достићи двеста милијарди динара.

– Ребаланс није потпуно одговарајући, јер су пројекције прихода оптимистичне, а ни све предвиђене уштеде се највероватније неће остварити. Зато би дефицит за 2013. годину могао да износи око двеста уместо планираних сто седамдесет осам милијарди динара – наводе у Фискалном савету.