Екстремизам у „Републици Косово“ – нарастање експлозивне атмосфере

Немачке новине „Дојче веле“ донеле су 1. јула 2013. године информацију да неколико десетина Албанаца, укључујући и избеглице са Косова, ратују на страни тзв „Сиријске ослободилачке армије“. Као главни мотив својих дејстава, они наводе жељу да помогну браћи сунитима у борби против режима Башара Асада.[1] Башар Џафари, амбасадор Сирије у УН, приметио је да у његовој земљи дејствују „инострани терористи и најамници“ из 26 земаља – Туниса, Либије, Палестине, Јордана и других земаља. Прва сведочења у албанским медијима о „албанским џихадлијама“, појавила су се у новембру 2012. године.Међу онима који већ две године проливају крв мирних људи и руше туђу земљу – искључиво у корист глобалне транснационалне олигархије која тежи монополизацији главних налазишта нафте – како указују извори, налази се и око 140 бојевика радикалних исламиста са Косова и Метохије, Албаније, Македоније и централне Србије (Прешево). Новина „Коха Диторе“ оштро је критиковала Хашима Тачија за упорно ћутање о опасним појавама на Косову до којих ће доћи „када се ти млади људи врате на Косово прожети идејама џихада и наоружани искуством у вођењу рата“.[2]

На самом Космету последњих дана је од стране екстремиста забележено неколико случајева насиља према Србима. Последњи који се догодио 28. јуна 2013. године, посебно је вапијући. Дошло је до напада на колону аутобуса са српском децом, која су се враћала са свечаности поводом обележавања празника Видовдана (дан Косовске битке из 1389. године). Албанци су засули аутобусе камењем, услед чега је троје деце задобило теже повреде. Такозвана Косовска полиција није ухапсила ни једног нападача. У вези са тим Руска Православна Црква је иступила са оштром осудом косовских нелегалних власти, које иду на уступке екстремистима. У саопштењу Московске Патријаршије истакнута је чињеница да се „екстремисти придржавају тенденције да обележе Видовдан насиљем над православним Србима, како би их заплашили и натерали да се одрекну своје историје везане за Косово и Метохију“.[3]

Насиље у девијантно-криминалној „Републици Косово“ постаје свеопшта појава. Мета радикално-екстремистичких покрета пре свега су постали Срби, али и други неалбански народи. И не само они. Конзервативни ислам, чијих активних присталица на Космету има око 50 хиљада, подвргава се деструктивном утицају од стране веома агресивног фактора у виду представника радикалних исламистичких покрета које финансира Саудијска Арабија, у којој је вехабизам државна идеологија.Вехабије и „Муслиманска браћа“ самоуверено крче себи пут у највише слојеве верских и политичких структура „Републике Косово“. Представници „међународне заједнице“ на Космету у томе им пружају несебичну подршку, тако да њихов истински циљ није никакво решавање косовског питања, него „активирање ситуације“ у правцу јачања деструктивних појава, укључујући и стварање тајних завереничких ћелија радикалних исламиста, способних и спремних да ратују како на Косову, тако и изван његових граница. Тако садашњи „министар унутрашњих послова“, а некадашњи први „премијер“ Косова Бајрам Реџепи, указује да су током његовог „премијерског мандата“ предузимани покушаји да се ограничи активност исламских екстремиста. Између осталог је донет закон који забрањује рад радикалним сектама, „међутим, то нису дозволили службеници „међународне“ организације УНМИК“.[4]

Да напоменемо да је у марту 2013. године на Космету званично регистрована прва политичка партија исламских фундаменталиста – „Исламски покрет уједињења“ (на албанском скраћеница – LISBA) која пропагира пан-исламистичке идеје формиране од стране радикалних сунитских лидера. Незванични партијски лидер је Фуад Рамићи, који је током деведесетих година прошлог века ратовао у Босни и Херцеговини и он сматра да „држава не може бити демократска уколико она намеће секуларизам“.[5]Рамићи је повезан са „Муслиманским форумом Косова“ који је са своје стране огранак фундаменталистичке „Европске муслиманске мреже“ коју предводи мега-звезда исламистичких медија Тарик Рамадан, као и утицајни исламски богослов, египатски шеик који углавном живи у Катару, Јусуф Ел-Кадрави. Он је 31. маја 2013. године позвао на џихад против режима Башара Асада у Сирији. LISBA је такође тесно повезана са религиозним организацијама у Босни и Херцеговини и координира своја дејства са сличним групама у Албанији и Македонији. LISBA представља формалан доказ активности “Муслиманске браће” на Балкану, које подржава превасходно Катар. Вехабије намеравају да поравнају број својих присталица са присталицама конзервативног ислама, што им даје преимућство у односу 5:1 према највећој борбеној структури у „Републици Косово“ – према Косовском полицијском корпусу који броји 10 хиљада људи.[6]

Нови фактор на политичкој позорници „РК“ озбиљно је забринуо чак и Алијансу за будућност Косова – другу по политичком утицају партију, створену од стране ветерана ОВК – која је после другог ослобађања од стране Хашког трибунала, изабрала Рамуша Харадинаја за свог председника (владајућа Демократска партија Косова Хашима Тачија представља прву партију створену од стране бојевика ОВК). Алијанса је у јануару 2013. године позвала становнике Косова да се „дистанцирају од оних који покушавају да експлоатишу њихова религиозна осећања уз помоћ деструктивних циљева“.[7] Ксабир Хамити, професор на катедри за изучавање ислама на Приштинском универзитету, износи бескомпромисне оцене: „Слични покрети опасни су за све народе, све религије, сва веровања. Ми смо муслимани, али ми размишљамо по европски… Овде није неопходан боравак Арапа. Нама нису потребна њихова расуђивања, нити њихова објашњења. Ми овде стварамо наш ислам, ми развијамо наш ислам уз помоћ нашег разума“.[8]

Међутим, самосталан развој чак ни клановско-криминализоване „Републике Косово“ – која је створена по војничком рецепту ОВК заснованом на масовним злочинима против Срба и других неалбанаца – не улази у планове оних који намеравају да прошире исламистичке религиозне покрете у Европи и кризним жариштима у свету. Део постјугословенског простора – Босна и Херцеговина, Србија (Косово и Метохија као и централна Србија са Рашком области и општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа) и западна Македонија – постали су центри исламизације Балкана а такође и консолидације, обуке и дислоцирања радикалних исламиста. Њих подржавају САД и Турска, а како се указује, финансира их Саудијска Арабија. За последњих 25 година управо је Саудијска Арабија, одани савезник САД, била извор исламског фундаментализма, углавном делујући преко псеудо-хуманитарних организација. По различитим оценама, више од 70 милијарди долара било је утрошено на развој и ширење вехабијске секте, поред тога је отворено преко 2. 000 религиозних школа, 1. 500 џамија, 210 исламских центара у неисламским земљама у целом свету. Део њих је био искоришћен у циљу распиривања насиља на Космету и стварања етнички чистог албанског простора.[9]

На тај начин, пошто радикална исламистичка идеологија предвиђа одрицање од било каквих националних корена у корист туђих интереса, између осталог арапских нафтних шеика који маштају о стварању калифата,[10] некада либерални ислам на Балкану добија сурови фундаменталистички и екстремистички карактер који тежи монополизацији религиозног и политичког пространства. Агресивна агитација и пропаганда која не потиче са Балкана, неизбежно ће довести до нарастања критичне масе експлозивног потенцијала не само у региону, него и изван његових граница.