Док се мере за смањење емисија полутаната одлажу, неповољни метеоролошки услови доприносе одржавању загађености ваздуха у Београду и Србији на драстично високим нивоима, по оценама стручњака које преноси Балкан Греен Енергy Неwс.

Цела Србија се нашла у љубичастом – показатељи загађења ваздуха већ данима широм земље ноћу достижу драстично високе вредности, а преко дана се донекле спусте. Београђани се жале на мирис који подсећа на паљевину, а током ноћи и јутра се јавља измаглица.

Овакво стање је често током грејне сезоне, али последњи скокови су били међу најекстремнијима до сада. На апликацији АирВисуал, која користи методологију за индекс УС АQИ, прошле ноћи су у неким тренуцима очитаване вредности изнад 300, када се сматра да је загађење опасно по здравље. Судећи по очекивањима за наредну ноћ, ситуација ће се поновити.

Без кошаве нема помака

Поводом прогнозе налета сахарског песка, професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић рекао је за Балкан Греен Енергy Неwс да се том утицају тренутно може приписати само пет до десет одсто загађења ваздуха, а да је најбитнији чинилац недостатак ветра. Ова појава се дешава два до три пута годишње.

“Дужина дана сада није довољна да сунце покрене мешање у атмосфери којим би се ваздух очистио, јер је приземни слој у којем се загађење скупља и даље низак. У току дана проради један од механизама који доводи до атмосферске турбуленције, па се део загађеног ваздуха помеша с оним чистим, на висини, и концентрације загађујућих материја падну. Међутим, чим сунце зађе, граница између слојева почне да се спушта, мешање је све слабије и концентрације скоче”, изјавио је и додао да је ово уобичајено у зимским месецима.

Влага и недостатак ветра тренутно највише доприносе повећању концентрације загађујућих материја

Ђурђевић је подсетио да влажност ваздуха расте када дође до спуштања граничног слоја и да је у тим условима много ефикаснији механизам настанка секундарних ПМ честица – прашкастих материја, једног од најдоминантнијих полутаната.

“Секундарне честице настају из сумпорових оксида, које наше термоелектране емитују у огромним количинама. Kад нема сунца, влага расте и онда добар део честица у ваздуху буду оне које су секундарне, а не примарне. Дакле, нису емитоване као честице, него су настале из гасова”, нагласио је.

Kвалитет ваздуха се не поправља декретом

Стручњак за мерење квалитета ваздуха Миленко Јовановић каже да је необјашњиво да се одлажу мере за смањење емисија загађујућих материја из индивидуалних ложишта, термоелектрана, мањих енергана, саобраћаја и тешке индустрије. Он наводи да је убеђен да је прошле године незаконито отпуштен из Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) због тога што је указао неправилности при измени критеријума за визуелни приказ класа концентрација загађујућих материја по бојама.

До унапређивања квалитета ваздуха се не долази декретом, него деловањем на изворе загађења, рекао је за наш портал и додао да би број ложишта у Београду морао бар да се преполови на 150.000 да би дошло до видљивог побољшања.

СЕПА је недавно изменила критеријуме за категорије загађености ваздуха који се обележавају бојама

Јовановић каже да је национални индекс квалитета ваздуха за часовне вредности мониторинга агенције СЕПА недавно измењен тако се визуелно показује мање загађење и то да би се остварио “психолошки, вештачки” утицај на грађане који виде стање преко медија.

“Данас сам у једном тренутку видео да је концентрација загађења на Врачару била 91 и да је индекс био у црвеном, што значи да је ваздух загађен. По старом критеријуму би та вредност била означена љубичастим”, навео је. У овој методологији, та боја означава да је ваздух врло загађен.

Шта ради радна група

На данашњој конференцији за штампу испред Скупштине града Београда, активиста покрета Не давимо Београд Радомир Лазовић упитао је који су резултати рада радне групе коју је Влада Србије основала пре годину дана током једне вишенедељне епизоде загађености ваздуха и шта је с новцем прикупљеним од еко таксе.

У нацрту градског плана квалитета ваздуха нису регистровани нови емитери загађујућих материја, истакла је научна саветница у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) Универзитета у Београду Драгана Ђорђевић. Она је указала на пример ливнице Меи Та у Баричу у општини Обреновац и рекла да је постројење добило дозволе као алатница и магацин, а да се бави производњом делова за аутомобилску индустрију.

balkangreenenergynews.com