Редовно годишње заседање Светог архијерејског сабора Српске православне треба да почне 14. маја, у Патријаршији у Београду. На дневном реду међу кљичним темама треба да буде стање у епархијама у Србији, земљама у окружењу, европској и прекоморској дијаспори.
Сабор ће тако бити обавезан да донесе одлуку о будућем статусу канадског епископа Георгија и милешевског Филарета, које је Синод привремено суспендовао са трона тих епархија, а требало би да се расправља и о монаху Артемију, бившем епископу рашко-призренском, јер у делу епископата постоје тежње да се он екскомуницира из Цркве.
Судећи према предсаборским незваничним сусретима појединих група владика, случај епископа Георгија и Филарета може бити бурна саборска тема. Поменуте владике, како се може чути у Патријаршији, имају подршку једног дела епископата, али то не мора да значи да ће у своју корист добити натполовичну већину саборских гласова.
Поједини у врху СПЦ уверени су да се може десити да у вези с евентуалном Георгијевом и Филаретовом канонском одговорношћу, превагне став владике бачког Иринеја. Наиме, владика бачки Иринеј у саставу сабора има много својих духовних ученика за које се очекује да ће гласати како се он изјасни на Сабору и тиме обезбедити надполовичну већину. Међутим, нико још не зна како ће владика бачки Иринеј да се изјасни.
Овај случај може да се искомпликује пошто је прота Василије Томић, из Канаде, недавно обелоданио да је патријарх Иринеј понашање канадског владике Георгија оценио као “босанску лукавштину”.
Према незваничним сазнањима “Вести”, овом изјавом су незадовљни не само мирски и монашки свештенослужитељи пореклом из БИХ, већ и верници у прекодринским епархијама СПЦ. Патријарх је својевремено наљутио и Србе из Хрватске изјавом да су за папину безбедност у Србији претња српски прогнаници из те бивше југословенске републике.
Такође је и мисија монаха Артемија и његове Епархије рашко-призренске у егзилу трн је у оку врху СПЦ. Овај бивши рашко-призренски владика уназад пет година са више од 100 монаха и монахиња и све већим бројем мирских свештенослужитеља оформио је око 25 катакомбних богомоља на тлу Србије, укључујући и КиМ. При том, тенденција раста се наставља. Недавно им се прикључио и калуђер Пантелејмон кога је патријарх Иринеј прошле године принудно вратио из Јоханезбурга.
Досије из дијаспоре
Владика бихаћко-петровачки Атанасије Ракита жалио се Синоду да му је претходник Хризостом, сада епископ зворничко-тузлански, оставио празну епархијску касу. Синоду се жалила и игуманија манастира Жиче Јелена, коју је надлежни епископ Јустин развластио. Ангелина, некадашња монахиња из Жиче и Канађанка српског порекла, требало би да сведочи у случају владике Георгија. Будући да би у епархијском седишту требало да постоји Ангелинин досије, очекује се да га владика Јустин предочи Светом архијерејском сабору уочи евентуалног сведочења.
Р. Лончар – Вести
