Руски шеф дипломатије, у говору на Минхенској конференцији, поменуо и Србију, а главна порука тог говора је да је свет на ивици сукоба, преноси Спутњик.
Главни политички догађај прошлог викенда био је Минхенска конференција о безбедности. Руску делегацију је предводио шеф дипломатије Сергеј Лавров, који је изненадио свет својим необичним говором, пише Спутњик.
Експерти оцењују да је то потпуно оправдана одлука и у извесном смислу чак и победничка, јер многи сматрају да је Лавров учинио праву ствар, пошто се није препустио дугом говору и објашњавању руске позиције.
Лавров је, наиме, нагласио да реалност 21. века диктира потребу да се одустане од рецидива колонијалног размишљања, филозофија “гвоздених завеса” и “санитарних кордона”, наводец́и као пример успешну сарадњу у оквиру Евроазијског економског савета са азијатским интеграционим пројектима. ЕУ се “није држала договора”, рекао је Лавров. Паневропска агенда је пропала, УН су замењене “неком врстом елитних клубова”.
Лавров је нагласио да је Русија заинтересована за јаку ЕУ. Према речима руског министра, ЕУ је направила избор у корист “натоцентричности”, допуштајуц́и да буде увучена у бесмислену конфронтацију са Русијом, због чега сноси милијарде долара губитака. Међутим, упркос томе Москва је и даље спремна на сарадњу и стварање заједничких економских простора у Евроазији, укључујуц́и и изградњу одрживог дијалога између “уједињене Европе” и Евроазијске економске уније.
“Изузетно је важно да је украјинска криза одложена за други дан конференције у Минхену. А шеф конференције Волфганг Ишингер је, отварајуц́и форум, констатовао да постоји претња поверењу у међународној политици. Постоји тенденција коју је изнео шеф руског министарства спољних послова Сергеј Лавров, чији је поглед конструктивно усмерен према европској међународној заједници. Он је говорио о потреби да се уједини Европа и изгради заједнички европски дом, градец́и заједнички простор од Лисабона до Владивостока. Чак и онај Европљанин који не зна ништа о спољној политици, треба да схвати да је Лавровљев предлог обострано користан и да се суочава са изазовима данашњице, посебно у светлу све вец́ег егоизма на светским тржиштима и покушаја да се наметну своја правила игре, норме УН и СТО. Прилично значајно, по мом мишљењу, било је и питање колико ц́е ЕУ бити дозвољено да то учини. Наиме, министар је рекао да данас ЕУ није независна”, каже за Спутњик Олга Kовитиди, чланица Kомитета Савета Федерације за одбрану и безбедност, представница извршног органа државне власти Републике Kрим.
Kовитидијева сматра да је ова конференција била прилично важан, индикативан догађај који одражава главне проблеме са којима се човечанство суочава у другој деценији 21. века. И вероватно, према њеним речима, требало би их окарактерисати као велику претњу која може довести до глобалног светског сукоба.
Kовитидијева оцењује да је позиција Сергеја Лаврова била прилично доследна, конструктивна, занимљива и сматра да ц́е и даље захтевати дубљу анализу. Она је подсетила на говор председника Русије Владимира Путина на Минхенској конференцији 2007. године, када је осудио униполарност међународне политике коју ствара Америка, као и ширење НАТО-а и решавање сукоба уз примену силе.
Лавров се у Минхену нашалио и рекао да би ваљало мало изолације, како се чланови руске делегације не би превише “разлетели” и препустили послу. Међутим, то отвара и питање шта се може очекивати после Минхенске конференције у блиској будуц́ности?
“Свет би требало да буде свестан да је провокација глобалног светског сукоба очигледна, а данас је лопта на европској половини терена, јер ми САД не разматрамо, с обзиром да је јасно да су они данас диригенти у овом оркестру, у којем сви покушавају да свирају по свом зарад својих националних интереса, али је очигледно да фалширају. Због тога, онај ко данас не слуша Лаврова, нажалост, сутра може чути неке друге руске министре, попут Шојгуа. А ми то никако не желимо”, сматра Kовитидијева.
Подсетимо, руски министар Сергеј Лавров је на конференцији у Минхену такође рекао да је сарадња на релацији Русија – САД – ЕУ неопходна, како би се изградила безбедносна архитектура на Kорејском полуострву, Блиском истоку, али и у Персијском заливу. Он је додао да стављањем Србије пред избор “или са Русијом или са Западом” Европска унија чини исту грешку која је довела до украјинске кризе, када се друштво поделило.
Руски министар је подсетио да је Запад на концепту “норми међународног права” које су они јако волели, али их у последње време све више замењују неком врстом “реда, заснованог на правилима”. Према његовим речима, западне земље сада често једноставно доносе “правила” за тумачење међународних конвенција и уговора. Тако како су деловали на Kосову, сада на исти начин делују у Венецуели.
Спутник
