Српски возови могу да достигну брзину од 120 километара по часу само на делу од Старе Пазове до Руме и од села Гиље код Јагодине до Параћина.
То је укупно око 43 километара пруге, али на још око 560 километара возови могу да постигну брзину од 100 километара на сат, уверавају у „Инфраструктури железнице Србије“.
Ипак, неки просек вожње брзим возовима био би око 50 километара на сат.
План за будућност, што се тиче коридора 10, је да од Суботице до Батајнице возови јуре до 200 километара на сат, потом до Београда 120 и даље све до Ниша 160 километара по часу.
Од Ниша до Димитровграда и до Прешева брзина ће бити 120 километара по сату, пише Телеграф Бизнис.
Делује као научна фантастика за Србију, али треба узети у обзир чињеницу да се тренутно реконструише 402 километара пруге, а да је 516 ремонтовано у протекле 4 године.
На актуелне и завршене радове је утрошено око 1,5 милијарди евра од 4,5 милијарди колико је укупно намењено модернизацији железнице.
ТРЕНУТНО СТАЊЕ: ТРОТИНЕТ ЈЕ МОЖДА И БРЖИ
Упркос великим радовима до сада, тренутне брзине возова од Суботице до Димитровграда и Прешева нису на завидном нивоу, па је вожња ауто-путем знатно бржа.
Тако брзи воз од Новог Сада до Суботице путује 2 сата и 17 минута, што значи да је његова просечна брзина 48 километара по сату. Регио воз је тек нешто мало спорији.
Од Новог Сада до Београда возови због радова не саобраћају, а од Београда до Ниша брзи воз стиже за 4 сата и 38 минута, па у просеку вози 58 километара на сат.
Обичан „регио“ воз од Београда до Ниша иде у просеку око 48 километара на сат.
Од Ниша до Димитровграда путује се 2 сата и 41 минут, а брзи возови у просеку возе 41 километар на сат. Регио возови иду око 30 на сат у просеку.
Од Ниша до Прешева брзи воз иде просечном брзином од 51 километар по часу, а време путовања је 3 сата и 14 минута. Путнички воз иде нешто спорије…
На регионалним пругама које још нису ремонтоване максималне брзине су од 10 до 50 на сат.
Тако се може рећи да, када бисмо електричним тротинетом кренули од Ниша до Димитровграда, престигли бисмо сигурно регионални воз, будући да се тротинети на нашем тржишту крећу и до 40 километара на сат.
Наравно, то би важило када бисмо имали слободан пут да урадимо овај експеримент тротинетом, без заустављања. Регио возу од Београда до ниша били бисмо „за петама“.
А када су у питању локалне пруге, на неким деоницама возове бисмо могли да престигнемо и трком, са тротинетом „под мишком“.
Међутим, и ово је помак у односу на ранији период, јер су брзине на појединим деоницама знатно повећане. Kарикирано речено, некада смо и обичним тротинетом уз мало кондиције могли да престигнемо возове за Ниш, а прави учинак радова који су у току и који следе тек ћемо видети.
И најпре ћемо рећи да је воз дефинитивно бржи и од тротинета, и од аутомобила и од аутобуса када се реконструише деоница Београд – Нови Сад дуга 74,7 километара.
По први пут имаћемо четвороколосечну пругу на деоници Батајница – Стара Пазова и двоколосечну пругу од Старе Пазове до Новог Сада.
По завршетку ових радова на новосадској прузи, као најфреквентнијем правцу у земљи, тренутно успавана и успорена железница ће дефинитивно живнути.
Осим што ће се увести брзи возови до Новог Сада (садашње гарнитуре могу да возе до 160 километара по часу), и градски БГ воз поново ће до Батајнице возити на 15 минута.
Медији, Вестинет
