Београд – Да би прикрили предстојећу продају имовине појединих делова ЕПС-а, Управни одбор овог Јавног предузећа час води политику регистрације производних и дистрибутивних целина, па потом их гаси и сада цео ЕПС послује као један правни субјект, док се вредност имовине прво увећава за пет милијарди евра, а потом смањује за две милијарде евра, да би проблематични Економски институт добио уговор о новој процени вредности имовине и капитала ЕПС-а. Вредност имовине и капитала ЕПС-а, на крају 2014. године, након смањења за две милијарде евра, непокретности, постројења и опрема ЕПС-а, износила је 908 милијарди динара, или око 7,5 милијарди евра. Овим јавним предузећем, његовом имовином и шакалима који желе да га очерупају, у наредним бројевима бави се економски експерт Миодраг К. Скулић.
Садашње Јавно предузеће Електропривреда Србије уписано је у Регистар АПР-а 01.07.2005. године. У саставу овог јавног предузећа били су: Хидроелектрана Ђердап, Лимске хидроелектране, Дринске хидроелектране, Термоелектране Никола Тесла, Термоелектране и копови Костолац, Рударски басен Колубара, Панонске термоелектране Нови Сад и пет дистрибутивних предузећа (Београд, Нови Сад, Краљево, Крагујевац и Ниш). Данас ово јавно предузеће послује као једна целина. Шта се десило ?
Лимске хидроелектране д.о.о, Нова Варош регистроване су као посебно привредно друштво 21.12.1991. године, а Дринске хидроелектране, д.о.о, Бајина Башта 15.01.1992. године. Дана 30.12.2005. године оне се као посебна друштва бришу из регистра и након спајања уписује се ново привредно друштво Дринско-лимске хидроелектране, доо. Бајина Башта.
У 2014. години послују као привредна зависна друштва следећа правна лица у саставу ЕПС-а: Хидроелектрана Ђердап, Кладово, са 967 запослена, Дринско-лимске хидроелектране, Бајина Башта, са 504 запослена, Термоелектрана Никола Тесла, Обреновац, са 2.442 запослена, Термоелектране и копови, Костолац, са 3.254 запослена, Рударски басен Колубара, Лазаревац, са 12.708 запослених, Панонске термоелектране, Нови Сад, са 553 запослена, Електровојводина, Нови Сад, са 2.491 запосленим, Електродистрибуција Београд, са 1.701 запосленим, Југоисток Ниш, са 2.162 запослена, Центар Крагујевац, са 1.015 запослених, Електродистрибуција Краљево, са 3.309 запослених, ЕПС Снабдевање, Београд, са 67 запослених и ЕПС Обновљиви извори енергије Београд, са четири запослена, као и ЕПС Трговање Љубљана (Словенија).
ЕПС у тој години запошљава 31.950 радника, јер има о известан број запослених у другим привредни друштвима над којима има делимична права управљања и контроле. Дана 01.07.2015. године бришу се из Регистра АПР-а и припајају матичном друштву ЕПС следећа до тада зависна привредна друштва: Хидроелектрана Ђердап, Дринско-лимске хидроелектране, Термоелектране Никола Тесла, Термоелектране и копови Костолац, Рударски басен Колубара, Панонске термоелектране, Обновљиви извори енергије и свих пет дистрибутивних предузећа.
Дана 07.05.2013. године основано је ново привредно друштво ЕПС Снабдевање, доо, Београд, које је из Регистра АПР-а брисано 01.06.2016. године. Није нам познато када и у коју сврху је основано привредно друштво ЕПС Трговина, доо са седиштем у Љубљани. Познато је да је Одлуком Владе Србије Јавно предузеће Железнице Србије променило правну форму у затворено акционарско друштво, што је објављено у Сл. гласнику РС, број 37/2011. Од тада је протекло пуних пет година, да би 10. августа 2015. године у Агенцији за привредне регистар била регистрована три нова самостална и независна акционарска друштва, и то: АД „Инфраструктура железница Србије“, услужне делатности у копненом саобраћају, АД „Србија воз“, железнички превоз путника и АД „Србија Карго“, железнички превоз терета.
Одлуком и Планом издвајања уз оснивање три нова акционарска друштва истакнут је циљ те статусне промене корпоративно реструктуирање у складу са Акционим планом који је припремила Светска банка са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре који план обухвата три различите технолошко – пословне целине које су, како се наводи у самом плану, тржишно одрживе на дужи рок, која неће бити оптерећена вишком запослених. Вишак запослених, у тој одлуци се посебно истиче, решаваће се доношењем социјалног програма. За запослене који не буду преузети од новооснованих акционарских друштава остају у АД Железнице Србије и према њима ће се применити одредбе социјалног програма. У бившем матичном предузећу Железнице Србије остала је само инфраструктура, вагони и локомотиве на Косову и Метохији. Дакле, у државном предузећу Железнице Србије региструју се три самостална и независна привредна друштва, док се у државном предузећу ЈП Електропривреда Србије гасе и бришу из Регистра АПР-а зависна друштва. Поставља се овде питање: ко је овде луд Господине Вучићу?
Увећање вредности имовине и капитала ЕПС-а
За пет милијарди евра је увећана вредности имовине и капитала ЕПС-а, па потом смањена за две милијарде евра, а сада ангажован Економски институт да врши нову процену! У 2011. години имовина ЕПС-а, а тиме и капитал увећани су новом проценом због продужења века трајања хидро и термоелектрана, како грађевинских објеката, тако и постројења и опреме, за 536 милијарди динара. Након тога, у 2012. години по нама непознатом налогу наложена је из врха државе да се та вредност смањи за 225 милијарди динара.
Сада је поверено Економском институту из Београда да изврши нову процену вредности имовине и капитала, вероватно у циљу свођења неких хидро или термоелектрана на нижу вредност, да би се како обезбедило да се неки делови Електропривреде продају на тендер. Коме и зашто се ово највеће друштвено благо крчми?
Вредност имовине и капитала ЕПС-а на крају 2014. године, након смањења за две милијарде евра, непокретности, постројења и опрема ЕПС-а на крају 2014. године, износила је 908 милијарди динара, или око7,5 милијарди евра, а по привредним друштвима то је износило (у милијардама динара): 170,9 Хидроелектрана Ђердап, 149,7 Термоелектране Никола Тесла, 107,9 Термоелектране и копови Костолац, 102,5 Рударски басен Колубара, 97,0 Дринско-лимске хидроелектране, 87,0 Електродистрибуција Краљево, 60,3 Електровојводина Нови Сад, 47,6 Електродистрибуција Београд, 41,8 Југоисток Ниш, 25,7 Центар Крагујевац 17,6 Панонске термоелектране Н. Сад
Те године је укупан капитал ЕПС-а износио 783 милијарди динара, а укупна књиговодствена вредност пословне имовине 1.050,7 милијарди динара, па произлази да је степен покривености укупне имовине капиталом 74,52 одсто.
Укупна имовина на крају 2015. године износи 1.091 милијарду динара, а капитал 781 милијарду динара, па је степен покривености вредности имовине сопственим капиталом пала на 71,61 одсто, што је знак озбиљног погоршања укупне економије ЕПС-а, јер су укупне обавезе на крају 2015. године достигле 310 милијарди динара, или више од 2,5 милијарди евра. Што чини једноипогодишњи укупан приход ЕПС-а. Ето, где је догурала политика расипништва у ЕПС-у и политика Владе о „ниским ценама киловата електричне енергије“ и богатом делу становништва и привреди као потрошачу.
Како је пословао ЕПС у последњих шест година
ЕПС је у 2015. години остварио укупан приход 225 милијарди динара, уз исказану нето добит од нешто мање од седам милијарди динара, или у висини 3,10 одсто укупног прихода, што је задовољавајуће. Али у ЕПС-у се дешавају чудне појаве, једне године се послује позитивно, а наредне са губицима. То се јасно види из кретања укупног прихода и постигнутог резултата:
У 2015. години, ЕПС је на укупно оствареним пословним приходима у износу од 225 милијарди динара, које је увећао за за 6,4 милијарди динара по основу повећања вредности залиха, па је тај износ од 231,4 милијарде динара, трошен у следећим расходима: 13,1 трошкови материјала, 35,5 трошкови горива и енергије, 60,5 трошкови зарада и накнада зарада, бруто; 21,4 трошкови производних услуга; 39,6 трошкови амортизације; 6,7 дугороцна резервисања; 22,0 нематеријални трошкови; 8,0 остали расходи веци од осталих прихода; 17,6 расходи од ускладивања вред. имовине по фере вредности; 224,4 укупни расходи; 2,5 већи финансијски приходи од финансијских расхода; 9,5 бруто добит; 4,8 порески расходи; 2,3 одложни порески расходи; 7,0 нето добит.
Дакле, ЕПС је у 2015. години остварио нето добит од 6.986.344.000 динара, или 3,10 одсто од пословних прихода. Али је тај износ нето добити према укупном капиталу у износу од 781, милијарде динара мањи од један одсто, па и тај показатељ довољно говори о економском раубовању укупног пословног система Електропривреде Србије. У свету се сматра да капитал треба да доноси годишњи принос од најмање три одсто, а разумне границе су у распону до шест одсто.
Привредна друштва која доносе годишњи принос на капитал већи од шест сматрају се изузетно профитабилна. Сада је јасно зашто Електропривреда нема кеш новца за реконструкцију сопствених хидро и термо електрана, који су све израдене пре 1982. године, већ је у Буџету Републике Србије за 2016. годину предвидено да Република да гаранцију за задужење Електропривреде у висини од 250 милиона евра.
(У наредном броју Таблоида, Миодраг К. Скулић анализира у којим хидро и термо електранама је смањивана вредност имовине и капитала, као и шта нам је руководство Електропривреде Србије одговорило на питање: Зашто је то смањење и ко је радио претходну процену, те шта садржи уговор са Економским институтом?)
ЕПС: кратак прилог за криминалну биографију Милорада Грчића
Мића из „Југића“
Инсајдер Е -13
Није лако направити скраћену верзију биографије из богате криминалне каријере Милорада Миће Грчића, садашњег челног човека Електропривреде Србије (ЕПС). Насилништвом се истакао још у својој породици, пребијајући родитеље, ваљда зато што га нису довољно слушали. У криминално подземљу је почео да се пробија крадући тада популарне аутомобиле марке „Југо“, али у томе није био посебно успешан, јер је са тешком муком спајао жице. Служио је за спрдњу својим криминалним „саборцима“. Био је члан обреновачког криминалног клана на чијем челу је био један други Мића, Милутин Шћепановић, који је убијен у фебруару 2001. године. Његова гангстерска група се бавила растурањем наркотика, шверцом нафте, рекетирањем, противправним лишавањима слободе, крвничким пребијањима и слично…Шћепановић би, да је жив, био веома поносан на једног од својих војника што је тако далеко догурао.
Милорад Грчић је и после тог опомињућег догађаја наставио са криминалом, али сада у грађевини, надзиђујући зграде на „дивље“.
Наконб што је ушао у политику, било му је јасно да без дипломе није згодно да буде на високим положајима, па је купио једну у познатој продавници, Универзитету Едуцонс. За разлику од својих страначких колега-студената, др Небојше Стефановића и братије, Грчић је поступио паметније, јер није окончао студије брзином светлости, него натенане, у периоду од 2005. до 2012. године. Ипак је њега улица научила да буде опрезан.
Од легалних занимања има само период проведен у угоститељству где је био власник кафића и печењаре „Фантазија“. Са роштиљаског ћумура, прелази на угаљ и постаје директор РБ „Колубара“. Његовим доласком на чело овог привредног гиганта, почеле су погибије запослених, еколошке катастрофе, пљачке библијских размера и темељно уништавање, које је кулминирало током катастрофалних поплава 2014. године и санације настале штете, квалификовало га је за наставак истог посла, али сада на нивоу целог ЕПС-а, који је кичма Србије. Посебно се истакао у малтретирању мештана околних насеља, којима РБ „Колубара“ треба да исплати новац за експропријацију. Чим је планирано да се Србија хиперпродукцијом „растерети“ својих резерви угља, кренуло се у масовно расељавање локалног становништва са својих огњишта. Од планираних двеста експропријација у 2015. години, спроведено је само шеснаест, а главни кочничар је био Милорад Мића Грчић. Око пет милиона евра предвиђених за ту намену је остало неискоришћено, а људима који треба да се селе непотребно се додатно загорчава оно мало живота.
Није нимало случајно Вучић фаворизовао овакву креатуру. С обзиром да се важне одлуке ионако не доносе у Србији, најбоље је за извршиоце прљавих послова одабрати талог неоптерећен моралним нормама, који неће постављати сувишна питања. Својевремено смо на челу СФРЈ имали танц-мајстора и бравара коме је специјалност пре Другог светског рата била обијање сефова за потребе Комунистичке партије Југославије и његове личне потребе. Што би онда проблем представљао један Мића Грчић?!
Миодраг К. Скулић, Таблоид
