Прелазак компаније Енергопројект, једне од најпознатијих фрими у свету из области хидроградње, у руке бјелопољског криминалца Доброслава Бојовића, који је претходно без пара купио ГП Напред из Београда, предмет је интересовања и истражитеља из Европске Уније. Упућени тврде да је Александар Вучић ову компанију, преко Бојовића, утрапио албанском бизнисмену Беџету Пацолију, пребијајући личне дугове, јер је од албанске накромафије, са својим братом Андрејом, узео милијарду евра за лажне акцизне маркице и пасоше које су добили чланови Исламске државе.
На својој редовној седници Управни одбор Енергопројекта маја 2009. донео је одлуку да се преиспита одговорност извршног директора за маркетинг Жарка Зечевића, ради утврђивања да ли је у вези са ГП Напред, обзиром да има канцеларију и у овом предузећу, и да се утврди његово посредовање при куповини акција ЗБ Инвеста из Загреба и Напреда, када су акције имале најнижу вредност од 296 динара по акцији.
Наравно органи управљања у Енергопројекту нису имали снаге да утврде одговорност и санкционишу овај поступак, тако да је 230.000 акција ГП Напред преузео од ЗБ Инвеста из Загреба. Куповину акција омогућио је кроз припрему од неколико месеци и пада вредности акција када у погодном тренутку ГП Напред откупљује акције од ЗБ Инвеста из Загреба, по просечној цени од 296 динара, а 2007. највиша вредност акција била је 3.400 динара. Овим откупом омогућено је да чланови УО буду доминатно наклоњени ГП Напред и са неколико запослених ове грађевинске компаније.
Учешће у управљању Владе Републике Србије у Енергопројектом Холдинг?
Енергопројект је основан пре 65 година и прва је компанија која је приватизована према тада важећем Закону о предузећима од 1996. године, а да су супротно препоруци Европске уније о заштити малих акционара управо њих искључи из управљања, а супротно важећем закону и актима компаније из 2010. године.
Доласком Канадске компаније СНЦ Лавалин на тржиште Србије марта 2010 са предлогом за пројектовање, изградњу и реконструкцију Топионице у Бору и изградњу нове фабрике сумпорне киселине, а са обавезом да обезбеди повољне кредите код Канадске развојне банке за изградњу објеката. (Вредност пројекта износила је 175.000.000 евра, а на крају око 295.000.000 евра са чињеницом да се цена опреме топионице није мењала. Шта је поскупело, треба питати Динкића )
Створили су се услови да се ангажује Енергопројект у реализацију поменутог пројекта. Сагласно договору део средстава је била обавеза Владе Републике Србије. Истовремено СНЦ Лавалин под формом стратешког партнерства показује интересовање за Енергопројект Холдинг а.д и предлаже израду студије о вредности компаније а са намером да у договору са Владом Републике Србије под повољним условима преузме акције Енергопројекта које се налазе у власништву Акцијског фонда и фонда ПИО (укупно 3.178.533 обичних акција).
Министарство финансија, (министар Дијана Драгутиновић) и Министарство економије и регионалног развоја, (државни секретар Небојша Ћирић), својим дописима 2010. година налажу Управи Енергопројект Холдинг а.д да омогуће увид у документе компаније СНЦ Лавалин, а разлог је куповина државног пакета акција, али то се није догодило.
Министарство економије и регионалног развоја укључује се у управљање компанијом, јер тадашњим законским актима Акцијски фоннд и фонд ПИО нису учествовали у управљању Енергопројекта. Да би остварили своје намере министарство у име Владе Србије преузима путем фиктивних поклона 17. јуна 2010 године 2.286.977 акција у поседу Акцијског фонда као поклон са одложеним плаћањем и 24.06.2010 године 891.566 акција у поседу фонда ПИО.
Фиктивним поклоном Држава Србија преузима доминантно право на управљање приватизованом компанијом као највећи појединачни акционар у односу на више од 8.350 малих акционара Овом манипулацијом Министарство економије и тадашњи државни секретар, а потом и министар Небојше Ћирића омогућио је управљање Енергопројектом довођењем страначких кадрова, (Душан Никезић саветник бившег премијера М.Цветкловића, М.Тривунац, В.Секулић, Гашо Кнежевић, Зора Илић, М. Цветановић) као последицу ових промена у Енергопројекту се у менаџмент доводе као саветници Жарко Зечевић и З. Радосављевић. Каснијим промена на место председника УО постављен је И. Бергер (по препоруци тадашњег председника Републике Србије Тадића). Да апсурд буде већи, нестала је иницијатива стратешког партнерства са СНЦ ЛАВАЛИН, што нам потврђује сазнање да је појава СНЦ Лавалин искоришћена за преузимање управљачке функције. Изостале су стратешке инвестиције.У међувремену је изградња објеката у Бору прекинута због разних неправилности због чега Енергопројект трпи последице због прекида
Користећи своје присуство у управљању Енергопројектом и из стално присутног страха од малих акционара 2011. године написан је нови Закон о привременим друштвима и створена је могућност да се под оквиром усклађивања са законом низом незаконитих и нестатутарних манипулација менаџмента и Управе компаније, а уз помоћ представника Владе Србије сазивањем наставка – наставка седнице Скупштине искључи преко 8.000 акционара из рада на седницама Скупштине и спречава се могућност контроле рада управе за више од 32% капитала у поседу малих акционара.
Све укупном активношћу Управе Енергопројекта компанија се урушава, одлива се капитал, а као доказ томе говори кривична пријава против директора Павла Томашевића (Енергопројект Опрема) и више лица из менаџмента која је покренута јула 2010. године, као организованој групи, ради прибављања имовинске личне користи. и предузећа која су основали, чија су овлашћена лица са делатношћу изградње минихидроелектрана (Пословање компаније Енергонигерија, предузеће Енергопројкет Опрема и приватна предузећа као Еко менаџмент груп д.о.о)
Садашњи генерални директор (који је из предузећа Опрема и умешаност Николе Петровића кума А.Вучића у сувлашништву у једном од предузећа 2011. године) је својом одлуком осумњиченог вратио на место директора предузећа Енергопројект Опрема а.д. (Холдинг већински власник). Потврду тврдњи малих акционара је налаз Министарства финансија којим је утврђена неправилност у раду Енергонигерије, предузећа Опрема и малих предузећа за изградњу минихидроелектрана. Изменом аката Енергопројект Холдинг а.д., јануара 2012 године, менаџмент Холдинга и зависних предузећа (са инсајдерских позиција) започињу куповину великог броја акција, вероватно себи омогућују стимулације и додатне бонусе (да ли је намера да постану већински власник, да ли је то могуће и чијим средствима).
Шта се догодило са заштитом више хиљада малих акционара и њихових интереса, како је протумачена препорука Европске уније да се заштите права малих акционара и противљење да Влада Србије доминантно Управља у приватној компанији, макар у поседу имала 33,60% акција.
Променом аката Енергопројект Холдинг а.д. из 2012. године, седница Скупштине акционара је сведена на 20 (двадесетак) акционара, због тога се све кључне одлуке доносене квалификованом већином на поновљеним седницама Скупштине, (кворум на редовној седници не може се одбезбедити). Како је могуће да тако успешно пословање исказано у годишњим билансима не може обезбедити исплату дивиденди акционарима у новцу, него искључиво новом емисијом акција, јер не изискује финансијске трошкове. Коју предности имају акционари зависних предузећа Опрема и Ентел у односу на већинске власнике акционаре Холдинг, а да искључиво добијају исплату дивиденди у новцу (менаџмент у тим предузећима поседује завидан број акција ).
Насталим променама из 2012. године нестао је интерес за стратешког партнера супротно плану и програму Енергопројекта где је то предвиђено. Обзиром да Влада Републике Србије поседује у власништву Републике Србије 33,60% акција Енергопројекта, не може занемарити присуство више од 60% акционара и мора да посвети већу пажњу на рад, пословање и резултате Управе, јер се умањује вредност капитала свих акционара.
Од 2011. године до септембра 2017 године Влада Србије, њени представници на седницама Скупштине Енергопројекта никада нису изабрали представника Напреда у УО и поред чињенице да се број акција током периода од 2009. повећавао до преко 2.000.000 акција.
Чињеница је да се Држава повукла из даљег управљања Компанијом и поред свих неправилности дозвољава преузимање Енергопројекта од стране Напреда и конзорцијума Авкуста месеца 2017. и коначно откупом акција по 1.500 динара стиче акције од око 52 % укупног броја акција и има могућност да у сваком моменту представника државе прегласа на седници. Откуда овакав обрт и стварање масе капитала је дилема и потпуно је нејасан овакав поступак Владе Републике Србије, тврде мали акционари, који су створили својим радом Енергопројект.
А 1. А, за буџет, ни пребијене паре…
Сваке године у новчане токове Србије, по основу прихода, које данас остварујемо на нивоу од око 300 милиона евра, у земљу унесемо 50-60 милиона, од чега 25 милиона евра директно уплаћујемо у буџет Републике Србије. На данашњи дан, Енергопројкет у 20 земаља реализује комплексне пројекте, нуди и уговара нове, а извесно је да ће вредност уговора који се реализује до краја године да буде затно виша од 500 милиона евра – наводи Владимир Миловановић, генерални директор Компаније у уводном делу интерног часописа, насловљеном као ”На прекретници – развој и раст или непријатељско преузимање”
Од када је компанија у рукама мафије, којој је поклоњена, буџет Србије неће од ње добијати ни пребијену пару.
Игор Милановић, Таблоид
