Научници нуде свету нове алтернативе нафти, угљу и гасу. Реч је о прилично смелим идејама, чија економска остварљивост за сада представља предмет дискусије.
Друштво се чуди полету мисли проналазача који нас наводе да на уобичајене ствари гледамо под неочекиваним углом. На пример, научници покушавају да направе батерије које би нагомилавале енергију коју издваја за време дневне активности људско тело. Други стручњаци предлажу да се користе откуцаји срца. Трећи нуде да се искористи земљина тежа. У целини, светска научна јавност се укључила у јурњаву за новим обновљивим изворима енергије, пошто претходни алтернативни извори нафти и гасу више не делују тако егзотично. Тако се кретање животиња (и човека) вековима користило као покретач разних механизама. Довољно је да се сетимо магарца у воденици или роба на галијама. Коришћење снаге земљине теже није ново. Управо на томе је заснован принцип рада хидроцентрала.
Другим речима, ништа принципијелно ново у алтернативној енергетици нико за сада не може да понуди. Најконструктивније и заиста нове идеје су везане за рад Сунца, ваздушних и водених маса. Али управо на тим традиционалним за алтернативну енергетгику правцима до реалног пробоја је још далеко, сматра заменик директора за науку Института за проблеме нафте и гаса РАН, дописни члан РАН Василиј Богојављенски:
– Ради се о томе што је потреба за енергетским ресурсима колосална. И нови правци тешко да могу да замене такве традиционалне изворе енергије као што су нафта и гас. Ако се прошли век сматрао веком нафте, овај век је проглашен веком гаса. Не сме се заборавити да приликом коришћења нафте и гаса, поред енергетских, решава се и мноштво других проблема. Између осталог, производња много корисне робе свакодневне потражње. Она нас окружују и одустати од њих није могуће. Тако да ће нафта и гас у наредном веку бити незамењиви.
Општи проблем алтерантивне енергетике остаје њена ниска ефикасност, посебно у индустријским размерама. Сумарни трошкови на производњу често премашују количину добијене енергије. И ако алтернативна енергетика има право да псотоји, за сада само као поћерка традиционалне. Старији научни сарадник Института за примењену математику Келдиш РАН, кандидат физичко-математичких наука, водећи стручњак Енергетског одељења Института за енергетику и финансије Јуриј Риков уверен је:
– Диверзификација извора енергије мора да се деси. Негде око 2040-50. године баланс ће се мало променити. Али све једно минералне сировине ће дуго играти једну од главних улога. Сада се сматра да ће бити једнака пропорција нафте, угља и гаса. Могуће да ће бити придодата обновљива енергија. Ако се не десе битне технолошке измене, удео атомске енергије, мислим, биће мањи.
Читав низ експерата види будућност алтернативне енергетике у промишљеном коришћењу технологија прошлости. Реч је између осталог о малој енергетици. Мада она даје скупљу енергију него велика, блискост потрошачу често исплаћује трошкове. Оптимизам уливају алтернативе везане за нове технологије и видове горива за нуклерне централе. Реч је о освајању термонуклеарне синтезе и о идеалном термонуклеарном гориву, хелијуму-3, нађеном на Месецу. По мишљењу многих научника, само наша звезда може да покрије све енергетске потребе човечанства. Испада да кардинална решења енергетског проблема наше цивилизације у сваком случају захтевају излазак ван граница Земље. То је много скуп посао који подразумева висок развој науке. Али у случају успеха резултат ће богато исплатити све могуће и немогуће трошкове.
Сергеј Дуз,
