Иако је мање-више извесно да струја у Србији у наредном периоду неће поскупети, како су поједини медији спекулисали уочи прошлонедељног доласка мисије Међународног монетарног фонда у Београд, анализа Енергетскe заједнице показује да би реална, тржишна цена струје за домаћинства у Србији требало да буде виша 49 одсто, без различитих државних субвенција. Док би струја за индустрију требало да се повећа 18 процената.
Управо то пише у мартовској студији (чији је један од аутора и Јанез Копач, директор генералног Секретаријата Енергетске заједнице), која анализира директне и индиректне државне субвенције за производњу струје из угља, и разматра реалне цене струје, без државних субвенција.
Државне субвенције омогућавају произвођачима (ЕПС-у) да на тржишту нуде електричну енергију по ценама које су ниже од реалних трошкова. На тај начин се троше велика финансијска средства да би се наставило са неодрживом енергетском политиком, наводи се у овом извештају.
Чланице Енергетске заједнице, укључујући и Србију, имају правну обавезу да уклоне овај вид државне помоћи, који нарушава деловање тржишта, али то не чине. У земљама Енергетске заједнице, чест мотив за субвенционисање производње струје је намера владе да одржи ниске цене за крајње потрошаче, како би избегла потенцијалне економске, социјалне и политичке проблеме.
То доводи до тога да компаније, попут „Електропривреде Србије”, немају мотив да боље послују и снижавају трошкове производње на тржишним принципима. Уместо тога, оне се ослањају на политичку подршку и редовну помоћ државе у виду различитих субвенција, постајући тако стални терет за владу и јавне финансије.
На Балкану, угаљ се за производњу струје највише користи на Косову (97 одсто), Србији и БиХ (70 процената) и у Северној Македонији и Црној Гори (више од 50 процената).
Један од главних облика скривеног субвенционисања производње струје из угља је то што се у цену струје не урачунава трошак емитовања угљен-диоксида, као што је то случај у земљама Европске уније. Поред тога, скривене субвенције односе се и на омогућавање пословања државним компанијама, које континуирано послују са губитком, какав је случај с ЕПС-ом, што у тржишним условима не би било могуће, јер би пропале.
Како се наводи у овој студији, директне субвенције обухватају фискалне субвенције, подршку кроз јавне финансије, као и подршку инвестицијама државних предузећа. Према анализи представљеној у студији, производња струје из угља у Србији је, у периоду од 2015. до 2017, субвенционисана са 300 милиона евра, у просеку 100 милиона евра годишње, при чему се највећи део субвенција користи за одржавање пословања „Ресавице”.
Директне субвенције, које спадају у категорију фискалне подршке, односе се углавном на субвенције у ЕУ, облик директних буџетских трансфера, владин зајам за руднике угља и порезе и доприносе у заостатку, за „Ресавицу”, која није део ЕПС-а.
Субвенције које се дају кроз јавну подршку изводе се из међународних кредита гарантованих од стране владе, кредита које дају институције под контролом владе и међународне организације. Највећу подршку за производњу електричне енергије из угља обезбеђује влада преко кредитних гаранција. У посматраном периоду укупан износ кредита, покривених државним гаранцијама, износио је више од 1,3 милијарде евра.
Укупан износ субвенција у том периоду износио је 299,5 милиона евра. Анализа је показала да је сваки мегават час електричне енергије произведен из угља у том периоду субвенционисан с 4,03 евра. ЕПС планира да у наредном периоду настави са свим активностима на ревитализацији и модернизацији рудницима и постројењима термоелектрана. Укупна планирана инвестиција у нови блок износи 613 милиона долара. С обзиром на финансијску позицију ЕПС-а, такви амбициозни планови сигнализирају да ће додатна државна помоћ бити потребна за њихово спровођење.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
Фото Д. Јевремовић
СТРУЈА ПОСКУПЉУЈЕ, ХОЋЕ – НЕЋЕ?
Главна је тема у Србији како је њена струја најефтинија у Европи, а то се ради под менторством и туторством ММФ. ММФ и из ЕПС-а кажу да је у Србији електрична енергија најефтинија у Европи. Да ли је то тако? У рачуну за утрошену електричну енергију, приказане у овом тексту, наводим још пар параметара који оптерећују кућни буџет потрошача. У марту месецу 2019. године потрошња електричне енергије, у једном домаћинству у Бору, је остварена у износу од 207 kWh (ВТ 160 kWh и НТ 47 kWh). Све трошкове које припадају ЕПС-у (укупно 1.491,77 дин), а јединична вредност износи 7,21 дин/kWh или 71,70% од цифре у рачуну (2.080,49 дин), а укупна специфична цена за 1 kWh, које платио потрошач, износи 10,05 дин/kWh или 100% што је више за 2,84 дин/kWh или за 28,26% које остаје ЕПС-у. У свим списима се пријављује само цена електричне енергије која иде на конто ЕПС-а, а не укупна цена, па тако приказују да је, малтене, електрична енергија најефтинија у Европи, а није. Јефтинија је у Македонији, а када се узме укупна цена коју плаћа потрошач, није баш тако најефтинија. Треба смањити “драње” потрошача електричне енергије. Овде треба навести још елементе који утичу на производну цену електричне енергије крађу електричне енергије, ниска ефикасност термоелектрана, код нас око 20 – 25%, а у свету неке термоелектране достижу и 50%, високе плате запошљених и прекобројни запошљени, запошљавање по партијској књижици, а стручност није битна, чак генерални директор је по вокацији печењар. С друге стране, платежна моћ грађана Србије је реално и апсолутно најнижа у Европи, 25,50% становништва је у области или на ивици сиромаштва (троше дневно по 1,0 $). Просек месечна плата у фебруару 2019.: Швајцарска 4.370 €, Исланд 3.568 €, Норвршка3.309 €, Немачка 2.270€, БиХ 466€, Србија 444 €.
Док комуне владају, биће много пропљуване крви.