Од десет највећих предузећа у Централној Европи седам је из енергетског сектора. Међу 500 највећих компанија ЦЕ налази се и 11 из Србије

На листи највећих 500 компанија Централне Европе по оствареним приходима у 2010. години налази се 11 компанија из Србије, објавила је своје истраживање ревизорска кућа Дилојт. Најбоље пласирана је Делта група на 86. месту и са приходом од 1,67 милијарди евра, НИС на 99. месту са 1,57 милијарди евра и ЕПС на 101. месту са приходима од 1,54 милијарде евра у прошлој години. Од српских компанија на листи су и ЕФТ холдинг на 118. месту, Телеком Србија на 153., Ју ес стил (250.), Србијагас (271.), Југоросгас (408.), Мерактор С (452.), а Викторија група и Таркет су компаније које се први пут појављују на овој листи. Са овогодишње листе 500 највећих испали су Идеа и ПТТ.

Међу највећим компанијама Централне Европе доминирају предузећа из Пољске и то пре свега енергетска, па је на првом месту и даље ПКН Орлен са приходом од 20,9 милијарди евра прошле године, а следи га мађарски МОЛ са 15,5 милијарди евра прихода. Од десет највећих компанија чак седам су из сектора енергетике и ресурса, пре свега производње нафте и нафтних деривата и производње електричне енергије.
Из нашег региона највише компанија долази из Словеније, њих 18, затим 14 из Хрватске и по једна из Босне и Херцеговине и Македоније. Најзаступљеније на листи су компаније из Пољске са 173 предузећа међу 500 највећих, затим 80 из Чешке и 43 из Украјине.
Жарко Мијач, партнер у Дилојту оценио је да ове године приходи компанија из сектора енергетике и минералних ресурса бележе раст прихода због раста цене нафте, аквизиција и консолидација.
„Укупни приходи највећих компанија Централне Европе порасли су у просеку за 11 одсто у 2010. години, док су у 2009. имали пад прихода од 12 одсто. Нафтне компаније су пре свега забележиле највећи раст прихода због раста цене нафте, између 20 и 30 одсто, тако је НИС имао приходе у 2010. години за 24 одсто вће него у 2009. Када се ради о произвођачима електричне енергије, ценовни диспаритети електричне енергије су већи него код нафте и зато ове компаније нису забележиле већи раст прихода. Цене електричне енергије и гаса користе се за вођење социјалне политике“, објаснио је Мијач.
Од српских компанија које су се нашле на листи 500 највећих, три су имале пад прихода у прошлој години, телеком Србија за шест одсто, ЕПС за један одсто и Делта за 0,2 одсто. С друге стране, највећи раст прихода имали су Таркет од чак 62,4 одсто, Ју ес стил за 53 одсто, ЕФТ холдинг за 36,5 одсто, НИС за 24 и Србијагас за 22 одсто.
Када се ради о профиту, убедљиво највећи раст профита у 2010. години остварио је НИС, чак 140 одсто више него у 2009. години, а добар раст профита имала је и Викторија група са 116 одсто већом добити него претходне године. С друге стране Делта група је имала за 94,4 одсто мањи профит у 2010. години него у 2009. Добит Србијагаса се смањила за 88,4 одсто, а за преко 40 одсто мањи профит имали су и ЕФТ холдинг и Меркатор С.
У сектору робе широке потрошње и транспосрта са ових простора најбоље пласирани су хрватски Агрокор који има пети највећи приход у овом сектору и 28. на укупној листи са 3,6 милијарди евра прихода у 2010. и словеначки Меркатор који је 39. са 2,8 милијарди евра прихода, а овом сектору припада и Делта група. Према оцени стручњака Дилојта криза се у овом сектору прошле године манифестовала у смањеној потрошњи, повећаним тропковима позајмљивања, инфлацијом и нестабилним курсом. У сталним ценама промет у трговини на мало прошле године био је мањи за 0,9 одсто. С друге стране, очекује се привредни раст и повећање расположивог дохотка грађана, па и повећање прихода ових компанија, оцењује Мијач.
У производном сектору доминирају аутомобилска и електронска индустрија. највећи произвођач у 2010. години била је чешка Шкода, украјински Метинвест, затим Ауди Мађарска, а међу првих десет су и Фиатова фабрика у Пољској, Фолксваген у Словачкој, као и Самсунгове фабрике у Мађарској и Словачкој.
Александар Кнежевић, директор у овој ревизорској кући примећује да су то углавном компаније које су током транзиције инвестирале у земље Централне Европе и да нема великих домаћих произвођача.
„Њих је довела јефтина радна снага и близина западне Европе. Ове компаније су већином достигле економије обима, а стратегије смањивања трошкова су исцрпљене. Примећује се у овим земљама нема улагања у истраживање и развој. Што се тиче Србије, њен развој производње не може да се базира на самој себи због малог тржишта. Видели смо да је ММФ смањио процену раста Србије на два одсто због мањег раста у европи, пре свега Немачкој. Такође, у Србију долази мало инвестиција. На пример, у 2010. години у Црну Гору је ушла једна милијарда страних директних инвестиција, а у Србију која је много већа 1,1 милијарда“, каже Кнежевић.
Дилојт је направио и листу 50 највећих банака и осигуравајућих кућа. Међу највећим банкама Централне Европе нема ниједне из Србије, док се налазе четири из Хрватске. На листи највећих осигурања на 49. месту налази се Дунав осигурање.